Studija slučaja: Ubistvo prava – ubistvo pravde za planinske reke

Na koji način je pitanje izgradnje MHE na Rakitskoj reci postalo jedna od najvećih ekoloških inicijativa u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, predstavljamo u studiji slučaja koju su napisali aktivisti inicijative “Odbranimo reke Stare planine”.

Studiju slučaja možete preuzeti OVDE

Dana 15. avgusta 2020.godine, aktivisti iz svih delova Srbije okupili su se nedaleko od sela Rakite, i izveli akciju vađenja dela cevovoda za mini-hidroelektranu (MHE) „Zvonce“ na Rakitskoj reci. Radi se o jednoj od najvećih inicijativa ekoloških aktivista (ali i ostalih građana koji su zainteresovani za pitanje zaštite životne sredine), u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. Ova akcija je zapravo predstavljala odraz sve većih broja inicijativa i pokreta koji se bave ugrožavanjem životne sredine, kao i sve većeg broja primera gde od strane investitora dolazi do ugrožavanja ekološke bezbednosti građana a i šire. Kako bismo u potpunosti razumeli kako i zbog čega je pitanje izgradnje MHE na Rakitskoj reci postalo tema na nacionalnom nivou, Beogradski centar za bezbednosnu politiku je u saradnji sa pokretom “Odbranimo reke Stare planine” izadio studiju slučaja, radi boljeg razumevanja konteksta, aktivnosti i problema koji su doveli do toga da “pitanje Rakite” postane tema koja je privukla pažnju velikog broja građana Republike Srbije.

Studija slučaja predstavlja hronologiju dešavanja na Rakitskoj reci – od (ne)postojanja potrebnih dozvola, (ne)poštovanja zakona, tužbi, reakcija meštana, lokalne samouprave i građana Srbije, pa do toga kakva je situacija na Rakitskoj reci danas.

Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.

Na inicijativu meštana u staroplaninskoj Pakleštici otvoren Seoski dom

Izložbom fotografija na fasadama starih kuća, u selu Pakleštica na Staroj planini svečano je otvoren Seoski dom. Dom, koji je zapravo muzej, osmislili su i opremili meštani sela zajedno sa članovima pokreta “Odbranimo reke Stare planine”, a uz stručnu pomoć Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom. Na njegovom svečanom otvaranju bilo je deset puta više posetilaca nego što selo ima stanovnika, a tom prilikom su na spoljnim zidovima kuća izložene fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“. 

Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole. Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru. Tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da “oživi” Paklešticu.

„U početku je za oživljavanje sela na ovaj način bilo zainteresovano samo nekoliko ljudi, ali u međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, priča Bane Andonović iz Udruženja građana “Vladikine ploče” i dodaje da, pored toga što je ovo što rade značajno za selo, veliki značaj ima i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca upravo plažu Jona u ovom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije. 

Svečanom otvaranju Seoskog doma prisustvovalo je 200 ljudi, a meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u  Paklešticu vratili život.

„Do ove godine niko u Pakleštici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja. Osim toga što će posetioci provesti lepo vreme u selu, a ostaviće i neki novac ljudima koji tu žive“, priča Andonović koji koji u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi u selu, koje trenutno ima 22 stalna stanovnika, dok u preiodu od aprila ili maja, pa do oktobra, u selu boravi još oko 10-15 ljudi.

IMG-fc99c9c41fdc378f00bd3dedc09f72fe-V
IMG-09d72c02f31a5fadbbf98a704f4a7069-V
IMG-b044d35835eee9db03cc42144eb784eb-V
IMG-e59035d1c99811f529a91fd406560534-V
IMG-e28989982447d983f73e8bc12882ed4e-V
IMG-b324b4c3ae447f02edb1cd23591cf717-V

U muzeju i vodič kroz “zelene staze” Pakleštice

Maketama i plakatima u novom muzeju u Pakleštici predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza. Ova mreža se zapravo sastoji se od pešačkih i biciklističkih staza i više od sto elemenata kulturnih i prirodnih predela u širem okruženju Pakleštice, grupisanih u šest celina: pećine, vode, vidikovci, mikrotoponimi, kulturno-istorijske vrednosti i turistička infrastruktura, objašnjava profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić.

„Glavni cilj zelenih staza je omogućavanje pristupa i upoznavanje prirodnih i stvorenih vrednosti okruženja Pakleštice. Namenjene su posetiocima koji bi izbor staza optimizovali u skladu sa raspoloživim vremenom, fizičkom spremnosti i interesovanjima. Realizacija projekta bi podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. Podatke o stazama i lokalitetima prikupili smo uz veliku pomoć meštana sela oslanjajuci se na njihovo znanje i iskustvo. Staze i lokacije su mapirane na velikoj maketi, a lokaliteti opisani i prikazani setom kartica“, kaže profesorka i dodaje da se ovaj projekat može razvijati i u budućnosti i dopunjavati novim podacima. Takođe, navodi da razmišljaju i o predstavljanju mreže u digitalnom formatu,  kroz onlajn aplikaciju koju će turisti moći da koriste pre i za vreme boravka u Pakleštici.

Ovakve akcije imaju za cilj da skrenu pažnju na različite teme i probleme, a pre svega na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj. Takođe, objašnjava, traže načine da neiskorišćenim i napuštenim objekte u selima daju nove uloge. 

„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže Milovanović Rodić. 

Prema njenim rečima, projekti u Dojkincima i Pakleštici predstavljaju rezultat integracije međusobno usklađenih ciljeva: MZ Pakleštica i MZ Dojkinci – zaustavljanje odumiranja sela, unapređenje kvaliteta života u selu I njihova obnova podsticanjem razvoja održivih turističkih aktivnosti, Arfitektonski fakultet – edukacija društveno osetljivih, odgovornih i angažovanih arhitekata sposobnih da u kolaborativnom procesu sa lokalnim incijativama formulišu, dizajniraju, prikupljaju sredstva i implementiraju održiva rešenja i pokret “Odbranimo reke stare planine” – zaustavljanje izgradnje derivacionih MHE na rekama Stare planine (Srbije) i zaštita prirodnih resursa. Ona smatra tako udruženi mogu značajno da podstaknu pozitivne promene u društvu.