Šumarice bogatije za drvored platana

Kragujevački park Šumarice bogatiji je za 20 platana koje je zasadila grupa zaljubljenika u prirodu. Tako će deo pešačke staze iznad spomenika „Peto tri“ narednih godina imati hladovinu celom dužinom.

U doba prekomernog aero-zagađenja, ovakve inicijative dobijaju poseban značaj.

„Ovako mali drvoredi možda ne mogu toliko da smanje zagađenost, ali mogu da skrenu pažnju ljudima da je ovo vrlo važna stvar i da moramo svi zajedno da se potrudimo da nam životna sredina bude što zdravija, jer svi mi tu živimo, kao i naša deca. Ovo bi trebalo da bude pokazna vežba da svako od nas može nešto da uradi“, priča Saša Vasiljević, organizator akcije „Ozelenimo Šumarice“.

Platane je sadila grupa od dvadesetak ljudi, koje je okupila Vasiljevićeva ideja.

„Jednog dana sam, dolazeći na posao, na bilbordu ugledao natpis Da li ideje poput kiše obilaze Kragujevac?, koji je upućivao na sajt promeni.rs. Na tom sajtu video sam da je reč o manjim akcijama kojima možeš da uradiš nešto za svoju sredinu. Ja sam inače zaljubljenik u prirodu, drveće, šumu, pa mi je palo na pamet da predložim sadnju drvoreda u Šumaricama“, priča Saša Vasiljević.

Kompleks Šumarice prostire se na 352 hektara i ima mnogo vrsta drveća, čak i nekih retkih, kojih u Srbiji gotovo nema.

„I do sad smo kod đačkog spomenika imali platane, jednu retku vrstu, ali samo pet-šest stabala. Sada smo posadili dvadesetak da generacije iza nas žive zdravije, čistije i bolje“, kaže Živko Miletić, šumar u spomen-parku Šumarice.

Kako kaže Vasiljević, Kragujevac je među najzagađenijim gradovima u Srbiji, a jedan od razloga za to je najveća toplana u Srbiji koja koristi ugalj.  

PROČITAJ I  Protest Crvenih bedževa za čist vazduh: u Smederevu zagađenje i do devet puta veće od dozvoljenog

„Osim brige o vazduhu, trebalo bi da radimo i na divljim deponijama, kojih ima po obodima grada, o kojima niko ne vodi računa. Uz to, na Gružanskom jezeru, odakle se Kragujevac snabdeva vodom, mnogo posetilaca za sobom ostavi smeće, pa bismo voleli da se i dalje bavimo ekološkim aktivnostima“, zaključuje Saša Vasiljević.

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on skype
Share on email