Otvaranjem prve galerije pod vedrim nebom, organizacijom radionica kreativnog preduzetništva i pokretanjem onlajn prodavnice gde se mogu pogledati i kupiti dela umetnika iz Subotice, udruženje „Klara i Rosa“ nastavlja da osnažuje kulturne radnike. Ovo udruženje pokrenulo je i onlajn radio “Plac”, a za naredne mesece najavljuju nove radionice, koncerte i umetnike kojim nastavljaju da bude kulturu ovog dela Vojvodine. Za promeni.rs iz ovog udruženja govorili su o svojoj priči i aktivizmu.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Višedecenijske društveno-političke okolnosti u našoj državi, temeljno i duboko ubedile su svakog pojedinca da njegova akcija nema moć da promeni išta. Sugrađani su pasivni, nezainteresovani i ne veruju da je društvena promena moguća. Društvo je polarizovano, naginje radikalnim desnim idejama i neguje uverenja koje se kritički ne propituju već nasleđuju sa generacije na generaciju. Uloga aktivista je da budu glasnici promena, da neprestano ulivaju optimizam i veru da je promena moguća, otvaraju mogućnosti, donose alternative, podsećaju na važnost akcije i očuvanja životne sredine, građanskih vrednosti i ljudskih prava. Verujemo da su kultura i umetnost najfiniji alati komunikacije sa sugrađanima koji postepeno mogu dovesti do pojedinačne promene, katarze i oplemenjivanja svakodnevnog života.
-Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?
Projekat “Jedna uz drugu” realizovan od novembra 2018. godine do aprila 2019. godine, koji je ujedinio subotičke nezavisne umetnice, mapirao je nepostojanje fizičkog nezavisnog kulturnog prostora u Gradu, ali i snažnu potrebu za stvaranjem, povezivanjem i izgradnjom simboličkog prostora i atmosfere slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene. Jačanje tradicionalnih sadržaja, nacionalnih ideja, sve veća zatvorenost i inertnost gradskih institucija kao i proterivanje stručnih ljudi iz javnih kulturnih institucija, nagnala nas je da samostalno pokušamo da unapredimo položaj nezavisnih umetnika, ali i da kulturu i umetnost učinimo dostupnim građanima Subotice na dva jezika (srpsko-hrvatskom i mađarskom), čvrsto se zalažući za solidarnost, decentralizaciju, dvojezičnost, razvoj kritičkog mišljenja, demokratizaciju kulture i umetnosti kao i buđenje građanske svesti. Septembra 2019. godine smo odlučile da ćemo organizovano i udruženo nastaviti da, nasuprot gradskoj političkoj strategiji, kulturu koristimo kao sredstvo koje spaja, a ne razdvaja sugrađane.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Večita dilema: otići ili ostati? Svakodnevno se potvrđuje činjenica da je izazovno funkcionisanje u našem društvu, naročito u malom gradu u kom je svakodnevni narativ zasnovan na nacionalnim podelama, etničkom ili partijskom pripadanju, biranju strane i dobijanju nagrade ili kazne za svoj izbor. U ovim okolnostima veliki broj naših sugrađana je, zbog dvojnog državljanstva, odlučio i uspeo da ode. Svakodnevno svedočimo da svako ko pokušava da gradi, spaja, ujedinjuje, edukuje, aktivira, animira, unapređuje, pokreće, nema podršku većine, te njegov rad ostaje neprepoznat i neshvatljiv za šire društvene grupe. Takođe, dešava se da se rezultati tuđeg rada prisvajaju i predstavljaju kao delovanje Gradske uprave, te napori organizacije ostaju neprepoznati od strane sugrađana. U Subotici je veoma nerazvijen civilni sektor, mali je broj organizacija koje profesionalno funkcionišu jer je izazovno finansijski opstati. Retka smo organizacija koja se potpuno, posvećeno, tokom celog svog dana bavi projektnim zadacima. Svesne smo da je za promenu potrebno vreme i proces, te da bismo zaista napravile temeljnu promenu, moramo postepeno, strateški, osmišljeno i strpljivo da radimo, te korak po korak, da svakodnevno gradimo atmosferu u kojoj, u budućnosti, želimo da živimo. Ako odlučimo da ostanemo, nemamo drugi izbor do da nastavimo da se borimo za bolje društvo, probuđenog pojedinca, aktivnog sugrađanina koji će nam se u borbi priključiti.