Dvorište zgrade u ulici Davorina Jenka u Mirijevu polako dobija oblik kakav su stanari zamislili pre više od godinu dana, kada su došli na ideju da neupotrebljiv prostor ispred zgrade pretvore u dečje igralište i prostor za okupljanje. Tako će ubuduće stanari moći da predahnu na dizajniranoj betonskoj klupici, nastaloj prema zamisli udruženja „Satibara“. Klupica je ukrašena vajarskim radovima dece iz Mirijeva, koji su nastali u sklopu projekta „Pozdrav iz kraja“.
„Odlučili smo da to u nekom prostoru ostane kao njihov pečat, jer su oni ti koji će još dugo tu živeti i rasti. Čuli smo ranije za park u Davorina Jenka i pričali smo deci o njima, a ovim primerom smo želeli da ih motivišemo i objasnimo im šta je to aktivizam, kako da razmišljaju o svom kraju iz više uglova. Sa grupom dizajnera smo došli na ideju da osmisle klupicu na kojoj će moći da se postave svi radovi koje su pravili najmlađi“, objašnjava Marija Rodić iz organizacije Satibara.
Pored klupice, udruženje će stanarima ove zgrade pokloniti i mural na zidu pored ulaza u zgradu, jer su, kako kaže, ovi stanari velika inspiracija i redak primer saradnje i sloge među komšijama.
„Ja se i sama pitam kako se tako dobro slažu jer ih je dosta, a uglavnom komšijski odnosi u zgradama baš i nisu dobri. Oni su jedna velika porodica, to je super stvar i baš mi je drago da ih pominjemo i kroz naš projekat, da su deca svesna da tako nešto može da se uradi. Kada ih mi pitamo koji su im najveći problemi, kažu da je to nedostatak osnovnih škola u Mirjevu. Oni misle da je to tako i da to nema veze sa njima. A mi smo im kroz ovu priču davali primer kako da reaguju kada im nešto nedostaje ili žele da bude bolje. I sada oni znaju šta znači stambena zajednica i kako to funkcioniše. Oni mogu da budu inspiracija za stambene i sve druge zajednice, jer svaka od njih ima mnogo problema koje zajednički mogu da reše“, priča Rodićeva.
Ono što ovaj park čini specifičnim je činjenica da su većinu radova izveli potpuno sami. Stanari su pri kraju radova na uređenju prostora ispred zgrade, a park već služi svrsi kojoj je i namenjen.
„Prostor koristimo već par meseci, najviše za zajednička druženja, jer imamo letnjikovac u kome se okupljaju odrasli, a deca se najviše igraju na prostoru na kome je trava. Park najviše koristimo za proslave i rođendane, do sada smo ih već imali nekoliko, okupimo se svi, bude mnogo dece, jer ih trenutno u zgradi imamo 21“, priča stanar Stefan Dončevski i dodaje da svakog dana po trojica ili četvorica muškaraca iz zgrade rade na uređenju. U završnoj fazi postaviće i mobilijar za decu, koji će zadovoljiti sve uzraste dece u zgradi.
Saradnja između organizacija koje imaju isti cilj – da učine zajednicu boljom, kao što je ova između Satibare i stambene zajednice u Mirijevu, nije redak slučaj, priča Isidora Petrović iz Fondacije Jelena Šantić.
„Ovde je specifično to da je Satibara radila sa decom iz Mirjeva, a mi smo podržali baš stambenu zajednicu iz Mirijeva. Odlučili su se na saradnju, što je zapravo prilika da park, koji je investitor ustupio kao privatnu parcelu, počne da se koristi kao javni prostor, tako što će deca imati mogućnosti da iscrtaju zid i da svojim vajarskim radovima doprinesu poboljšanju prostora. Primera ima još, naročito među orgnizacijama koje se bave zelenim pitanjima, jer su organizacije videle da, pre svega, mogu da uče jedna od druge, a da sa druge strane, kao na ovom primeru parka, konkretno doprinesu tome da park lepo izgleda i da bude funkcionalniji“, objašnjava Petrovićeva.
Kako kaže, za svakog pojedinca, ali i za oranizovane grupe, uvek postoje dva puta – prvi je da budu očajni što se ništa ne dešava ili zato što institucije ne odgovaraju na zahteve, ili da urede nešto.
„Postoje različiti načini na koje možemo da podstaknemo institucije da rade ono za šta su zadužene i kako da izlaze u susret potrebama stanara, ali u ovom konkretnom slučaju stanari su se odlučili da, s obzirom na to da nisu dobili konkretne odgovore, preuzmu stvar u svoje ruke i počnu samostalno da uređuju park, a onda su naišli na našu podršku i to je bila odlična prilika za saradnju“, kaže ona i dodaje da, koja god da je zajednica u pitanju, uvek postoji mogućnost da se ulepša zajednički prostor i da bude u skladu sa potrebama ljudi koji tu žive.
