park - Platforma Promeni

Na “Dorćol park festu” počelo prikupljanje potpisa za izgradnju parka

Mesto za igru, trčanje, pevanje, za radionice i male pozorišne predstave – ovako Dorćolci vide budući park u svom naselju. Sve ove ideje i predloge koje su dale komšije iz kraja predstavljene su na “Dorćol park festu”. U toku je i prikupljanje potpisa za izgradnju parka koji je na ovom mestu planiran još pre 20 godina, ali nikada nije izgrađen.

Udruženje “Komšije sa Dorćola” je zajedno sa “Ekonautom” preduzelo prve korake kako bi deo Dorćola, u blizini Sportske gimnazije, dobio komšijski park. Na “Dorćol park festu” su u okviru radionice “Kakav park želimo” pitali građane kako vide uređenje zelenog prostora na uglu Mihizove i Herceg Stjepana u Beogradu. Kako bi to zaista bilo mesto za sve generacije svoje predloge davali su i najmlađi na radionicama, kaže Srđan Cvetić iz ovog udruženja.

“Videćemo šta su deca zamislila kako treba da izgleda parkić, dobiće nagrade svi koji su napravili najbolje ideje, odnosno koji su bili najbolji. Suštinski, jako smo zadovoljni, jer je veći odziv nego što smo očekivali”, navodi Cvetić.

Tokom ovog jednodnevnog festivala promovisana je zaštita životne sredine, a na radionicama su deca u posebno osmišljenim žardinjerama pravila takozvanu urbanu baštu. Sa mališanima je na radionicama bila Sabina Kerić, iz udruženja Ekonaut.

“Dogovorili smo se sa udruženjem da radimo na zagovaranju parka koji želimo da ovde bude. Organizovali smo radionicu koja treba da simulira proces kada se prave parkovi uz učešće građana. Kod nas ti procesi još uvek nisu utvrđeni, praktično, ne postoje, a zapravo bi trebalo da budu vrlo važan alat kada se donese odluke kako će se neki prostor koristiti, ko su njegovi korisnici i da, zapravo, to budu ljudi koji taj prostor koriste ili ka njemu gravitiraju. Pružili smo mogućnost da kažu svoje mišljenje, da kažu šta treba tu da bude – da li treba da se sedi, da li treba da bude mesta za sadnju”, ističe Kerićeva.

Zelenilo i biljke doprinose i borbi protiv klimatskih promena, jer je, kako kaže, potrebno više otvorenih površina i otvorene zemlje.

“Imamo malo sušu, pa malo poplave, i to treba uzeti u obzir kada se projektuju prostori. Jako malo faktora utiče na uređenje prostora i to su zapravo neki sebični interesi lokalnih investitora ili ljudi koje zanima samo da naprave neki profit, da obrnu neki novac kroz preskupe stanove koje više ni ne znamo ko plaća ni na koji način”, kaže Kerićeva.

Dorćolci čekaju park skoro 20 godina

Plan za ovaj prostor rađen je 2004. godine. Ideja je bila da se parkom od 1000 kvadrata ozeleni Stari grad koji inače ima malo zelenila. Međutim, realizacija ovog plana nadležnima do sada nije bila prioritet.

“Postojala je i inicijativa da se, umesto parka, izgradi 2.000 kvadrata stambenog prostora. Stanovnici su se tada pobunili, stavili svoje primedbe i komisija je 2013. godine usvojila iste te primedbe i ostavila ovde park. Tako da je i dalje po važećem planu ovde park, sada samo čekamo kada će se steći uslovi da se realizuje. Ova inicijativa je zaista nešto lepo, i ja sam došla da to podržim”, kaže urbanistkinja Zorica Alavantić.

Glavni problem kod izgradnje parka su imovinsko-pravni odnosi, tačnije nekoliko parcela različitih vlasnika i oronuli objekti navode iz ovog udruženja. Kako kažu taj problem može da reši jedino Grad Beograd, a potom bi udruženje moglo da napravi park.

“Kada budemo sakupili dovoljno potpisa koji su na nivou Starog grada pokrenućemo građansku inicijativu. Predložićemo gradskom pravobraniocu da pokrene postupak po predlogu za eksproprijaciju. U tom postupku, gradski pravobranilac bi trebao da konstatuje da postoji javni interes da ovde postoji park i da predloži da grad reši te imovinske odnose na ovoj parceli, formira sve što je potrebno i da obešteti te ljude koji se nalaze trenutno ovde, koji su se javili i koji su zainteresovani”, objašnjava Srđan Cvetić.

