Nađa Bobičić, Pobunjene čitateljke: Aktivizam je važan zbog toga što nam otvara prostor da zajedno delujemo u pravcu promene

U uži izbor za Ninovu nagradu 2021. godine nije ušla nijedna autorka. To je podstaklo Pobunjene čitateljke koje se i inače bore protiv stereotipa u književnosti da ustanove priznanje Štefica Cvek čiji cilj nije uobičajeno nadmetanje za najbolju knjigu već naprotiv – afirmacija nekompetitivne, višeglasne, regionalne, feminističke, kvir i antifašističke književnosti. O motivima, izazovima, značaju borbe i aktivizmu iz perspektive Pobunjenih čitateljki za platformu PROMENI govori Nađa Bobičić.

– Zbog čega je aktivizam važan?
Zbog toga što nam otvara prostor da zajedno delujemo u pravcu promene, koja nam je u trenutnim globalnim okolnosti dominacije neoliberalnog kapitalizma i ekološke katastrofe, mnogobrojnih ratova i sistemskog nasilja, više nego neophodna.

– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Godinama pratimo i kritikujemo rodno nesenzitivisanu književnu i kulturnu scenu. Tako smo redovno pisale seriju tekstova kao komentar na dodeljivanje nagrade NIN – NIN po majci, NIN po tetki (za izbor knjiga izdatih 2018), NIN 2019: Jugoslavija bez Jugoslovenki. Kako
bismo napravile jedan prelomni korak, pisale smo o romanima koje potpisuju žene, jer u užem izboru za nagradu NIN nije bilo uključeno delo nijedne književnice. Takve prakse smatramo vrlo problematičnim, pa smo odlučile da kritiku književnosti glavnog toka, upotpunimo nekim novim i drugačijim praksama. Zato smo sastavile tekst sa našom alternativnim isključivo ženskim izborom Pobunjeni NIN-in izbor: šest autorki za neformalnu selekciju. Kao logičan korak nastalo je priznanje Štefica Cvek, koje je sve što klasične književne nagrade nisu – nekompetitivno, višeglasno, regionalno, feminističko, kvir, antifašističko. Jedinstvenost nagrade Štefica Cvek među  regionalnim književnim nagradama jeste u procesu izbora, koji sadrži dve glavne faze. U prvoj fazi smo pozvale što veći broj kulturnih radnica i radnika u književnom polju (književnice/i, urednice/i, kritičarke/i, novinarke/i) da predlože naslove pobunjene prozne književnosti objavljene tokom 2021. Njih 54 predložili su ukupno 76 knjiga, od kojih je u konkurenciju prema žanru, godini i jeziku prvog izdanja ušlo 48 (16 knjiga autora i 29 knjiga autorki te 3 kolektivna dela). Pored preporuka za knjige, zamolili smo ih i da proslede kontakte drugih koleginica i kolega koji bi mogli dati svoje preporuke, što je doprinelo stalnom uvećavanju zajednice. U drugoj fazi, žiri Pobunjenih čitateljki, prolazio je kroz preporučene naslove i napravio selekciju za ovogodišnju nagradu Štefica Cvek. U prvoj godini Šteficu Cvek dobilo je devet knjiga.

       

-Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Bilo je izazovno pročitati korpus od pedeset knjiga i tehnički organizovati istraživanje sa uključivanjem najšire regionalne književne zajednice, ali nismo uopšte razmatrale opciju da odustanemo. Verovatno zato što je pokretanje ovog priznanja i objavljivanje pratećeg biltena bilo naredni korak na putu kojim već godinama koračamo pored svih izazova.

– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe? 

Izazov je kontinuirano raditi, rasti i stalno prekoračivati granice koje nam nameće konzervativno društvo, kako bismo otvarale prostor za višeglasje progresivnih poetika i ideja. Srećom, naučile smo da se ti glasovi vremenom sve više umnožavaju, da naš rad ima
saveznice/ke širom nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, tako da ne odjekuju kao prazan odjek, nego da nam se vraćaju bogatiji i glasniji, kao sve jači odjek. Sa svakim tekstom, emisijom, podkastom, radionicom, pobunjene su brojnije i dopiru do većeg kruga drugih
pobunjenih čitateljki.

– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Nekoliko je takvih trenutaka. Prvi je bila reakcija književne zajednice kojoj smo se obratile i koja nam je u velikom broju odgovorila na upitnik i preporučivala kontakte drugih kolega/nica. Njihovi, mahom pozitivni komentari delovali su ohrabrujuće, ali i kao znak da postoji klima za ovakvu solidarnu inicijativu nasuprot umetničkoj sujeti i nametnutoj izdavačkoj kompeticiji koja, nažalost, dominira u književnom polju. Drugi, kada smo konačno nakon mnogo rada prelomile kojih devet knjiga ulaze u izbor. Zato što je svaka od njih vredna čitanja, uzbudljiva na svoj način. Dakle, onda kada smo napravile spisak koji bismo bez dileme preporučile drugim pobunjenim čitateljkama i za koji smo siguran da će razdrmati stvari na književnoj sceni regije. I treći, nakon proglašenja nagrade, kada su i dobitnice i najšira zajednica prihvatili izbor i njegovu nekompetitvnu prirodu, dajući podršku, preporučujući i čitajući izabrane knjige bez
obzira da li su ih napisale mlađe ili iskusnije autorke.

– Po(r)uka budućim aktivistima…
Pobunite se protiv fašizma i kapitalizma, protiv nejednakosti, i nepravde!

– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Zato što smo uspele da održimo kontinuitet izdavanja biltena, ali i da pokrenemo izbor Štefica Cvek koji će se tek razvijati u budućnosti, i za koji se nadamo da će imati dugoročni uticaj. Kako malo u šali a malo u zbilji kažemo, da će trajati barem koliko nagrada NIN.

Pogledajte u nastavku kratku video priču o ovom udruženju:

Novi bilten „Pobunjenih čitateljki“ u martu, nagradom „Štefica Cvek“ nastavljaju afirmaciju feminističke književnosti

Tri zbirke priča i šest romana je početkom godine dobilo regionalnu nagradu „Štefica Cvek“, a o nagradi i njenim dobitnicima svi zainteresovani mogli su da čitaju u biltenu objavljenom u dnevnom listu „Danas“. Grupa „Pobunjene čitateljke“, koje su nagradu i ustanovile, nastavljaju da pišu svoje biltene o književnosti, a prvi naredni baviće se književnošću za decu i mlade.

„Pobunjene čitateljke“, u novoj fazi projekta „#pobunjeno čitam 2.0“ nastavljaju sa izradom biltena, te se u martu očekuje još jedan. Prva tri broja pisalo je više od 15 ljudi, a teme su bile različite – od prevedene knjževnosti, feminističke utopijske književnosti, prikaza knjiga, do serija koje se bave kvir tematikom, kaže jedna od članica Pobunjenih čitateljki Nađa Bobičić. Poslednji objavljen bilten se bavio nagradom „Štefica Cvek“, koju je ova grupa i ustanovila.

„Tu smo većinu biltena posvetili knjigama kojima smo dodelili nagrade. Ova nagrada je nekompetitivna, nismo birali jednu najbolju, već smo dodeli nagrade za devet knjiga iz regiona“, kaže Bobičićeva.

Ona ističe da sve vreme tokom pisanja biltena rade sa mladima i sa njima dogovaraju kako će oni izgledati – od dizajna, preloma do samih tema.

„Pokušavamo da njihove sugestije uključimo u naš rad. Oni su uređivali sa nama biltene, tu su da ih promovišu i razgovaraju o njima, a ovaj koji izlazi u martu biće posvećen književnosti za mlade. Korpus je vezan za angažman, za feminizam, a jednim delom i za ekologiju“, dodaje ona.

U rad su uključena učenici srednje škole, ali i studenti osnovnih studija. To je važno zbog, kako navodi, intergeneracijskog pristupa i povezivanja mlađih i starijih čitalaca.

„Treba da se podmlađujemo, jer nam je to bitno i bitno nam je da vidimo perpektivu mladih. Tu je i portal mini.bookvica.net koji je baš posvećen tom korpusu književnosti koji, kod nas, nažalost nema skoro nikakav kritički pristup, što je zaista šteta, jer mladi postaju buduće čitateljke i čitatelji, pisci, aktivne građanke i građani. Ako ne znaju da kritički čitaju, ne samo tekstove, nego i medije i pop kulturu, mislim šta očekujemo onda od njih? Za to su im potrebne metode, kako da analiziraju svet oko sebe“, ističe ona.

Pomoć koju su dobili od strane projekta Tvoje mesto u Srbiji im, kako navode, dosta znači, jer sve rade samostalno.

