Predlozi praktičnih politika

Centralna Srbija - Edukativni centar Kruševac

• Karijerni razvoj, zapošljivost i zapošljavanje mladih.

U ovoj oblasti analizirane su javne politike na evropskom nivou Strategija Evropske unije (EU Strategy for Youth – Investing and Empowering), Agenda za nove veštine i poslove (The Agenda for New Skills and Jobs), na nacionalnom nivou Nacionalna strategija zapošljavanja Srbije, Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, Strategije obrazovanja odraslih i Nacionalna strategija za mlade i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade. Na lokalnom nivou, strateški i akcioni okvir u ovoj oblasti čine Lokalni akcioni plan za mlade i Godišnji akcioni plan zapošljavanja. Predlog praktične politike donosi preporuke za dopunu i bolju implementaciju lokalnih politika i prakse u oblastima karijernog razvoja, zapošljivosti i zapošljavanja mladih sa posebnim akcentom na preporuke za lokane zajednice u boljoj pripremi i implementaciji mera koje doprinose poboljšanju položaja mladih aktivnom učešću u ekonomskom životu zajednice.

• Model održive podrške preduzetništvu mladih

U skladu sa ciljevima strateških i akcionih dokumenata Republike Srbije, ovaj predlog praktične politike ima za cilj da utvrdi trenutno stanje, analizira moguće opcije i predloži mere za unapređenje preduzetništva mladih i jačanja perspektive zapošljavanja mladih u Srbiji.

U okviru izrade predloga praktične politike, analizirani su statistički i drugi podaci koji se tiču preduzetništva i mladih, kao i nacionalna dokumenta Strategija za podršku malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti, Nacionalna strategija za mlade i Akcioni plan implementacije NSM, i strateški i akcioni okvir u ovoj oblasti na lokalnom mnivou: Lokalni akcioni plan za mlade i Akcioni planovi zapošljavanja.

• Quo vadis - Aktivizam i Volonterizam mladih u lokalnoj zajednici

Ovaj predlog praktične poltike „Quo vadis – Aktivizam i Volonterizam mladih u lokalnoj zajednici“ nastao je sa namerom da predstavi trenutno stanje i potrebe u oblastima aktivizma i volonterizma mladih u kontekstu lokalne zajednice kao i da da preporuke za sve relevantne lokalne aktere u cilju pružanja održive podrške omladinskom aktivizmu i volonterizmu.

Međunarodni normativni okvir koji se odnosi na volontiranje obuhvata različite strateške dokumente, zakone i programe, pre svega, EU, SE i UN. Međunarodni dokumenti su važan okvir i za izradu i izmene i dopune domaćeg normativnog okvira – Univerzalna Deklaracija o volontiranju, koja je izglasana 1990. u Parizu i redigovana 2001. tokom UN Internacionalne godine volontiranja, Strategija EU za mlade za period 2019–2027. Konkretni programi na nivou EU, koji sadrže mere za implementaciju: Erazmus+ program, CEPUS program,Evropska inicijativa za solidarnost, Evropski strukturni i investicioni fondovi, Horizont 2020, Marija Sklodovska Kiri akcije, Kreativna Evropa i drugi. Za mlade je posebno važna Evropska inicijativa za solidarnost 2021-2027. Na nacionalnom nivou analizirani su Zakon o volontiranju, Nacionalna strategija za mlade, Zakon o mladima a na lokalnom Lokalni akcioni plan za mlade.