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Svako nastojanje da se neki javni prostor oplemeni i redefiniše dovodi do komunikacije sa nadležnima, do prebacivanja nadležnosti sa jedne kancelarije na drugu, do pisanja mnoštva zahteva, molbi, upita i čekanja na njihove odgovore. Susret sa birokratijom, dozvolama i nepromišljenim odlukama i objašnjenjima koja se nekritički prenose (po principu copy-paste) iz zvaničnih dokumenata, čini da se zapitamo o pojedinačnoj odgovornosti u trenutnom društvenom uređenju i da shvatimo da društvo čine pojedinci koji imaju izbor da biraju ono što čine. Mnogo puta pomislimo da je uzaludno ono što radimo te da se borimo sa vetrenjačama, ali sutrašnji dan donese novu energiju i mi nastavljamo da radimo ono u šta verujemo. Prekarni radni položaj, neizvesno finansiranje, brojni zahtevi donatora i projektna birokratija, dodatni su izazovi na aktivističkom putu. Ono što je jedino izvesno je da je ovo naš put, na kom učimo, saznajemo i otkrivamo.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Tokom svakog projekta ili akcije osećamo uzbuđenje ali i radost nakon uspešno organizovanog događaja kada sugrađane vidimo nasmejane, zadovoljne i zahvalne što se nešto drugačije i novo dogodilo u našem gradu. Mnogo radimo i nekad uzaludno trošimo mnogo energije za nešto što se lakše može uraditi, ali mnogo i učimo, upoznajemo, saznajemo i sve nas to lično motiviše da nastavimo sa radom. U maloj sredini veoma je teško pronaći kreativan posao, a kako su članice organizacije sa umetničkih fakulteta i istovremeno i same predstavljaju ciljnu grupu za čiji se bolji položaj bore, uspele su da same stvore kreativan, specifičan i autentičan posao koji doprinosi i zajednici i njima lično. Čini se da kroz ovaj proces dokazujemo da je moguće i u izazovnoj, maloj i zatvorenoj sredini uspeti izgraditi vrednost, ako se strpljivo, uporno, hrabro i promišljeno ne odustaje od svog htenja. Kada odlučimo da ostanemo, ovo je jedini izbor koji imamo.
-Po(r)uka budućim aktivistima…
Budi promena koju želiš da vidiš ali ne očekuj da će tvoji napori sutra doneti rezultate i uživaj u procesu!
-Podrška kroz rs nam je značila zbog…
Podrška kroz promeni.rs nam je mnogo značila jer smo u radu sa timom Fondacije Jelena Šantić došli do brojnih uvida te redefinisali svoje zadatke i nastojanja. Prošli smo kroz dugačak put uviđanja da fizički nezavisni kulturni prostor nije ono za šta smo još spremni, iako nam je to bila prva stavka na listi. Mnogo je važnije pripremiti teren za taj kulturni prostor, izgraditi simbolički prostor razmene, istraživanja, slobode, atmosferu u kojoj je normalno da se pripadnici različitih generacija, nacija, jezika, profesija susreću i sarađuju. Trenutno radimo na razvoju publike i stvaranju okolnosti u kojima će građani Subotice biti u mogućnosti da što više otkriju, nauče, saznaju kroz kulturu i umetnost. Dvorišna galerija, Radio Plac – radio zajednice, umetničke intervencije u javnom prostoru i brojna kulturna dešavanja samo su kanali kojima nastojimo da skrenemo pažnju, probudimo, zapitamo, okupimo i aktiviramo sugrađane te doprinesemo povećanju kvaliteta života u Subotici.
Tim Fondacije Jelena Šantić, Grupe 484 i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji su nam bili podrška u ovom procesu, postavili su nas na noge i neizmerno smo zahvalne na zaista iskrenoj pomoći našem radu, posvećenosti, načinu komunikacije, fleksibilnosti i osećaju da smo na istom zadatku kao partneri, a ne u poziciji donator-korisnik donacije, koji često zna da bude veoma stresan. Zaista smo osećale da gajimo iste vrednosti i iskrenu želju za promenom, i da je sadržaj važniji od ispunjavanja formi.
Podrška nam je značila jer smo se povezale sa sličnim organizacijama u Srbiji (često jedni drugima možemo biti motivatori i podrška), naučile smo mnogo, preispitale naša uverenja, otkrile nove načine funkcionisanja, ali i dobile finansijsku podršku za naše ideje te izgradile organizaciju koja je prepoznatljiva u Srbiji.
