Udruženje građana iz Leskovca „I ja se pitam“ od aprila prošle godine ima svoje prostorije. Svi građani koji su zainteresovani za uključivanje u donošenje ekonomskih i političkih odluka u svojoj zajednici mogu da se obrate njima. Sem direktnog dolaska u kancelarije ovog udruženja, kažu da su veoma aktivni i na društvenim mrežama, te ih mogu kontaktirati i tim putem.
Sve što rade, rade, kažu, u interesu svojih građana. Ovo udruženje iz Leskovca nastoji da podstakne građane da se što više uključuju u razvoju svojih zajednica. Iz tih potreba, uz pomoć projekta Tvoje mesto u Srbiji otvorili su prostorije u samom centru grada, a podrška im je stigla od Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
„Imali smo i neku vrstu mentorstva, budući da nismo imali iskustva na početku kako funkcioniše pravni sistem kod nas, finansijski, morali smo da svaki problem na koji naiđemo da pitamo kako može i dobijali smo korisne savete što se toga tiče“, kaže jedan od osnivača udruženja Bratislav Stamenković.
Cilj kome oni teže je uključivanje građana u donošenje ekonomskih i političkih odluka u svojoj zajedinici i taj opšti cilj je ustvari bio uvek ispred njih.
Novootvorene prostorije im, kaže, znače mnogo. U njima imaju sastanke udruženja, ali i druge aktivnosti kojima se bave. Ključ uspeha u svemu što rade krunisan je Akcionim planom za rad u lokalnim zajednicama, koji su doneli nakon što su bili u stalnoj komunikaciji sa građanima na terenu.
„Radili smo anketiranje građana u lokalnim zajednicama, pomogli smo nekim zajednicama da rade akcione planove za razvoj i u okviru svih tih aktivnosti. Mi smo iskristalisali nekih 50 predloga projekata za koje su građani smatrali da su od važnosti za njihovu zajednicu i da ih treba staviti u funkciju“, ističe Stamenković.
On dodaje da je kod građana prisutan veliki strah da predstave svoje potrebe, tako da su ljudi iz udruženja njima neka vrsta zagovornika njihovih potreba, problema, ali i mogućnosti razvoja.
„Sa tih 50 i nešto predloga smo izašli na nekoliko javnih rasprava o budžetu grada i moram da kažem da onako, vide se i neki mali pozitivni koraci od strane reakcije gradskih vlasti za osluškivanje šta to mi imamo da kažemo kao građani, kao udruženje sa ljudima sa kojima smo bili u komunikaciji“, dodaje.
Neke stvari su odmah i podržane, te su im građani odmah javili da su neke aktivnosti krenuli da se rade, neki projekti da se realizuju i to njima predstavlja podsticaj da nastave dalje da rade u tom pravcu.
Pasivni građani kao posledica dešavanja poslednjih 30 godina
Iako aktivizam jača i dalje to, smatraju u udruženju, nije dovoljno. Pasivnost je posledica političkog ambijenta, gde se stvara osećaj da neko drugi treba da im reši probleme, bez da se oni pokrenu i angažuju, dodaje Stamenković. Ističe da su oni koristili razne metode kako bi podstakli građane da se uključe.
„Tu je bila nagradna igra ‘Budi super građanin – pokreni svoju zajednicu’ gde smo imali masu predloga projekata od strane građana koje smo dobili preko imejla, preko društvenih mreža i ti su takođe ušli u predlog koje smo predali gradskoj upravi“, ističe.
Stamenković ne krije nezadovoljstvo konkretnim rezultatima, te navodi da građani moraju da se udružuju sa zajednicama, da pokrenu inicijative i da rade u zajedinici, te je sve na njima koliko će se oni zalagati.