„Znači nam mnogo zbog podrške koju dobijamo, ali i za sam razvoj Pobunjenih. Svakako se trudimo da prikupljamo sredstva i uključujemo zajednicu, ali nam je olakšalo to da imamo tri sigurna broja, ali i sredstva da imamo da štampamo i neke druge brojeve“, kaže ona.

Nagrada “Štefica Cvek” – projekat u nastajanju

Nagradu „Štefica Cvek“, koja je prvi put dodeljivana januara ove godine, su pokrenule zato što su, kako kažu, pratile naše, ali i regionalne nagrade.

„Primetili smo da stalno izostaju žene iz nagrađenih knjiga, iako ih ima sve više i sve više pišu, stalno ih zaobiđe žiri. Mnogi su razlozi zbog čega je to tako, od toga da većina žirija ne prati već decenije istorije književnosti o kojoj pišu žene, diskredituju feminističku književnost kao da ona nije dovoljno vrijedna, nego je samo politička. Kao da uopšte postoji bilo koja književnost koja nije u kontekstu“, kaže Bobičićeva.

„Štefica Cvek“ je projekat u nastajanju, te su ove godine uzete u obzir knjige koje su izašle u toku 2021. godine, koje su napisane u proznoj formi – zbirke priča, romani, fragmenti, a bilo je bitno da su objavljene na nekom od BHSC jezika. O njima su razgovarali sa koleginicama i kolegama koje se bave književnošću.

„Zahvaljujući tom pristupu koji je bio uključujući, htjeli smo da pitamo i naše koleginice i kolege iz književnosti šta oni misle, tako da smo u prvom koraku prvo njih pitali da preporuče do šest knjiga, pa smo se onda mi skupili i na osnovu njihovih preporuka i naših istraživanja scene smo izabrali 9 knjiga koje preporučujemo“.

Žiri, među kojima su bile „Pobunjene čitateljke“, ali i druge organizacije i same pojedinke i pojedinici, je imao zadatak da donese odluku na osnovu pročitanih knjiga. Nagrađena dela bave se uglavnom angažovanom književnošću, iskustvima radnica u drugoj polovini 20. veka u Jugoslaviji, ali i kvir temama.

Iz grupe se nadaju se da će ova nagrada trajati decenijama, kao i da će u budućnosti moći da i finansijski podrže nagrađene, jer ove godine za to nisu imali dovoljno sredstava.

Pobunom i kritičkim čitanjem do boljeg razumevanja stvarnosti

U moru informacija kojima nas svakodnevno zapljuskuju mediji i društvene mreže, “Pobunjene čitateljke” se promovisanjem kritičkog čitanja i razmišljanja trude da pomognu devojčicama da na što lakši način savladaju sadržaje koje svesno ili nesvesno konzumiraju. Na ovaj način nastaju književne kritike koje se objavljuju na njihovom sajtu bookvica.net. Osim književnosti, akcenat se stavlja i na medijske sadržaje, kažu iz ove grupe. 

Ovu mladu grupu čini nekoliko članica koje deluju u Srbiji i regionu, a sa idejom da ohrabre i podstaknu mlade žene i devojčice da se uključe u javni prostor.

“Mi smo grupa mladih književnih kritičarki koje deluju u Srbiji i regionu okupljene oko ideje da treba da ohrabrimo i podstaknemo mlade žene i književne kritičarke da se uključe u javni prostor pre svega sa feminističkim i levičarskim čitanjima. Svoje tekstove objavljujemo na portalu bookvica.net, a nedavno smo otvorili portal Mini Bookvica koji je posvećen književnosti za decu. Na njemu objavljujemo kritike tekuće i savremene književne produkcije za decu i mlade”, kaže Irena Jovanović, članica grupe “Pobunjene čitateljke”.

Ona navodi da je skoro pokrenut i konkurs “Pobunjene čitam” koji za cilj ima da ohrabri mlade devojčice između 12 i 18 godina kako bi objavile svoje prve književne kritike.

“Izabrale smo knjige sa junakinjama koje odstupaju od stereotipnih pokazivanja devojčica o književnosti za decu, što iz domaće i svetske produkcije. Cilj nam je bio da one pišu, a kao nagradu za svaku devojčicu smo pripremile dve knjige, jednu dobija učesnica, a drugu može da pokloni drugarici i da se time ohrabri i priključi akciji čitanja, ističe Jovanovićeva.

