Ukoliko stojite na proplanku, može delovati da je na Fruškoj gori sve harmonično: pred vama se prostire nepregledno zelenilo, drvo do drveta, toliko gusto zbijeno da prvi znakovi civilizacije deluju udaljeno kao u bajci, kao da su iza sedam (Fruških) gora. Ali nisu, to je čista optička varka. Kada biste mogli da poletite s tog vidikovca, kao što može neka od 220 vrsta fruškogorskih ptica, videli biste iskrčenu šumu, beton, žičanu ogradu i skupoceni trupci spremni za utovar. Čuveni misaoni eksperiment koji se pripisuje Džordžu Berkliju, jednom od najpoznatijih predstavnika subjektivnog idealizma, glasi ovako: „Padne li stablo u šumi, a nema nikoga da to čuje, je li proizvelo zvuk?“. „Ne“, odgovorio bi Berkli, vodeći se načelom Esse est percipi (Biti jeste biti opažen). Dragana Arsić uporno, svakodnevno, od februara 2019. godine sa grupom entuzijasta okupljenih u udruženju „Odbranimo šume Fruške gore“ radi na tome da više nijedno fruškogorsko drvo ne padne u tišini, čak i ako po Berklijevim standardima nije proizvelo zvuk.
Detalje o studiji slučaja možete videti OVDE
