Skip to content

Uz nove prostorije udruženja „I ja se pitam“ iz Leskovca do jačeg aktivizma građana u lokalnoj zajednici

Udruženje građana iz Leskovca „I ja se pitam“ od aprila prošle godine ima svoje prostorije. Svi građani koji su zainteresovani za uključivanje u donošenje ekonomskih i političkih odluka u svojoj zajednici mogu da se obrate njima. Sem direktnog dolaska u kancelarije ovog udruženja, kažu da su veoma aktivni i na društvenim mrežama, te ih mogu kontaktirati i tim putem.

Sve što rade, rade, kažu, u interesu svojih građana. Ovo udruženje iz Leskovca nastoji da podstakne građane da se što više uključuju u razvoju svojih zajednica. Iz tih potreba, uz pomoć projekta Tvoje mesto u Srbiji otvorili su prostorije u samom centru grada, a podrška im je stigla od Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

„Imali smo i neku vrstu mentorstva, budući da nismo imali iskustva na početku kako funkcioniše pravni sistem kod nas, finansijski, morali smo da svaki problem na koji naiđemo da pitamo kako može i dobijali smo korisne savete što se toga tiče“, kaže jedan od osnivača udruženja Bratislav Stamenković.

Cilj kome oni teže je uključivanje građana u donošenje ekonomskih i političkih odluka u svojoj zajedinici i taj opšti cilj je ustvari bio uvek ispred njih.

Novootvorene prostorije im, kaže, znače mnogo. U njima imaju sastanke udruženja, ali i druge aktivnosti kojima se bave. Ključ uspeha u svemu što rade krunisan je Akcionim planom za rad u lokalnim zajednicama, koji su doneli nakon što su bili u stalnoj komunikaciji sa građanima na terenu.

„Radili smo anketiranje građana u lokalnim zajednicama, pomogli smo nekim zajednicama da rade akcione planove za razvoj i u okviru svih tih aktivnosti. Mi smo iskristalisali nekih 50 predloga projekata za koje su građani smatrali da su od važnosti za njihovu zajednicu i da ih treba staviti u funkciju“, ističe Stamenković.

PROČITAJ I  Žikica Jovanović, Film klub Prokuplje: Čovek je najsrećniji kada pomaže drugima

On dodaje da je kod građana prisutan veliki strah da predstave svoje potrebe, tako da su ljudi iz udruženja njima neka vrsta zagovornika njihovih potreba, problema, ali i mogućnosti razvoja.

„Sa tih 50 i nešto predloga smo izašli na nekoliko javnih rasprava o budžetu grada i moram da kažem da onako, vide se i neki mali pozitivni koraci od strane reakcije gradskih vlasti za osluškivanje šta to mi imamo da kažemo kao građani, kao udruženje sa ljudima sa kojima smo bili u komunikaciji“, dodaje.

Neke stvari su odmah i podržane, te su im građani odmah javili da su neke aktivnosti krenuli da se rade, neki projekti da se realizuju i to njima predstavlja podsticaj da nastave dalje da rade u tom pravcu.

Pasivni građani kao posledica dešavanja poslednjih 30 godina

Iako aktivizam jača i dalje to, smatraju u udruženju, nije dovoljno. Pasivnost je posledica političkog ambijenta, gde se stvara osećaj da neko drugi treba da im reši probleme, bez da se oni pokrenu i angažuju, dodaje Stamenković. Ističe da su oni koristili razne metode kako bi podstakli građane da se uključe.

„Tu je bila nagradna igra ‘Budi super građanin – pokreni svoju zajednicu’ gde smo imali masu predloga projekata od strane građana koje smo dobili preko imejla, preko društvenih mreža i ti su takođe ušli u predlog koje smo predali gradskoj upravi“, ističe.

Stamenković ne krije nezadovoljstvo konkretnim rezultatima, te navodi da građani moraju da se udružuju sa zajednicama, da pokrenu inicijative i da rade u zajedinici, te je sve na njima koliko će se oni zalagati.