Međunarodni dan demokratije u Srbiji dočekujemo sumorno, gotovo pesimistično, složili su se učesnici konferencije “Podrivanje demokratije: procesi i institucije u Srbiji 2010-2020”, koju je danas organizovala organizacija CRTA.
“Nemamo razlog da danas slavimo demokratiju, jer nam se čini da od demokratije imamo samo formalne obrise zbog kojih ne možemo da kažemo da je Srbija danas demokratsko društvo”, poručila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, što je ujedno i zaključak istraživanja „Podrivanje demokratije“, koju je sprovela ova organizacija.
Sa ovim je saglasan i Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik publikacije, koji je rekao da Srbija danas ne ispunjava minimum uslova da bi bila proglašena demokratskim društvom.
“Imamo izbore, imamo pluralizam, imamo medijsku sferu koja je u nekoj meri pluralistična, ali u suštini, u poslednjih nekoliko godina, taj disbalans moći koji postoji na partijskoj sceni pre svega, preslikava se i na sve druge sfere i zato Srbiju danas ne možemo označiti terminom demokratsko društvo“.
Izgubljeni su mehanizmi političke odgovornosti, kako kaže Spasojević, a ljudi koji vode ovo društvo nisu odgovorni ni građanima, ni svojim biračima, a ni članovima svoje stranke.
Pročitajte više na linku.
Fotografija: CRTA
Autorka: Miljana Miletić
Da je kojim slučajem Biljana Kerić odlučila da zbog jednog urbanističkog plana koji je slučajno videla samo ostavi “ljutiti komentar” na društvenim mrežama i nastavi dalje, verovatno najzelenije pančevačko naselje Tesla to danas više ne bi bilo.
„Bila je to puka sreća. Ja sam prepoznala svoju zgradu, nakon čega sam konsultovala kolegu urbanistu, da vidim da li sam sve dobro shvatila. Pitala sam i pejzažnog arhitektu da li sam dobro razumela plan za seču platana, a kad sam dobila potvrdu da jesam, objavila sam informaciju o tome na grupi ’Odbranimo Pančevo’. Pozvali smo ljude da dođu na prezentaciju oba plana i tako je krenula ova priča“.
Priča inicijative “Odbranimo “Teslu” koja je okupila psihologe, arhitekte, programere, vozače, nastavnike, frilensere, zanatlije, trgovce…, jednom rečju komšiluk, traje već gotovo godinu dana i opisana je u istoimenoj studiji – svojevrsnom priručniku za uspešan građanski aktivizam.
Teslaši, kako sebe nazivaju, pokazali su da se i dalje možemo pouzdati u svoje komšije, da još postoji volonterski duh i da je samo potreban neko da pokrene stvari.
„Mi učimo sve vreme, vučemo eksperte za rukave, raspitujemo se kako da sačuvamo drveće, kako da ga negujemo, kako se orezuju grane… To je način kako shvatamo, razumemo i reagujemo na ovu situaciju. Naša strategija nije ‘buka i drama’, već prikupljanje informacija i savetovanje s ekspertima“, kaže Dragana Malidžan Vinkić.
Šta su sve uspeli da urade za manje od godinu dana, uz minimalne finansijske resurse i jer su odlučili da deo svog slobodnog vremena posvete ovoj borbi?
Podstakli su građane da pošalju više od 2.000 primedbi na plan za Teslu, koji je potom vraćen na doradu. Pokrenuli su četiri pravna procesa, organizovali su akcije čišćenja naselja, obezbeđeni su merači kvaliteta vazduha (ne samo za Teslu, već i za naselja Misu i Kotež 2). Peticiju „Stop betoniranju naselja Tesla u Pančevu – za zelenu Teslu!“ potpisalo je više od 5.000 građana.
I nisu ostali samo na svom naselju, već se bore i za celo Pančevo. Uspeli su da izdejstvuju da Ministarstvo za zaštitu životne sredine poništi rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine te će firma „Promist“ morati da uradi Studiju uticaja na životnu sredinu projekta za skladištenje veštačkog đubriva.