Inače, udruženje “Komšije sa Droćola” se više od dve godine protivi projektima koji, kako kažu, nisu po meri građana, koji su suprotni od urbanističkih planova i propisa. Zalažu se za održivi razvoj i zdraviju životnu sredinu. Cilj im je da se što veći broj građana uključi i učestvuje u javnim raspravama, jer je to, smatraju, najbolji način da dođu do rešenja koja su u javnom interesu.

“Komšije sa Dorćola” pokrenule su inicijativu za parkić u ovom delu grada

Kako bi napravili parkić u svom kraju, “Komšije sa Dorćola” pokrenuli su inicijativu “Želimo parkić”. Ova inicijativa bavi se urbanim džepovima koji su zapušteni decenijama unazad, a koji postoje u urbanističkim planovima. Planiraju da ožive i naprave mesto za decu i starije koji će moći da uživaju u ovom kraju.

Kako kaže Srđan Cvetić inicijativa je nastala zbog jedne zajedničke akcije koja je krenula pre dve godine u vezi sa urbanističkim planovima koji su se sprovodili na donjem Dorćolu.

“Mi smo se tu okupuli iz što bi se reklo lokalne zajednice da bukvalno iskažemo jednu vrstu protesta u vezi sa trolejbuskim saobraćajem koji se tada sprovodio ulicama koje mislimo da nisu bile adevatne i primetili smo tek u fazi izvođenja da se nešto dešava tako da smo izašli da iskažemo vrstu neko građanskog protesta”, kaže Cvetić.

Tada su tražili da im se dostave sve informacije u vezi sa tim projektima koji su se izvodili.

“U tim postupcima pokušali smo da se uključimo kao građani. Formirali smo građansko udruženje da bi mogli kao pravno lice da ukažemo na neke nedostatke i da zatražimo neke informacije za koje mislimo da nam nikad nisu predočene. Samim tim došlo je do toga da se ti projekti zaustave na nekih godinu – godinu i po dana u izvođenju, a kasnije smo se žalili i došli do Upravnog suda gde se sada vodi i pravni spor u vezi sa tim građevinskim dozvolama za koje mislimo da su nezakonite”, ističe Cvetić.

Jedan vid urbanističih džepova predstavlja i deo kod Sportske gimnazije na Dorćolu. Oni su u urbanističkom planu pronašli da je taj deo namenjen zelenim površinama.

“Suštinski, to su urbani džepovi koji su iz nekog da li privatnog interesa, investitorskog interesa ostavljeni da tako propadaju gde bi grad trebao da reši imovinsko-prave odnose i da omogući da se na tim parcelama naprave ili parkovi ili urbane bašte što smo mi pokrenuli preko nekih građanskih anketa u kojima hoćemo da aktiviramo sve ljude i lokalnu zajednicu da se uključe u taj projekat i da kažu šta bi zapravo želeli da bude na Dorćolu”, ističe on.

Na Dorćolu, kaže, nema dovoljno ni zelenih površina a za sada ima samo jedan parkić.

“Od grada nismo dobili nikakve informacije, za sada, oni su se samo zainteresovali u čišćenju ovog dela parcele koji je jedna četvrtina, koja bi trebalo da se kasnije formira u veliki park. Grad je rekao da nema trenutno para, što mislimo da nije suštinski problem. Građani, oni stariji, znaju za neke projekte, koji su stari i 20 godina. Mi smo čak došli do nekih urbanista koji su radili na tom projektu i rekli su da to definitivno treba da se uradi, ali da prosto iz nekog drugog interesa nije došlo do izvođenja. Najmlađi naši sugrađani, deca i ljudi sa kućnim ljubimcima, su najviše zainteresovani za to i mi smo njima kroz tu anketu omogućili da nacrtaju na primer šta bi želeli ovde da bude što će biti jako interesantno da vidimo koja su sva rešenja”, kaže Cvetić.

Iz inicijative pozivaju sve da im se priključe, i starije i mlađe, jer bi najviše voleli da dođu ljudi sa decom zato što žele da bude akcenat na deci koja će zapravo crtati i koji će zamisliti idejno park.