Istočna Srbija – Timočki Omladinski Centar

• Inovativna usluga socijalne zaštite na lokalu Terenski saradnik

Usluge socijalne zaštite u najširem smislu imaju za cilj da odgovore na različite potrebe društva i predstavljaju spektar javnih usluga kojima se pruža podrška i pomoć različitim vrstama korisnika među kojima su i ranjive društvene grupe. U prethodne dve decenije osnovnekomponente reforme socijalne politike u Republici Srbiji su deinstitucionalizacija, decentralizacija i demokratizacija usluga socijalne zaštite. Pravac reformi predviđen Strategijom je potvrđen usvajanjem Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine. Na taj način Zakon je obezbedio održivost politika predviđenih Strategijom. Prema Zakonu o socijalnoj zašiti, koji uređuje sistem socijalne zaštite u Srbiji, ciljevi socijalne zaštite se ostvaruju pružanjem usluga socijalne zaštite, a jedan od osnovnih ciljeva socijalne zaštite je obezbeđivanje dostupnosti usluga. Ovim zakonom definisano je više grupa usluga socijalne zaštite. Takođe, Zakon omogućava organizacijama registrovanim na različite načine u skladu sa odgovarajućim propisima da budu pružaoci usluga socijalne zaštite. Ovaj dokument se bavi analizom stanja na nacionalnom i lokalnom nivou, analiznom stanja u Zaječaru, inovativnom uslugom terenski saradnik koja se već sprovodi u nekoliko gradova u Srbiji i preporukama za unapređenje usluga socijalne zaštite u Zaječaru sa fokusom na uslugu terenski saradnik.

• Zaštita životne sredine - Upravljanje otpadom

Trenutni sistem zaštite životne sredine i sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji je neadekvatan i zastareo. Usklađivanje samih usluga upravljanja otpadom sa važećim Zakonom o upravljanju otpadom je krajnje otežan brojnim nedostacima u infrastrukturi za tretman i odlaganje otpada (nedovoljan broj kontejnera, nedovoljna mehanizacija, neadekvatnu učestalost transporta otpada i slično). Situacija u Zaječaru se, nažalost, u potpunosti uklapa u prosečnu tužnu sliku Srbije po pitanju zaštite životne sredine. Naime, lokalna deponija je u statusu nesanitarne deponije, u opštini Zaječar su registrovane 42 divlje deponije, mehanizacija za transport smeća je zastarela itd. U ovom dokumentu može se naći objektivna slika sistema zaštite životne sredine kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, kao i preporuke za unapređenje pomenutog sistema, tačnije za unapređenje upravljanja otpadom.

• Smanjenje nezaposlenosti mladih u Zaječaru

Cilj definisanja predloga ove praktične politike je da kroz analizu nacionalnog i lokalnog konteksta analizira ambijnet tržišta rada za mlade u Zaječaru, te da uvidi probleme sa kojima se mladi sreću na ovom polju, i pronađe adekvatne predloge koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti mladih u Zaječaru. Ambijent tržišta rada na lokalu nije na zavidnom nivou, obzirom da ponuda poslova nije dovoljna kako bi se svim mladima obezbedilo sigurno zaposlenje. Ne postojanje izbora za višim i visokim obrazovanjem na lokalu znači da mladi koji žele da nastave svoje školovanje odlaze u veće gradove/univerzitetske centra, a često zbog boljih prilika za zaposlenjem i ostaju u tim gradovima. Sagledavanje nacionalnog i lokalnog konteksta na temu nezaposlenosti mladih podrazumeva prikaz dostupnih podataka o nezaposlenim mladima, kao i pregled strategija i akcionih planova na nacionalnom i lokalnom nivou, te i preporuke Evropske unije. Veoma je izazovno zadržati mlade na lokalu, zato je veoma važno osnažiti aktere koji mogu pružiti obuke, stručnu podršku i sticanje radnog iskustva.

Vojvodina – Somborski edukativni centar

• Unapređenje položaja dece u Gradu Somboru - Osnivanje Saveta za decu

Prema Lokalnom akcionom planu za decu Grada Sombora određeni su prioriteti, ciljevi i aktivnosti u oblasti unapređenja položaja dece sa područja Grada Sombora u periodu od 2021. do 2023. godine. S tim u vezi, prema planovima aktivnosti koje su predviđene da se sprovedu je osnivanje Saveta za decu, koji bi se bavio temama i aktivnostima koje bi doprinele poboljšanju položaja dece na teritoriji Grada. Na taj način bi se podrška deci pružala kontinuirano, tokom cele godine.

