Udruženje PraviLaw iz Niša osmislilo je mehanizam podrške građanima koji je usmeren na poboljšanje transparentnosti rada i poslovanja organa javne vlasti u Srbiji. Kako kažu, mehanizam podrške je zapravo servis koji predstavlja jedinstvenu priliku da se građani juga Srbije obrate organima javne vlasti i dođu do informacija od javnog značaja koje se tiču njihovih lokalnih zajednica. Umesto građana, ovo udruženje u svoje ime besplatno izrađuje zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i šalje organima javne vlasti kojima građani žele da se obrate.
Kako kaže osnivač udruženja Tadija Mitić za slučaj da organi javne vlasti ne pruže odgovor na zahtev građana, oni su tu da se obrate dalje nadležnim institucijama poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako bi obezbedili da građani dođu do svog odgovora.
“Mi umesto njih, spremni smo da idemo do Ustavnog suda, pa čak i do Evropskog suda za ljudska prava – popularnog Strazbura. Pored svega toga, ukoliko građani žele da ostanu potpuno anonimni ispred organa javne vlasti, tako da se njihovo ime nigde ne pominje – anonimnost im je zagarantovana. Mi pitamo umesto njih, dok njima samo dostavljamo dobijeni odgovor od organa javne vlasti. Ideja je da se pokaže da je moguće doći do informacija od javnog značaja ako se koriste sva pravna sredstva koja nam sistem nudi. Mi smo riznica znanja koja umesto građana, na najadekvatniji način, koristi sva pravna sredstva koja su neophodna da se dođe do odgovora”, ističe Mitić.
On dodaje da će informisanje građana o njihovim pravima, ali i uslugama koje su u ponudi ovog udruženja, biti podeljeno u nekoliko različitih nivoa.
“Onlajn kampanja mobilizacije zajednice vršiće se u periodu januar – maj 2021. godine. U ovom segmentu predviđena je marketinška kampanja na društvenoj mreži Facebook. Najviše će se promovisati edukativni tekstovi BLOG sekcije sajta gde će građani biti u mogućnosti da nauče kako sami da napišu zahtev sa pitanjem koji će poslati organu javne vlasti. U okviru kampanje planirana je i promocija na lokalnim i regionalnim medijima”, kaže on.
Oflajn kampanja podrazumevaće podelu flajera i lepljenje plakata u gradovima na jugu Srbije – Niš, Vranje, Pirot, Leskovac i Prokuplje.
Tadić kaže da je važno naglasiti kriterijume koji se uzimaju kao merodavni za odlučivanje da li će slati neki zahtev umesto građana ili ne.
“Osnovni kriterijum da jeste da se, prvenstveno, radi o informaciji ili informacijama od javnog značaja. Važno je da pitanje u zahtevu obuhvata problem od šireg društvenog značaja za lokalnu zajednicu. Bitno je da potencijalni odgovor na postavljeno pitanje bude od značaja za veći broj ljudi u lokalnoj zajednici”, kaže.
Kako bi pojasnio mehanizaciju podrške “Informacija na dlanu”, Tadić navodi primer iz Niša.
“Trenutno je u Nišu ponovo aktuelno pitanje (ne)bezbednosti saobraćaja. Na ovaj problem od šireg društvenog značaja ukazano je kroz mirne proteste građana na dnevnom, ali i nedeljnom nivou. Mehanizmom podrške ‘Informacija na dlanu’ građani bi na raspolaganju imali servis putem koga bi mogli da upute pitanje organu javne vlast (npr. ‘postoji li plan za suzbijanje agresivne vožnje u gradu i stvaranje bezbednijih niških ulica?’, ‘šta je predviđeno tim planom’ i slično), kao i mogućnost da kroz ovakav sistem dođu do tražene informacije u zakonom predviđenom roku, a samim tim izvrše pritisak da se dođe do rešenja problema”.
On kaže da će iz tih razloga prvenstveno raditi na onlajn edukaciji putem tekstova kako bi se građani opredelili i edukovali kako da samostalno pošalju Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organima javne vlasti.
“Kao jedna od glavnih aktivnosti kojom se bavimo i kojom ćemo se baviti jeste izrada i slanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtevi će biti artikulisani kako za same građane, tako i za udruženja. Kako bismo pokrili što više tema bavićemo se i prikupljanjem informacija iz zvaničnih ili nezvaničnih kanala medija, tako da dođemo do što više ključnih pitanja koji se tiču većeg broja građana juga Srbije. Naravno, još jedan od glavnih elemenata i aktivnosti kojima se bavimo biće obraćanje nadležnim institucijama ukoliko dođe do neadekvatnog postupanja od strane organa javne vlasti”, rekao je Tadić.
“U biltenu će se objaviti postignuti rezultati, kao i inicijative građana koje su bile predmet zahteva u okviru mehanizma podrške ‘Informacija na dlanu’. Bilten će biti permanentno dostupan u online verziji na sajtu udruženja PraviLaw, u okviru odeljka posvećenog projektu ‘Informacija na dlanu’ ”, kaže Tadić.
Planirano je da prezentacija rezultata bude realizovana u realnom svetu, uz prisustvo zainteresovanih pojedinaca, ali će konačna odluka o tome biti doneta u zavisnosti od trenutne epidemiološke situacije, uz mogućnost da prezentacija bude realizovana putem onlajn platforme.
Još jedna zanimljivost koja će biti u ponudi građanima jeste Almanah propisa iz oblasti zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
“Almanah će sadržati relevantne domaće i međunarodne propise iz oblasti zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji će pretežno biti distribuiran u online obliku, uz izradu ograničenog broja štampanih izdanja Almanaha, koji će po okončanju projekta biti dodeljeni najznačajnijim inicijativama i učesnicima prezentacije rezultata projekta”, kaže on.
Završna aktivnost biće dodela nagrade “PraviLaw povelja Dimitrije Davidović” za podsticaj vladavine prava koja će biti dodeljena inicijativi koja je najviše doprinela javnom interesu tokom korišćenja mehanizma podrške “Informacija na dlanu”.
Moto ove inicijative i poruka građanima je: da potraže i dođu do relevantnih informacija od javnog značaja i tako ostvare uvid u rad i postupanje nosioca javne vlasti kojima su građani Srbije na slobodnim demokratskim izborima poklonili svoje poverenje da u njihovo ime i za njihov račun vrše funkciju vlasti – “Pitajte one, kojima dajete platu, kako uređuju vašu lokalnu zajednicu”.
PraviLaw je aktivno i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i LinkedIN. Inicijativa je namenjena svim građanima juga Srbije, ali je, mogu upotrebiti i građani koji žive u ostatku Republike Srbije.
