Na koji način je pitanje izgradnje MHE na Rakitskoj reci postalo jedna od najvećih ekoloških inicijativa u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, predstavljamo u studiji slučaja koju su napisali aktivisti inicijative “Odbranimo reke Stare planine”.
Dana 15. avgusta 2020.godine, aktivisti iz svih delova Srbije okupili su se nedaleko od sela Rakite, i izveli akciju vađenja dela cevovoda za mini-hidroelektranu (MHE) „Zvonce“ na Rakitskoj reci. Radi se o jednoj od najvećih inicijativa ekoloških aktivista (ali i ostalih građana koji su zainteresovani za pitanje zaštite životne sredine), u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. Ova akcija je zapravo predstavljala odraz sve većih broja inicijativa i pokreta koji se bave ugrožavanjem životne sredine, kao i sve većeg broja primera gde od strane investitora dolazi do ugrožavanja ekološke bezbednosti građana a i šire. Kako bismo u potpunosti razumeli kako i zbog čega je pitanje izgradnje MHE na Rakitskoj reci postalo tema na nacionalnom nivou, Beogradski centar za bezbednosnu politiku je u saradnji sa pokretom “Odbranimo reke Stare planine” izadio studiju slučaja, radi boljeg razumevanja konteksta, aktivnosti i problema koji su doveli do toga da “pitanje Rakite” postane tema koja je privukla pažnju velikog broja građana Republike Srbije.
Studija slučaja predstavlja hronologiju dešavanja na Rakitskoj reci – od (ne)postojanja potrebnih dozvola, (ne)poštovanja zakona, tužbi, reakcija meštana, lokalne samouprave i građana Srbije, pa do toga kakva je situacija na Rakitskoj reci danas.
Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.