• Unapređenje kapaciteta roditelja, staratelja i hranitelja dece u Gradu Somboru - Osnivanje Servisa za čuvanje dece

Analizom Lokalnog akcionog plana za decu Grada Sombora, uočili smo prioritete, ciljeve i aktivnosti u oblasti unapređenja položaja dece Grada Sombora u periodu od 2021. do 2023. godine kao i u oblasti unapređivanja kapaciteta roditelja, staratelja i hranitelja dece. Aktivnost 6.1.8. Servis za čuvanje dece 12, kao podrška roditeljstvu, putem kojeg bismo uključili minimum 150 roditelja koji bi koristili usluge servisa i minimum 100 dece koja bi učestvovala u aktivnostima servisa.

Zamisao je da se na teritoriji grada Sombora osnuje Servis za čuvanje dece, čiji bi korisnici bili deca uzrasta od 3 do 6 godina. Najpre bi bilo neophodno da se mladi edukuju putem pohađanja besplatne obuke, kojom bi stekli kompetencije da pružaju deci uzrasta od 3 do 6 godina pomoć pri razvoju svoje ličnost, sticanju i konstantnom razvijanju socijalnih i komunikacijskih kompetencija. Svi mladi i drugi zainteresovani bi mogli da se prijave za obuku, nakon koje bi postali članovi Servisa za čuvanje dece, te bi bili dečiji saveznici u njihovom nesmetanom razvoju. Učesnici Servisa za čuvanje dece, deci predškolskog uzrasta (od 3 do 6 godina) bi pružali usluge edukacije i zabave, kako bi se u potpunosti odgovorilo na njihove razvojne potrebe. Dečiji potpuni razvoj bi se na ovaj način obogatio, uzevši u obzir da roditelji često, okupirani poslom, nemaju vremena da se posvete podsticanju razvoja svojeg deteta. Ključno je da bi u okviru Servisa za čuvanje dece sa decom radili stručnjaci (vaspitači) i osobe koje su prethodno završile obuku za pružanje usluga ove vrste.

• Predlog za unapređenje mentalnog zdravlja mladih sa područja Grada Sombora

Na teritoriji Grada Sombora trenutno ne postoji besplatno psihološko savetovalište za mlade koje traje cele godine, iako je na osnovu istraživanja o položaju i potrebama mladih na području Grada Sombora jasno da postoji potreba za ovakvom uslugom. Mladi koji su učestvovali u fokus grupama vide potrebu za bavljenjem mentalnih zdravljem kao veoma značajnu. Osim toga, oni su istakli i potrebu za postojanjem besplatnog i kontinuiranog psihološkog savetovališta koje će biti dostupno svim mladima. Na osnovu ovih saznanja, u Nacrtu lokalnog akcionog plana za mlade za period od 2022. do 2025. predviđena je aktivnost razvijanja inovativnih usluga psihološkog savetovanja I edukacije za ciljne grupe u zajednici. Kao jedan od očekivanih rezultata navedeno je i osnivanje psihološkog savetovališta za mlade. Dodatna potvrda postojanja potrebe za psihološkim savetovalištem jeste i to što je u period od jula do oktobra 2021. godine kada je savetovalište radilo njegove usluge koristilo čak 47 mladih osoba.

Beograd – Fondacija za mlade Obrenovac

• Uticaj murala na lokalnu zajednicu

Murali predstavljaju najstariji oblik slikarstva nastao još u praistorijskom dobu kada su se na zidovima pećina stvarale slike iz svakodnevnog života, dok se danas se najčeće nalaze na fasadama različitih objekata i predstavljaju „umetnost u javnom prostoru koja komunicira sa prostorom i korisnicima prostora”.

