Rad aktivističkih grupa i udruženja često je ograničen nedostatkom upotrebljivog prostora za rad. Istovremeno, veliki broj prostora u javnoj svojini u gotovo svakoj opštini stoji neiskorišćen do konačnog propadanja, ukoliko za njega ne postoji komercijalni interes. Uspešna iskustva udruženja širom Srbije koja su aktivirala napuštene prostore pokazuju da, pored očigledne potrebe samih udruženja, postoji i interes i želja većeg broja ljudi (pojedinaca, neformalnih grupa, privrednika-donatora) da se neiskorišćeni prostori osposobe i stave u funkciju jačanja kvaliteta života u lokalnim zajednicama.
Detaljnije možete pročitati studiju slučaja (OVDE)
