Oni nisu dozvolili da rodna zemlja u selu Donji Barbeš kraj Gadžinog Hana ostane pusta. Shvatili su da je odlazak mladih poguban po selo. Zavrnuli su rukave, pokrenuli komšije i formirali poljoprivredno- socijalnu zadrugu Barbeš. O tome kako teče obnova sela, koji su izazovi, kako reaguju na uspehe i šta ih podstiče da nastave dalje, za platformu promeni.rs govori inicijatorka zadruge Barbeš, Eleonora Milić.
-Zbog čega je aktivizam važan?
Aktivizam je važan jer kanališe energiju pomešanu sa osećajem odgovornosti kojom pokreće ljude oko sebe i budi celu zajednicu. Taj osećaj daje pokretačku snagu, ideje i smisao čiji rezultat može biti buđenje i preporod čitavog društva.
–Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Grupa mladih poreklom iz Donjeg Barbeša okupila je ljude sa entuzijazmom i sa zajedničkim planom obnove sela i unapređenje života na selu. Nas povezuje naše selo, odnosno rodno selo naših roditelja, kao i naše uspomene iz detinjstva provedenog u selu.
-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Dešavalo se u situacijama kada smo nailazili na nerazumevanje od strane lokalnih vlasti koje nisu delile naš entuzijazam i ni na koji način nisu htele da pomognu u ostvarenju naših ciljeva.
-Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Jedna od naučenih lekcija jeste da je za motivisanje seoskog stanovništva potrebno puno volje i energije da bi se ljudi probudili iz stanja ravnodušnosti i da bi se ohrabrili za zajedničko delovanje, sticanje novih znanja i veština, a sve u cilju da bi se ponovo aktivirali i postali korisni sebi, svojoj porodici i najširoj društvenoj zajednici. Za sve to potrebno je vreme, trud i ogromno razumevanje njihovih problema i potreba u svakodnevnom životu. Od ogromnog je značaja da se čuje svačije mišljenje. Iako se u početku stide da ga iskažu, vrlo brzo bivaju oslobođeni tih stega. Mladi se brže bude i pozitivno reaguju na rezultate, dok kod starijih duži period postoji određena doza nepoverenja. Činjenica je i da su ljudi nepoverljivjji prema osobama koje ređe viđaju, dok poverenje poklanjaju onima koje poznaju više godina ili od ranog detinjstva. Želja koju su meštani dobili da se priključe u uređivanju sela i stvaranje uslova za povratak mladih na selo je baš to čemu težimo. Rezultati koje smo postigli za kratko vreme pokazali su svima da naše vizije sela nisu “dečija igra“, već ozbiljni ciljevi. Ova godina biće zabeležena kao godina buđenja posle dugog sna. Bitno da je nastavi u istom ritmu, da se realizuju ostale planirane aktivnosti i da se održava tenzija, kako bismo postigli što bolje rezultate i ovu godinu upamtili kao godinu preporoda našeg sela.
-Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Samo otvaranje parkića za decu bilo je više nego inspirativno i najmerodavniji pokazatelj da smo na pravom putu. Roditelja, dece i starijih meštana bilo je oko 70. Srpska i romska deca su bila oduševljena i tolika graja se nije čula u selu decenijama, kako kažu stariji meštani. Žene iz sela pomagale su oko posluženja za najmlađe i sve posetioce. Mladi momci postavili su i učvrstili mobilijare. Svaki mališan dobio je neki poklon, a roditelji promo materijal i poziv da nam se pridruže u uređenju naše zajednice.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
“Nikada ne sumnjajte da mala grupa posvećenih, promišljenih ljudi, može promeniti sve. Ustvari, uvek je samo to i bilo dovoljno.” (Margaret Mid)
-Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Podrška koju nam je pružio promeni.rs videla se odmah nakon proslave Markovdana i otvaranja seoskog parka. Novi parkić postao je zborno mesto starijih koji čekaju poštara, mladih koji se druže i dece koja se igraju. Za sve buduće događaje prijavili su se novi volonteri koji nakon ovih rezultata veruju u naše dobre namere i ciljeve. Inicirano je uređenje terena za fudbal i odbojku, kao i čišenje seoskog vodovoda, gde ćemo učestvovati pojačani novim volonterima. Svi sa nestrpljenjem očekuju sledeće aktivnosti koje ćemo realizovati i puno više veruju u mogućnost ostvarenja naših ideja.