Kada je reč o Srbiji, razvoj savremenih murala se može pratiti od sedamdesetih 20. veka u Beogradu, a prema istraživanju kolektiva KURS, u glavnom gradu je do 2010. izvedeno preko 50 murala od strane domaćih i stranih umetnika. Iako su na početku razvoja ovih praksi autori nailazili na neodobravanje, pa čak i sankcije, danas se ova vrsta vizuelnih intervencija vrlo često popularizuje upravo u saradnji sa državnim institucijama. Međutim, uprkos tome je poslednjih godina ulična sve zastupljenija, postavlja se pitanje da li svako delo ima estesku i kulturnu vrednosti i kakav je njegov uticaj na jednu zajednicu. Koliko je ovo pitanje važno, mogli smo da se uverimo nedavno, nakon što je u žižu javnosti dospeo mural sa političkom konotacijom izazvavši burne reakcije građana. Istovremeno, umetnici ukazuju da neretko imaju problem da njihovo dela budu autorizovana i zaštićena, a dobijanje potrebnih dozvola nije uvek jednostavno i može potrajati.

GO Obrenovac, kao ni Grad Beograd ne poseduju pravilnik o izradi murala, niti se iz pregleda dokumenata dostupnih na vebsajtu opštine može zaključiti koja institucija je nadležna za ovo pitanje, a odgovor o proceduri nije dobijen ni nakon više obraćanja Odeljenju za urbanizam i komunalno-građevinske poslove opštine Obrenovac.

• Institucionalizacija romskih zdravstvenih medijatorki

Zdravstveno stanje Roma u Srbiji, posebno onih koji žive u neformalnim naseljima, znatno je lošije u poređenju sa zdravstvenim stanjem opšte populacije u našoj zemlji. Romi su izloženi većem riziku od različitih zdravstvenih problema, kao što su bolesti srca, hipertenzija, dijabetes, gojaznost, astma, HIV/AIDS i druga oboljenja, pa im je i životni vek kraći. Prema podacima Analize uticaja mera zdravstvene politike na dostupnost zdravstvene zaštite romskoj populaciji iz 2009., prosečno trajanje života Roma je 12 godina kraće u poređenju sa prosekom u Republici Srbiji.

Brojni su faktor koji utiču na zdravstveno stanje Roma u Srbiji, uključujući loše materijalne i životne uslove, manjak edukacije o zdravlju i zdravoj ishrani, nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti, te otvorena i prikrivena diskriminacija i stigmatizacija sa kojom se susreće romska zajednica.

• Podrška razvoju omladinskog rada

Rezolucija Saveta Evropske unije iz 2018. prepoznaje specifičnu ulogu mladih ljudi u društvu, ali i posebne izazove sa kojima se mladi u svom razvoju suočavaju. Pored životnih tranzicija koje se odnose na školovanje i zaposlenje, mnogi od njih se u savremenom svetu nalaze pred neizvesnom budućnošću usled globalizacije, tehnoloških i klimatskih promena, demografskh i socio-ekonomskih trendova, populizma, diskriminacije i socijalne uključenosti koji mogu uticati na sticanje obrazovanja, položaj na tržištu rada i način na koje demokratska društva funkcionišu.

Kako bi se mladima omogućilo da razvijaju svoje potencijale, budu aktivni članovi društva i doprinose njegovim pozitivnim promena, mladima je neophodno obezbediti adekvatnu podršku različitih društvenih aktera. U tom kontekstu, kao jedan od alata koji ima značajnu ulogu u razvoju ovog dela populacije prepoznat je omladinski rad, koji, kada je reč o našoj zemlji, još uvek nije na zavidnom nivou efikasnosti i održivosti. Stoga će ovaj dokument razmotriti značaj omladinskog rada u Srbiji i pružiti preporuke za unapređenje ove oblasti, na osnovu relevantnih izvora.

