Ukoliko stojite na proplanku, može delovati da je na Fruškoj gori sve harmonično: pred vama se prostire nepregledno zelenilo, drvo do drveta, toliko gusto zbijeno da prvi znakovi civilizacije deluju udaljeno kao u bajci, kao da su iza sedam (Fruških) gora. Ali nisu, to je čista optička varka. Kada biste mogli da poletite s tog vidikovca, kao što može neka od 220 vrsta fruškogorskih ptica, videli biste iskrčenu šumu, beton, žičanu ogradu i skupoceni trupci spremni za utovar. Čuveni misaoni eksperiment koji se pripisuje Džordžu Berkliju, jednom od najpoznatijih predstavnika subjektivnog idealizma, glasi ovako: „Padne li stablo u šumi, a nema nikoga da to čuje, je li proizvelo zvuk?“. „Ne“, odgovorio bi Berkli, vodeći se načelom Esse est percipi (Biti jeste biti opažen). Dragana Arsić uporno, svakodnevno, od februara 2019. godine sa grupom entuzijasta okupljenih u udruženju „Odbranimo šume Fruške gore“ radi na tome da više nijedno fruškogorsko drvo ne padne u tišini, čak i ako po Berklijevim standardima nije proizvelo zvuk.
Kako bi uticali na iskorenjivanje nelegalne i komercijalne seče drveća u Nacionalnom parku Fruška gora, a u isto vreme razgovarali sa ljudima o tome koliko je važno čuvati životnu sredinu, biljke i životinje, neformalna građanska inicijativa „Prijatelji šume“ organizovala je u ovom nacionalnom parku Festival šume. Pridružili su im se ljudi iz različitih delova Srbije i na svoj način dali doprinos ovoj manifestaciji, koja slavi prirodu.
Fruška gora je ovog vikenda postala bogatija za jedan hrast. I dok možda ovo nekome ne znači mnogo, „Prijatelji šume“ smatraju da bi uz jedan zasađen hrast svakog dana, šume imale bolju budućnost. Ovo je ideja kojom su se vodili „Prijatelji šume“. Drvo, koje je svoje mesto pronašlo u jednom dvorištu na Fruškoj gori, uz simbolične obrede i muziku zasadila je konceptualna umetnica Biljana Cincarević.
„Hrast zapis je mesto gde su ljudi ranije obavljali dogovore, zakletve, molitve… Jako je važno da poštujemo običaje koje su nam preci ostavili. Sve ovo treba da nas podseti da svako drvo jeste biće, da je važno da poštujemo drveće, da poštujemo šume, jer samim tim obezbeđujemo zdravu budućnost ne samo nama nego i našim potomcima“, navela je Cincarević.
Pored simbolične sadnje hrasta, umetnici su iz različitih krajeva zemlje donosili svoje najlepše uslikane pejzaže, održane su i radionice o očuvanju prirode, životinja i njihovih prirodnih staništa.
Festival je samo jedan od stepenika inicijative „Odbranimo šume Fruške gore“. Pokrenuli su ga aktivisti među kojima su ekolozi, biolozi, planinari. Okupila ih je, kažu, gotovo nekontrolisana seča šume.
„Ona jeste po planu i programu, ali to ne opravdava situaciju da se na Fruškoj gori seče drveće za komercijalnu upotrebu. To je ključni momenat koji nam je zasmetao, oko kojeg smo počeli da osmišljavamo aktivnosti za naredni period, ali to je borba na duge staze koja će morati da uključi ljude iz struke, institucije, možda čak i izmenu zakona“, kaže Biljana Franić Lazarević iz organizacije „Prijatelji šume“.
Kako navodi, oni će osmisliti niz performansa koji će ljudima na jednostavan način, kroz izložbe, konceptualne događaje i naučna predavanja približiti problem lokalne zajednice i tako ih podsetiti da su oni ti koji imaju moć da promene nešto.
„Želimo da budemo ono što inspiriše ljude, da ih podsetimo da su oni ti koji treba da se uključe i da treba da ih zanima šta se dešava u njihovoj zajednici. Da ih osvestimo da su oni ti koji imaju moć da stvari menjaju“, naglašavaju u organizaciji.
„Prijatelji šume“ žele da edukuju najpre decu, osnovce i srednjoškolce, a potom i one starije, koji su svesni neophodnosti zdravog šumskog eko-sistema.