“Mislimo će deca imati najbolje ideje i njihove želje su nam nekako najbitnije. Naravno, i najstariji su nam bitni, želimo i za njih da napravimo negde gde bi oni mogli da na javnoj površini se okupe i da se druže. Biće neke male nagrade za sve učesnike i za one koji budu imali najbolje ideje ćemo spremiti posebne nagrade, i ono što je najbitnije, na kraju, da se družimo, da se upoznamo i da se svi starograđani i Dorćolci zapravo dođu i da vidmo kako bi izgledao najnoviji odosno najmađi park na Dorćolu”, dodaje Cvetić.

Do sada su imali skupljali potpise, jednu vrstu peticije koja se obavlja na Dorćolu. Uskoro planiraju festival, na kome će se promovisati zaštita životne sredine, koja je, kako kaže Cvetić, ozbiljno narušena i zagađena.

“Imamo tu anketu koja se dešava i preko društvenih mreža, Fejbuka, Instagrama, ljudi popunjavaju anketu i mi ćemo na kraju videti šta najviše ljude interesuje. 19. septembra biće organizovan festivač na ovom delu koji je sada raščišćen, gde ćemo napraviti neku vrstu radionica, gde će nam naši prijatelji iz Ekonauta pomoći oko urbanih bašti i uopšte nekih biljaka koje bi mogle da se zasade u ovom urbanom jezgru”, ističe on.

Za potrebe inicijative konkurisali su preko sajta promeni.rs gde su od organizacije “CRTA” dobili i materijalnu, ali i i savetodavnu pomoć.

“Mnogo nam je značilo, jer je ovo pre svega grupa ljudi koji su entuzijasti, koji se bave različitim strukama. Niko od nas nije urbanista, ali mislimo da možemo da skrenemo pažnju kroz tu neku zajedničku akciju i da nekako napravimo kampanju koja će biti ostvariva i skladu sa zakonom, tako da definitivno nam mnogo znači ko god nam pomogne, a CRTA nam je tu dosta pomogla”, ističe on.

U narednim danima je planirana akcija čišćenja ovog dela prostora kako bi sve bilo spremno za predstojeći festival.

Dorćol inicijativa Komšije sa Dorćola park Srđan Cvetić

Udruženje “Zeleni zid” pokrenulo peticiju da Durlan dobije svoj park

Svi koji žele da podrže inicijativu udruženja da međublokovska površina u Knjaževačkoj postane Durlanski park, mogu to učini potpisivanjem peticije koju je pokrenulo udruženje “Zeleni zid Niš”. Peticija je dostupna svakog dana u onlajn formatu, a svi koji žele da je potpišu lično mogu to učiniti svake subote u maju od 11 do 13 sati u Knjaževačkoj.

Ideja da međublokovska površina od broja 120 do broja 140 u Knjaževačkoj dobije status zvaničnog javnog gradskog parka rodila se onog trenutka kada su zelenu površinu ispred zgrada zauzeli podzemni kontejneri. Ovo je, kaže Marija Peternel iz “Zelenog zida”, narušilo i taj mali prostor sa travom u čijoj neposrednoj bilizini se nalazi mobilijar.

“Pokrenuli smo inicijativu jer nas je epidemija korone upravo uputila tu na taj jedini prostor ispred naše zgrade, na tu jedinu zelenu površinu. Shvatili smo da nemamo park u čitavom naselju, da nema nijednog jedinog parka, iako u našoj ulici postoji i obdanište i osnovna škola. Iskreno se nadamo da će nadležni odgovoriti na našu inicijativu”, kaže Peternel.

Grad je, podseća, i inače doneo strateške dokumente u kojima je naglašeno da su parkovi i zelene površine prioritet u gradu.

“Znamo da u našem gradu ima jako malo parkova, da je Niš jedan od najzagađenijih gradova što se tiče vazduha, da dišemo jako zagađen vazduh, što utiče na naše zdravlje. Ono što mi kao stanari ovog dela naselja želimo je da ove zelene površine opstanu, da budu održavane, da ih uređuju redovno, da bude manje otpada na njemu, da se stanari ponašaju odgovornije prema svojoj okolini, i da svi zajedno partnerski učinimo sve da naš budući gradski park bude prostor zdrav za sve nas”, ističe Peternel.

Akciji se pridružio veliki broj komšija iz ovog dela grada. Ideja udruženja je i bila da najpre imaju direktnu komunikaciju sa njima i da čuju šta oni imaju da kažu o ovoj ideji.