Iz udruženja kažu da kao mentorke rade zajedno na osnaživanju kritičkog čitanja, ali i na uređivanju tekstova kako bi rezultati bili što bolji.

Jedna od članica Milica Ulemek kaže da je planirano da im se javi oko 30 učesnica, ali su već za dva dana premašile taj broj.

“Odabrale smo savremene knjige koje za junakinju uglavnom imaju protagonistkinju. Odziv je bio veliki, što nas je začudilo, ali i njihovo samopouzdanje, koje je ogromno. Aktivne su na društvenim mrežama, preporučuju nas drugaricama, što nam je izuzetno drago”, kaže Ulemekova.

Za par meseci uspele su da održe kontakte sa izdavačkim kućama, sa medijima, ali i otpočnu saradnju sa devojkama koje na detaljniji i stručniji način pišu kritike, od kojih je do sada objavljeno pet na njihovom sajtu.

“Kako bi održale kontakt sa mladima, oglašavamo se preko našeg sajta, ali i društvenih mreža. Plan nam je da što više uključimo i medije, što do sada nije bilo toliko potrebno. Najviše su nam do sada pomogle biblioteke i ta bibliotekarska mreža, koja je jako važna zbog same literature”, kaže Ulemekova.

Završetak aktivnosti planiran je za kraj novembra, a u planu su i naredni projekti i aktivnosti ovog udruženja. “Planiramo jedan sličan projekat koji je namenjen studentkinjama, ali je isto u pitanju krtika, sa osvrtom na feminističku kritiku”, ističe Ulemekova. 

Čitateljke koje su se pobunile protiv stereotipa

Savremeno doba podrazumeva da je svaki mlad čovek na dnevnom nivou „bombardovan“ velikom količinom informacija, bilo da one dolaze iz knjiga i časopisa, bilo sa portala, društvenih mreža i drugih medija. U takvoj situaciji za mlade ljude naročito je bitno da te informacije čitaju na pravi način, da čitaju „svojom glavom“ i između redova. Grupa „Pobunjene čitateljke“ iz Beograda okupila se sa željom da kod mladih razvije kritičko mišljenje pre svega prilikom čitanja književnosti, ali i ostalih medijskih sadržaja.

Književna kritičarka Irena Jovanović, jedna od članica ekipe „Pobunjene čitateljke“, smatra da mlade devojke treba da imaju svoj prostor za pisanje i objavljivanje književnih kritika.

Jedan od naših glavnih ciljveva je ohrabrivanje mladih žena za ulazak u javni prostor, kao i za promovisanje feminističke književne kritike. Ovog leta planiramo akciju sa tinejdžerkama i tinejdžerima, a tema je centralna književna junakinja koja bi trebalo da bude nešto drugačija od onoga na šta smo navikli u književnom kanonu i u lektiri. Činjenica je da se u školskoj lektiri retko susrećemo sa pozitivnim primerima ženskih likova, odnosno junakinjama koje imaju glas, nisu stereotipno prikazane, aktivne su, centralne za priču ili njihov srećan kraj ne znači da se srećno udaju ili da završe u nekom ostvarenom ljubavnom zapletu“, priča Jovanovićeva i dodaje da je mladima lektira često dosadna upravo zbog toga što ne mogu uvek da se poistovete sa tekstovima koje čitaju, zbog čega je i kultura čitanja u sve goroj poziciji.

Zbog toga želimo da ukažemo na neke knjige koje postoje, popularne su i promovišu junakinje koje odudaraju od onoga na šta smo navikli, i koje su možda čak i feministički angažovane ili pokazuju neku inicijativu koja bi trebalo da bude dobar primer današnjim devojčicama i devojkama. One se nalaze u književnim tekstovima koje publika danas dosta čita, ali se o njima kritički ne razgovara. Želimo da ohrabrimo devojčice i devojke da pišu književnu kritiku i da obrate pažnju na ženske likove i da iz te perspektive posmatraju književna dela i na taj način ih ocenjuju“, kaže ova pobunjena čitateljka.

Kako kaže, one će napraviti neke vrste smernica za kritikovanje i biće podrška svima koji se prijave da pišu. Pripremiće jasno konstruisan spisak knjiga o kojima se može pisati, a koje će sigurno biti zanimljive čitateljkama i čitaocima, jer se radi o popularnim naslovima domaće i strane produkcije za decu i mlade. Svim autorima će književne kritike biti objavljene na sajtu bookvica.net, a pored toga na poklon dobijaju knjigu, i to ne samo oni, već i po jedan njihov prijatelj koga budu tagovali.