Sada u ovom zelenom pančevačkom naselju sve deluje mirno, ali ako dođete u njega, dočekaće vas plakati „BORBA SE NASTAVLJA! Odbranimo Teslu od investitorskog urbanizma! Sprečimo betoniranje zelenih površina i dečijih igrališta!“
Čeka se novi plan detaljne regulacije i Teslaši su na oprezu.
„Mnogo Teslaša je baš ljuto i kivno. U Teslu su nam dirnuli i može svašta da bude ako ovi ne popuste, jer znamo da Teslaši neće popustiti“, tvrdi jedan od članova inicijative i Teslaš Dobrivoje Milosavljević.
Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE
Od najavljene najveće investicije u Vojvodini od koje će ogromnu korist imati cela Srbija izgradnja fabrike guma kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu se pretvorila u dvogodišnju aferu ispunjenu kršenjem velikog broja propisa, zloupotrebama javnih ovlašćenja, ignorisanjem građanskih prava i do sada neviđenom popustljivošću javnih vlasti prema stranom investitoru. Investitoru, kompaniji Linglong International Europe doo Zrenjanin, odobrena je nedozvoljena državna pomoć, na poklon je dobio 96 hektara poljoprivrednog zemljišta u zoni slobodne trgovine – što podrazumeva dalje poreske i carinske olakšice za investitora. Građenje bez građevinske dozvole i kršenje procedura procene uticaja na životnu sredinu, koje se dosledno nastavlja, bacilo je senku korupcije na ovaj projekat koji je, prema najavama Predsednika Republike, Vlade i rukovodstva grada Zrenjanina trebalo da pokrene razvoj u Srednjobanatskom regionu i Vojvodini.
Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE
Ukoliko stojite na proplanku, može delovati da je na Fruškoj gori sve harmonično: pred vama se prostire nepregledno zelenilo, drvo do drveta, toliko gusto zbijeno da prvi znakovi civilizacije deluju udaljeno kao u bajci, kao da su iza sedam (Fruških) gora. Ali nisu, to je čista optička varka. Kada biste mogli da poletite s tog vidikovca, kao što može neka od 220 vrsta fruškogorskih ptica, videli biste iskrčenu šumu, beton, žičanu ogradu i skupoceni trupci spremni za utovar. Čuveni misaoni eksperiment koji se pripisuje Džordžu Berkliju, jednom od najpoznatijih predstavnika subjektivnog idealizma, glasi ovako: „Padne li stablo u šumi, a nema nikoga da to čuje, je li proizvelo zvuk?“. „Ne“, odgovorio bi Berkli, vodeći se načelom Esse est percipi (Biti jeste biti opažen). Dragana Arsić uporno, svakodnevno, od februara 2019. godine sa grupom entuzijasta okupljenih u udruženju „Odbranimo šume Fruške gore“ radi na tome da više nijedno fruškogorsko drvo ne padne u tišini, čak i ako po Berklijevim standardima nije proizvelo zvuk.
Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE
Napori da se svim građanima i građankama omogući dostupna i čista pijaća voda, te zaustavi zagađenje otpadnim vodama, od ogromnog su značaja za društvo. Nakon nekoliko decenija zanemarivanja donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou prepoznali su važnost problema. U političkim programima kao i u postupcima izvršne vlasti može se videti povećano delovanje na širokom polju zaštite životne sredine, ali i obećanja da će građanima biti omogućeno konkretno pravo na bezbednu vodu. Na primeru Zrenjanina oslikava se sva opasnost od klijentelizma, investitorski skrojenih zakona i nepostojanja sistema vladavine prava i pravne sigurnosti. Posledice, naravno, najviše pogađaju one koji su odveć ugroženi. Veliki broj onih koji nemaju novca za flaširanu vodu koriste vodu iz vodovoda i time ugrožavaju svoje zdravlje. Ove godine obeležena je neslavna 17. godišnjica otkad je sanitarna inspekcija zabranila vodu iz gradskog vodovoda za piće i pripremu hrane.
Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE
Priče o uzbunjivačima su priče o ljudima kojima entuzijazam i požrtvovanost da rade svoj posao, najbolje što mogu i umeju, ne jenjava, kao i ni hrabrost da se suočavaju sa onima sa druge strane zakona. Ova studija slučaja govori o uzbunjivaču koji je dokazao da ima smisla podići glas. Oliver Adžić, ribočuvar iz Pančeva, doprineo je da krivolov u njegovom rejonu bude smanjen za 90 odsto u poslednje tri godine. Pošto je termin uzbunjivanje relativno nov i neretko pogrešno prikazan u javnosti, u ovoj studiji biće dat pregled Zakona o zaštiti uzbunjivača i prikazana dosadašnja praksa u odnosu na slučajeve uzbunjivanja.
Pročitaj Studiju slučaja OVDE
Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.
U tekstu koji sledi daju se, najpre, osnovne napomene o položaju, ulozi i organizaciji vojne policije, a zatim se, sa više detalja, analiziraju njene nadležnosti i ovlašćenja, pretpostavke za primenu ovlašćenja prema civilima, odnosno slučajevi u kojima je takvo postupanje moguće, kao i ukazuje na kontrolne mehanizme i mogućnosti za zaštitu građana od nezakonitog ili nepravilnog postupanja vojne policije.
Težište analize je na pravnim aspektima, pa su i njeni osnovni izvori zakonski i podzakonski propisi, uz koje su korišćeni stručni tekstovi i informacije dostupne na sajtu VS. Za organizaciju i rad vojne policije bitna su takođe Pravila službe VS i drugi interni akti, koji nisu javno dostupni, pa stoga nisu ni mogli biti obuhvaćeni ovom analizom.
Ovaj tekst je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u tekstu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.
Publikaciju pročitaj OVDE
Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.
Namera ovog teksta je da čitaocima ponudi osnovne informacije o tome kako da organizuju javne skupove i učestvuju na njima na bezbedan način. Informacije i preporuke iznete u tekstu zasnovane su na iskustvu autora u organizovanju javnih skupova.
Okupljanje građana je ustavom i zasebnim zakonom zagarantovano pravo građana. Ono je dozvoljeno svugde gde nije zabranjeno propisom ili aktom. Ovo pravo direktno proizilazi iz činjenice da su građani nosioci suverenosti i da ulice pripadaju građanima. Policija i druge službe trebalo bi da budu na raspolaganju na takav način da građanima pruže punu podršku u realizovanju njihovih planiranih aktivnosti, bez obzira na to da li se lično slažu sa vrednostima koje skup zastupa ili ne. Ovakva saradnja važna je za održanje i razvoj demokratije, kao i za očuvanje dostignutog nivoa ljudskih prava. U idealnom slučaju, organizatori skupa i bezbednosne institucije trebalo bi da budu saradnici u misiji da skup prođe bezbedno.
Od prirode skupa, rizičnosti, škakljivosti i aktuelnosti teme, broja učesnika, lokacije i drugih parametara u velikoj meri zavisi kako treba pristupiti planiranju skupa. Neke događaje moguće je osmisliti, pripremiti, prijaviti i organizovati unutar jedne nedelje, za druge je pak potrebno više meseci samo planiranja, a i to ako već imate iskustva. Za potrebe ove publikacije, potrudićemo se da temi pristupimo dovoljno široko, tako da smernice budu korisne i učesnicima manjih skupova niskog rizika i iskusnim aktivistima i organizatorima skupova visokog rizika.
Ovaj tekst je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u tekstu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.
Publikaciju pročitaj OVDE
Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.
Cilj vodiča je da vam objasni da li i na koji način imate pravo da snimate službena i privatna lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i u situacijama poput prinudnih izvršenja od strane privatnih izvršitelja na terenu.
Autorka je ukazala i na okolnosti na koje je prilikom snimanja potrebno obratiti pažnju i upozorila na eventualne pravne posledice takvog snimanja i kasnijeg objavljivanja snimaka.
Publikaciju pročitaj OVDE