Šta su SLAPP tužbe i kako se one koriste u Srbiji za pritisak na istraživačke novinare, na primeru redakcije KRIK-a, čitajte u studiji slučaja koju je napisala Vesna Radojević, novinarka KRIK-a.
Od osnivanja 2015, pa sve do pre godinu i po dana KRIK se suočio sa tek nekoliko tužbi od kojih nijedna nije dobila negativan epilog po redakciju. Te tužbe jasno su predstavljale pritisak na rad redakcije, ali su to, ispostaviće se kasnije, bili izolovani slučajevi. Međutim, to je bio samo početak, odnosno uvod u pravi talas tužbi koje je KRIK dobio kasnije. Tako je u prethodnih godinu dana redakcija KRIK-a doslovno zatrpana plavim kovertama iz sudova, a u većini od devet aktuelnih sudskih postupaka koje KRIK i njegovi novinari i novinarke imaju, podnosioci tužbi su ljudi iz vlasti ili oni bliski njima. Vrednost postupaka je čak tri puta veća od godišnjeg KRIK-ovog budžeta – podnosioci tužbi na ime naknada od KRIK-a i novinara ove redakcije traže gotovo 90 miliona dinara. Redakcija KRIK-a, ali i brojne organizacije ovaj nalet tužbi razume kao pokušaj da se KRIK iscrpi i na kraju ugasi.
Publikaciju možete pročitati OVDE
Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.