Jedan od najvažnijih ciljeva ove akcije je promovisanje kritičkog čitanja, jer naš obrazovni sistem ne podstiče tako nešto, iako bi to trebalo da mu bude jedan od osnovnih ciljeva. Programi, pre svega lektira, ne idu u korak sa vremenom i sa onim što interesuje decu, ta lektira nije komunicirala ni sa mnom kada sam bila u školi pre više od 10 godina, a kamo li sa današnjom decom. Sistem je zastareo iz teorijskog ugla, ali i iz kritičarskog ugla, jer mi u školi retko kada dobijamo priliku da stvarno učimo o savremenim i progresivnijim teorijama kao što su feministička ili postkolonijalna. To je nužno za današnje čitalačko iskustvo, ne samo u pogledu književnosti, nego i za čitanje svih drugih sadržaja, pošto smo bombardovani različitim pričama, vestima i narativima, bilo da su to pesme, bilo filmovi ili knjige. Ukoliko bismo naučili kritički da čitamo i da razmišljamo o tim narativima, što se uči kroz čitanje knjiga, da bismo mogli drugačije da posmatramo stvarnost, da čitamo vesti, kako bismo znali kome možemo da verujemo. Čitalačko znanje i umeće nije samo vezano za književnost, a sigurno je da se na književnosti najbrže uči i da je najprivlačnije tu ga trenirati“, smatra Jovanovićeva.

Njena koleginica Marija Božić preporučuje današnjim tinejdžerkama i tinejdžerima da istražuju domaće i strane izdavače, jer postoji mnoštvo knjiga koje se tiču baš njih i problema koje muče mlade u njihovom uzrastu. Kako kaže, bitno je da u svakom tekstu koji čitaju probaju da pronađu skriveno značenje i da razmišljaju o njemu.

Knjiga otvara svet koji je bogat, raznolik i ona progovara o svemu onome što nas okružuje, samo na jedan zanimljiv i mnogo bogatiji način. Svi problemi sa kojima se mi suočavamo u stvarnosti, bez obzira na to koliko godina i životnog iskustva imamo, već je neki pisac obradio u svojim knjigama, i možemo nešto da naučimo, da izvučemo neke pouke, ali možemo i da kažemo: ’Ovo nije dobro, ja ću da napišem nešto mnogo bolje i istinitije’. Književnost korespondira sa našim svetovima, čitamo zato što nam je važno da pronađemo sebe u nekim pričama, da razumemo svoje ili tuđe pozicije, odnosno da razumemo svet. Književnost zato postoji, zato pišemo, zato i čitamo“, poručuje Božićeva.

„Pobunjene čitateljke“ postoje od 2013. godine, a formalno su registrovane 2018. Od početka se bave književnom kritikom i trude se da prošire svoju mrežu kritičarki po Srbiji, ali i regionu, pa tako imaju članove u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. Trenutno jezgro udruženja čini 20-ak kritičarki i kritičara i još desetak njih je u mreži.

Do sada smo imali nekoliko projekata, 2018. smo radili ’Rat iz dečje perspektive’, koji se bavio kritičkim čitanjem književnosti u periodu od 1945. godine pa do savremene književnosti. Bavile smo se i monitoringom književne kritike, pratile smo koliko je ima u javnom prostoru, odnosno koliko su kritičarke prisutne i koliko ima književnosti koje se bave feminizmom. Pokrenule smo i sajt ’Mini bukvica’, koji se bavi književnom kritikom omladinske i književnosti za decu. Tu svakodnevno preporučujemo dela našim najmlađim čitaocima i trudimo se da to budu najnovija dela savremene domaće i strane književnosti“.

Među domaćim autorkama pobunjene čitateljke izdvajaju najpre Jasminku Petrović, u čijim knjigama ima junakinja kakve one žele da istaknu, a pre svega njena knige „Leto kada sam naučila da letim“ i „Sve je u redu“. Pored toga, za treniranje kritičkog čitanja pogodna je i knjiga Vesne Aleksić „Sazvežđe violina“, zatim Zorana Penevskog „Sara i januar za dve devojčice“. Od stranih autora preporučuju Džendi Nelson, kao i Endži Tomas i njegovu knjigu „Ta mržnja koju seješ“, koja je aktuelna zbog trenutne situacije u Americi, vezane za rasizam.