Zapadna Srbija – Užički centar za ljudska prava i demokratiju

• Zaštita životne sredine na lokalnom nivou – Grad Valjevo

Potpisivanjem Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Republika Srbija je preuzela niz obaveza koje će se u narednim godinama finansirati iz nacionalnog i lokalnih budžeta. Istovrememo, značajan deo nadležnosti u okviru zaštite životne sredine prenet je na lokalne samouprave koje još uvek nemaju dovoljno kapaciteta da ih preuzmu u punom kapacitetu. Izazovi finansiranja zaštite životne sredine, upravljanje zaštitom životne sredine i izloženošću stanovništva zagađenju, prisutni su i u Gradu Valjevu. Tokom realizacije projekta „Kako se troši zeleni dinar?“, koji je realiziovalo Udruženje građana „Lokalni odgovor“ iz Valjeva utvrđeno je da Planska dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, poput Programa zaštite životne sredine i Plana kvaliteta vazduha, nisu izrađeni u skladu sa propisima: nadležne institucije i rokovi nisu detaljno definisani, ne prati se realizacija dokumenata, učešće javnosti nije obezbeđeno. Analiza budžeta Grada Valjeva pokazuje nedovoljna izdvajanja za aktivnosti obuhvaćene Programom 6 – Zaštita životne sredine, nepoštovanje budžetskog kalendara, drastična odstupanja između planiranih i realizovanih sredstava za zaštitu životne sredine u okviru gradskog budžeta. Rešenje se nalazi u boljem strateškom planiranju – kreiranju strateških i planskih dokumenata koja su upotrebljiva za programsko budžetiranje. Pored toga, potrebno je obezbediti praćenje, ocenjivanje i izveštavanje o ostvarenim rezultatima ovih dokumenata. U domenu budžeta, potrebno je obezbediti efikasniju naplatu prihoda po osnovu posebne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, kriterijume za određivanje prioritetnih projekata i osigurati adekvatno planiranje i upravljanje prihodima po tom osnovu.

• Načelo životne sredine u javnim nabavkama na lokalnom nivou

Novim Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 91/2019) Republika Srbija je normativno u značajnoj meri uskladila svoje propise sa Pravnim tekovima Evropske unije u oblasti javnih nabavki. Na žalosti, kao i u mnogim drugim oblastima primena Zakona je pokazala brojne slabosti, a to se naročito primećuje u javnim nabavkama sa ekološkim kriterijumima, tzv. „Zelene“ javne nabavke. „Zelene“ javne nabavke predstavljaju klasičnu kupovinu dobara, usluga ili radova uz dodati ekološki odnosno održivi element, gde naručilac zahteva najbolje iskorišćenje predmeta javne nabavke tokom njegovog životnog ciklusa i pri tom uzima u obzir i njegov uticaj na životnu sredinu. Prema definiciji Evropske komisije, „zelene“ javne nabavke predstavljaju proces u kojem naručioci kupuju takva dobra, usluge i radove koji imaju manji negativni uticaj na životnu sredinu u celokupnom životnom ciklusu u odnosu na dobra i usluge koje bismo inače kupili, a koji imaju iste funkcije.

Kako bi se utvrdilo trenutno stanje u ovoj oblasti, Užički centar za ljudska prava je sproveo monitoring u postupcima javnih nabavki sa fokusom na javne nabavke u kojima su se koristili ekološki kriterijumi u okviru tehničkih specifikacija, kriterijuma za dodelu ugovora ili posebnih uslova za izvršenje ugovora u 2022. godini. Postupkom monitoringa obuhvaćeno je 17 lokalnih samouprava u kojima je sprovedeno 1097 javnih nabavki, a u svega 23 javne nabavke su korišćeni kriterijumi zaštite životne sredine.

Istraživanje je pokazalo da je velika slabost Zakona o javnim nabavkama što nije propisao obavezu naručioca da primenjuje druge kriterijume osim cene u određenim predmetima nabavke, jer taj nedostatak značajno utiče na primenu načela zaštite životne sredine u postupcima javnih nabavki.

• Socijalni dijalog/socijalno ekonomski saveti na lokalnom nivou

U Srbiji, socijalno-ekonomski saveti predstavljaju strukturu za socijalni dijalog između predstavnika sindikata, poslodavaca i države, sa ciljem postizanja konsenzusa o ključnim pitanjima u oblasti ekonomije i socijalne politike. Ova oblast je regulisana Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu koji se primenjuje od 2004. godine i koji se od tada nije menjao. I pored toga što je država deklarativno spremna da poboljšaja stanje u oblasti socijalnog dijaloga, što je predviđeno i Akcionim planom za Poglavlje 19, Izveštaj EK o Srbiji za 2022. ukazuje da je socijalni dijalog i dalje slab.