“Bilo nam je bitno da čujemo šta misle o svim tim problemima, da li žele park, i zaista su rezultati sjajni. Prošlog vikenda smo sa eko aktivistima, sa “Eko gerilom” i aktivistima “Zelenog ključa”, čistili čitav ovaj potez od otpada. Još jednu takvu akciju ćemo organizovati za kraj sa našim komšijama koji su nas podržali u prethodnoj akciji, prekoputa u Knjaževačkoj. Iskreno se nadam da će ovakvih građanskih inicijativa biti što više i da će građani shvatiti da mogu javno da iskažu svoje potrebe koje utiči na njihov kvalitet života neposredno i da će njihova ekološka svest biti na malo više nivou”, dodaje Peternel.

Onlajn peticiju možete potpisati na ovom linku, a ukoliko želite da potpišete lično to možete učiniti 22. i 29. maja od 11 do 13 sati kod AS trgovine u Knjaževačkoj ulici u Nišu.

aktivizam Durlan Knjaževačka niš park TMUS zeleni park Zeleni zid

Mirijevski parkić: Složne komšije zajedno do lepšeg okruženja

Dvorište zgrade u ulici Davorina Jenka u Mirijevu polako dobija oblik kakav su stanari zamislili pre više od godinu dana, kada su došli na ideju da neupotrebljiv prostor ispred zgrade pretvore u dečje igralište i prostor za okupljanje. Tako će ubuduće stanari moći da predahnu na dizajniranoj betonskoj klupici, nastaloj prema zamisli udruženja „Satibara“. Klupica je ukrašena vajarskim radovima dece iz Mirijeva, koji su nastali u sklopu projekta „Pozdrav iz kraja“.

„Odlučili smo da to u nekom prostoru ostane kao njihov pečat, jer su oni ti koji će još dugo tu živeti i rasti. Čuli smo ranije za park u Davorina Jenka i pričali smo deci o njima, a ovim primerom smo želeli da ih motivišemo i objasnimo im šta je to aktivizam, kako da razmišljaju o svom kraju iz više uglova. Sa grupom dizajnera smo došli na ideju da osmisle klupicu na kojoj će moći da se postave svi radovi koje su pravili najmlađi“, objašnjava Marija Rodić iz organizacije Satibara.

Pored klupice, udruženje će stanarima ove zgrade pokloniti i mural na zidu pored ulaza u zgradu, jer su, kako kaže, ovi stanari velika inspiracija i redak primer saradnje i sloge među komšijama.

„Ja se i sama pitam kako se tako dobro slažu jer ih je dosta, a uglavnom komšijski odnosi u zgradama baš i nisu dobri. Oni su jedna velika porodica, to je super stvar i baš mi je drago da ih pominjemo i kroz naš projekat, da su deca svesna da tako nešto može da se uradi. Kada ih mi pitamo koji su im najveći problemi, kažu da je to nedostatak osnovnih škola u Mirjevu. Oni misle da je to tako i da to nema veze sa njima. A mi smo im kroz ovu priču davali primer kako da reaguju kada im nešto nedostaje ili žele da bude bolje. I sada oni znaju šta znači stambena zajednica i kako to funkcioniše. Oni mogu da budu inspiracija za stambene i sve druge zajednice, jer svaka od njih ima mnogo problema koje zajednički mogu da reše“, priča Rodićeva.

Ono što ovaj park čini specifičnim je činjenica da su većinu radova izveli potpuno sami. Stanari su pri kraju radova na uređenju prostora ispred zgrade, a park već služi svrsi kojoj je i namenjen.

„Prostor koristimo već par meseci, najviše za zajednička druženja, jer imamo letnjikovac u kome se okupljaju odrasli, a deca se najviše igraju na prostoru na kome je trava. Park najviše koristimo za proslave i rođendane, do sada smo ih već imali nekoliko, okupimo se svi, bude mnogo dece, jer ih trenutno u zgradi imamo 21“, priča stanar Stefan Dončevski i dodaje da svakog dana po trojica ili četvorica muškaraca iz zgrade rade na uređenju. U završnoj fazi postaviće i mobilijar za decu, koji će zadovoljiti sve uzraste dece u zgradi.

Saradnja između organizacija koje imaju isti cilj – da učine zajednicu boljom, kao što je ova između Satibare i stambene zajednice u Mirijevu, nije redak slučaj, priča Isidora Petrović iz Fondacije Jelena Šantić.

