dr Iva Čukić – Aktiviranje prostora u Javnoj svojini za potrebe organizacija civilnog društva

 

 

Gotovo svaki grad ili opština u Srbiji poseduje veliki broj neiskorišćenog i napuštenog prostora u javnoj svojini čija primarna namena više nije održiva ili za koji već duže vreme ne postoji interesovanje na tržištu. S druge strane, udruženja građana, grupe i pojedinici koji svojim delovanjem pokrivaju različite oblasti, svakodnevno su u potrazi za prostorom i načinima na koji bi mogao da se koristi pod stimulativnim uslovima. Proteklih nekoliko godina su gotovo na celoj teritorije Srbiji zabeležene građanske inicijative okrenute aktiviranju imovine u javnoj svojini, ali bez većih uspeha realizacije.

Analizom legislativnog okvira koji pokriva pitanje raspolaganja prostornim resursima u javnoj svojini prepoznaje se naglašena orijentacija ka komercijalnom interesu, što znači da civilni sektor ima isti tretman kao i komercijalni sektor, odnosno privredni subjekt. Zakonski osnov za ovo pitanje ogleda se najviše u Zakonu o javnoj svojini kojim se u praksi legitimizuje komercijalni interes kao osnovni interes kojim se treba rukovoditi kada institucije raspolažu imovinom koja im nije neophodna radi obavljanja delatnosti.

Još jedan dokument koji se u određenoj meri bavi ovim pitanjem je  Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja prismenih ponuda. Ova uredba u praksi  samo jednim članom (čl. 12) definiše neposrednu pogodbu i daje svoju listu oblasti udruženja kojima je tako moguće dodeliti prostor, isključujući sva ona udruženja koja ostvaruju neke prihode, iako je to legitimno prema Zakonu o udruženjima.

Preporuka je da upravljanje javnom svojinom mora imati kao imperativ javni interes građana. Lokalne samouprave morale bi da prostor učine dostupnim kroz javne konkurse, zatim neprofitne režime korišćenja, i stimulisanje određenih aktivnosti putem različitih mera, kojim bi i civilni sektor bio uzet u jednako razmatranje kao i oni sektori koji se bave komercijalnim delatnostima.

Detaljnije možete pročitati studiju slučaja (OVDE)

 

Cvetanje demokratije, ulje na platnu

Prošla nedelja bila je zaista uspešna za Skupštinu Srbije, skoro da ima razloga za slavlje. Iako parlament u kom 97% poslanika čini vladajuću većinu obeshrabruje demokratske potencijale institucija u Srbiji, međunarodna zajednica je sa svih strana otvorila prostor za pozitivna tumačenja stanja vladavine prava u Srbiji.

Više o ovome počitajte ovde.

Autorka: Mirjana Nikolić

Fotografija: Istinomer, Zoran Drekalović

Bog na nebu, Sinan na zemlji, studenti među generalizacijama

Kako je nekoliko primera da studenti krše epidemiološke mere, pritom još pokazujući “loš muzički ukus”, podiglo talas moralne panike i zgražavanja nad današnjim akademcima? Šta zaista kao društvo znamo o generaciji koja sada stiče visoko obrazovanje i na čemu zasnivamo stavove da su “u moje vreme” studenti bili nešto drugo? Da li stariji imaju problem s razumevanjem mladih ili savremenog sveta, odnosno globalnog i lokalnog društvenog poretka?
 
Više o ovome pročitajte ovde. 
 
Autorka: Mihaela Šljukić Bandović
 
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
 

Uzbunjivači u Srbiji – sami protiv svih?

„Onaj ko kalkuliše, on sigurno neće dunuti u pištaljku.” Tako dr Borko Josifovski odgovora na pitanje Istinomera da li bi, i posle svega što ga je snašlo, ponovo bio spreman da bude uzbunjivač. Nije, međutim, lako osuditi ni većinu koja, očigledno, kalkuliše, odnosno ćuti, praveći se da ne vidi drastične primere korupcije u svom okruženju, budući da, uprkos postojanju Zakona o zaštiti uzbunjivača, sistem ne štiti hrabre pojedince koji slede svoj moralni kompas i brinu o interesu društva.
 
O ovoj temi više možete pročitati ovde. 
 
Autorka teksta: Nikolija Čodanović
 
Fotografija: Printscreen Youtube