Analizom rada lokalnih socijalno-ekonomskih saveta na teritoriji tri upravna okruga zapadne Srbije, i to Zlatiborskog, Moračkog i Mačvanskog, došli smo do saznanja da su od 22 opštine i grada socijano-ekonomski saveti formirani u svega dva grada – Užice i Čačak. Međutim, ova dva socijalno-ekonomska saveta nisu ni registrovana zbog nemogućnosti dokazivanja reprezentativnosti socijalnih partnera.

Kako bi se situacija u oblasti socijalnog dijaloga na lokalnom nivou poboljšala potreban je novi institucionalni okvir, u čijem će stvaranju aktivno učestvovati predstavnici sindikata, poslodavaca, malih i srednjih preduzeća i civilnog društva. Takođe je neophodno da se ubrza rad na implementaciji Akcionog plana za poglavlje 19, pre svega u oblasti socijalnog dijaloga.

Južna Srbija – Proaktiv

• Unapređenje pristupačnosti biračkih mesta za osobe sa invaliditetom na području grada Niša

Učešće u političkom I javnom životu važan je preduslov za postizanje društvene participacije osoba sa invaliditetom. S tim u vezi, neophodno je u najvećoj mogućoj meri obezbediti adekvatna prilagođavanja I podršku u vezi sa ostvarivanjem aktivnog I pasivnog biračkog prava. Ovaj predlog politike pruža moguća rešenja za prevazičaženje problema dostupnosti biračkih mesta ovoj ciljnoj grupi, predložene preporuke podrazumevaju saradnju svih zainteresovanih strana u lokalnoj zajednici I ne nameću značajnu finansijsku podršku. Ovaj document nastoji da doprinese poboljšanju 19: Socijalna politika i zapošljavanje („Kvalitet i pokrivenost socijalnim uslugama treba da se poboljša“, str. 107) i Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava („Opis poslova za lokalne Romski koordinatori, pedagoški asistenti i zdravstveni medijatori tek treba da se objedine i postanu sastavni deo službi lokalne samouprave, uz dodatna finansijska sredstva.“ str.45).

• Omladinska politika na lokalnom nivou – od plana do realizacije slučaj grada Niša

Analiza postojećeg stanja kada je u pitanju lokalna omladinska politika u Gradu Nišu pokazala je velike probleme u njenom planiranju, sprovođenju, praćenju rezultata, obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava, uključivanju i informisanju javnosti i dr. U cilju unapređenja postojećeg stanja, udruženje Proaktiv je definisalo preporuke za aktivnije uključivanje omladinskih organizacija civilnog društva u proces javnog zagovaranja i saradnje sa javnim subjektima lokalne omladinske politike radi poboljšanja stanja u ovoj oblasti i promene položaja mladih. Ovaj politički dokument biće upućen lokalnoj samoupravi tokom pripreme lokalne strategije za mlade za period 2023-2030 i akcionog plana. Podršku za sprovođenje preporuka planiraju da pruže preko Saveta za saradnju sa civilnim društvom Grada Niša, koji je u procesu formiranja, a Proaktiv je podneo zahtev za članstvo.

• Unapređenje zaštite podataka na nivou grada Niša kao jedinice lokalne samouprave

Analiza postojećeg stanja kada je u pitanju primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u lokalnoj samoupravi grada Niša, pokazala je da nema dovoljno kapaciteta za sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti posetio je sredinom decembra 2022. godine grad Niš radi pregovora o otvaranju kancelarije Poverenika, što je u interesu svih organa vlasti i građana Niša. Na ovaj način će se unaprediti sprovođenje obaveza definisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti od strane svih organa javne vlasti, čime bi se sprečile zloupotrebe i obezbedila bezbednost podataka o ličnosti.

Predlozi praktičnih politika

Ove inicijative su podržane od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju i partnerskih organizacija: Fondacija Jelena Šatić i Grupa 484, u okviru projekta „Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica” uz finansijsku podršku Evropske Unije.