Komičari su postali društveni hroničari, a humor i satira državni neprijatelji broj jedan. Šta je smešno? Parodija ili realnost?
Srbija je zemlja na čijem je čelu vojske čovek koji nikada nije bio u vojsci. Njenom policijom upravlja čovek koji je lažni doktor nauka. Ministar spoljnih poslova ove zemlje slabo govori engleski, ali u okviru obavljanja svojih državničkih dužnosti tečno peva na različitim svetskim jezicima. Ovde se do stadiona može doći tenkom. Pardon, maketom tenka. Istina, na motorni pogon. U ovako naopakoj zemlji nije jednostavno baviti se humorom.
„Pogotovo je teško ako, kao kod nas, oni koji vode državu unapred smišljaju fore. Vrlo je teško pored njih biti satiričan, ironičan i duhovit“, kaže voditelj „Mentalnog razgibavanja“ Marko Stepanović. Međutim, dodaje da nema mnogo izbora.
„Bez humora se ne može zamisliti ni jedan dan u ovakvoj državi kao što je naša. Ne može ni u uređenijim sredinama, a pogotovo ne ovde gde se popije pet i po miliona kutija bensedina i raznih drugih tableta za smirenje godišnje“, dodaje Marko Stepanović.
Gde ima humora, ima i satire…
Satiričar Dragoljub Draža Petrović objašnjava da humor uglavnom zasmeje ljude, a da ih satira natera i da se zamisle o nekim društvenim problemima.
„Humor je samo ‘ha ha ha’, a satira je kada ljudi malo stave prst na čelo. I kad se zamisle, normalno je da žele nešto da menjaju, a to menjanje podrazumeva politički aktivizam“, navodi Petrović.
Saglasan je i urednik Nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, koji kaže da u ovoj zemlji svako ko samo misli svojom glavom predstavlja neku vrstu političkog aktiviste.
„Dovoljno je da pomislite, da razmislite svojom glavom i da se zapitate da li je tačno ono što vam se servira i vi ste već aktivista. Ne daj bože još ako to kažete na glas, onda ste već i neprijatelj. A najveći neprijatelji ove države su izgleda humor i satira, zbog toga što više ne znamo šta je stvarnost, a šta je šala. Ne znamo šta je izmišljena vest, a šta su političari stvarno rekli i mislili“, povdlači Ćulibrk.
Nušićijada – prognana, a slobodna
O moći humora i satira svedoče i potezi pojedinih gradskih vlasti, poput one u Ivanjici. Naime, u ovom gradu na jugozapadu Srbije od 1968. do 1972. godine ivanjički Dom kulture održavao je Nušićijadu, festival filmske komedije. Udruženje građana KudeS obnovilo je festival 2010. godine i narednih osam izdanja organizovalo u saradnji sa Opštinom Ivanjica. Opština je, međutim, 2018. rešila da ovo udruženje isključi iz organizacije festivala.
Od tada traje, kako navode organizatori, „progonstvo prave Nušićijade iz rodne Ivanjice, ali i kulturno-umetnička gerila kao vid otpora udruženja građana KudeS“.
Druga, a deseta, prognana, a slobodna Nušićijada održana je prošlog petka u Beogradu i subote u Ivanjici. Tom prilikom je koordinatorka Nušićijade Vera Jovanović istakla da ovaj festival ima perspektivu, jer je nastao na zdravoj osnovi.
„To što je trenutna situacija nepovoljna, mi to vidimo kao trenutno stanje. Treba istrajati u ovome što jeste originalni, autentični koncept festivala, sa jako važnom ulogom humora i satire. A to što se ona sad dešava na više lokacija, malo u progonu, malo u slobodi, malo tamo gde je ne razumeju i gde je prave upravo oni o kojima je Nušić pisao, to verujemo da će proći i da će sve ovo biti materijal za jednu dobru komediju“, navodi Jovanović.
Draža Petrović je na ovogodišnjoj Nušićijadi ukazao na važnost toga što grupa mladih iz Ivanjice nije htela da se pomiri sa tim da će ih gradska vlast izbaciti iz organizcije festivala koji su obnovili.
„Oni nisu stali, uhvatili se za glavu i počeli da kukaju, već su nastavili da rade svoju Nušićijadu, u nekoj gerilskoj konstelaciji. Treba im skinuti kapu“.
I urednik Nedeljnika NIN Milan Ćulibrk deli njegovo mišljenje.
“Mislim da je ovaj događaj veoma važan, pre svega da ljudi vide da možete da kažete šta mislite i da vam ništa ne bude. A i ako vam bude, pa valjda ste spremni da platite bar neku cenu kako bi svima nama jednog dana bilo bolje.“