„Ovde je specifično to da je Satibara radila sa decom iz Mirjeva, a mi smo podržali baš stambenu zajednicu iz Mirijeva. Odlučili su se na saradnju, što je zapravo prilika da park, koji je investitor ustupio kao privatnu parcelu, počne da se koristi kao javni prostor, tako što će deca imati mogućnosti da iscrtaju zid i da svojim vajarskim radovima doprinesu poboljšanju prostora. Primera ima još, naročito među orgnizacijama koje se bave zelenim pitanjima, jer su organizacije videle da, pre svega, mogu da uče jedna od druge, a da sa druge strane, kao na ovom primeru parka, konkretno doprinesu tome da park lepo izgleda i da bude funkcionalniji“, objašnjava Petrovićeva.

Kako kaže, za svakog pojedinca, ali i za oranizovane grupe, uvek postoje dva puta – prvi je da budu očajni što se ništa ne dešava ili zato što institucije ne odgovaraju na zahteve, ili da urede nešto.

„Postoje različiti načini na koje možemo da podstaknemo institucije da rade ono za šta su zadužene i kako da izlaze u susret potrebama stanara, ali u ovom konkretnom slučaju stanari su se odlučili da, s obzirom na to da nisu dobili konkretne odgovore, preuzmu stvar u svoje ruke i počnu samostalno da uređuju park, a onda su naišli na našu podršku i to je bila odlična prilika za saradnju“, kaže ona i dodaje da, koja god da je zajednica u pitanju, uvek postoji mogućnost da se ulepša zajednički prostor i da bude u skladu sa potrebama ljudi koji tu žive.

Fondacija Jelena Šantić Mirijevo mirijevski parkić park Satibara

Lastiši i žmurke umesto telefona

„Lastiš i žmurke park“ na Zvezdari otvoren je pre oko mesec dana, sa idejom da podseti nove generacije na igre koje su igrali njihovi roditelji. Ovakvo mesto za okupljanje prava je stvar za mališane sa Zvezdare, smatra jedan od idejnih tvoraca ovog parka Zoran Kesić.

„Park radi punom snagom, sada se ne može videti jer je prohladno, duva vetar, a i deca su pobegla kada su me videla, jer tako delujem na decu. Vidim po mojim mališanima i njihovim drugarima iz vrtića, svakog vikenda traže da dođu u ‘Lastiš i žmurke park’ da igraju lastiš i žmurke. Ja ne znam da l’ su oni čuli nekad pre za lastiš i žmurke, ali od kad su shvatili da postoji mogućnost da se igraju neke igre mimo onih telefona, čuda i aplikacija, oni prosto hrle ovamo. Osećam se kao Kolumbo koji je otkrio Ameriku, jer sam deci ponudio nešto što nisu ni znali – da igraju te divne stare igre. Kada je lepo vreme, idu klikeri na sve strane, viče se ’pu za mene’, ćorave bake“.

Kesić kaže da je ovaj park na Zvezdari podstakao mnoge gradove u našoj zemlji da naprave slične parkove.

„Inspirisali smo mnoge i sada se rađaju plagijati. Plagijat je sada popularan u našem društvu. Naš je originalan Lastiš i žmurke park, a primetio sam trend da svuda po Srbiji niču Klikeri i lastiš park, Ćorave bake i žmurke park, kao i Janjine i lastiš park i Ledenog čike žmurke park, što su plagijati našeg originalnog, autentičnog parka. Sa ovog mesta poručujem: samo je jedan Lastiši i žmurke park!“, kroz šalu priča Kesić i dodaje da ovakvih parkova treba da bude što više, ali i da je ohrabrujuće saznanje da je samoinicijativom moguće pokrenuti neke stvari, odnosno da se iz ideje, uz minimalna ulaganja, može izroditi nešto lepo.

Ovakva mesta za decu naročito su bitna jer se njihovo slobodno vreme uglavnom svodi na igranje igrica ili gledanje različitih video-sadržaja na internetu.

„Vrlo je bitno decu makar malo skloniti od telefona, da bih ja mogao da uzmem moj telefon. Ne sklanjam ih ja sa njihovih telefona, jer oni su mali i nemaju svoje telefone, imaju moje telefone. Evo ti, idi igraj žmurke, na čistom vazduhu, u parku“, poručuje Kesić.

lastiš park Zoran Kesić Zvezdara