Nakon Festivala solidarnosti Odbranimo zidare društva, koji je održan od 28. do 30. juna u Radničkom muzeju „Trudbenik“, na ovom mestu zainteresovani građani mogu pogledati stalnu postavku o istoriji Trudbenika, privatizacije i štrajka, kao i izložbu fotografija iz rudarskog basena Bor.
Improvizovani muzej u beogradskoj ulici Luneta Milovanovića, nesvakidašnje je svedočanstvo građevinskih uspeha preduzeća Trudbenik, ali i sporne privatizacije, i izbacivanja radnika na ulicu. Radnički muzej „Trudbenik“ predstavlja svojevrsnu borbu umetnošću protiv izvršitelja.
Naime, tridesetak porodica, radnika nekadašnjeg građevinskog giganta koji žive u radničkoj koloniji na Konjarniku, od 2012. godine strepe da mogu završiti na ulici zbog sporne privatizacije preduzeća. Otvaranjem muzeja, aktivisti Kolektiva Radnički muzej „Trudbenik“ želeli su da privuku pažnju javnosti i aktuelizuju ovo pitanje, kao i da u muzeju stvore zajednicu koja bi se suprotstavljala izvršenjima.
„Naše aktivnosti su sada koncentrisane na nove pokušaje prinudnih iseljenja stanara naselja, koja su počela 6. juna, tako da pozivamo građane da prate Fejsbuk stranicu Združene akcije krov nad glavom i da se okupe kada bude zakazano sledeće prinudno iseljenje”, navodi aktivista Kolektiva Radnički muzej „Trudbenik“ Ivan Zlatić.
Solidarna odbrana stanara naselja je, kako ističe, najvažnija “postavka” muzeja u ovom trenutku.
„Umetnostje lepša strana aktivizma, jer kroz vizualni materijal može da predstavi borbu koja upravo u slici postaje emotivno nabijenija i neposrednija. Umetnost kao takva ključ je u svakoj političkoj borbi i aktivizmu“, navodi aktivista Kolektiva Nemanja Pantović.
Saglasan je i Zlatić, koji kaže da umetnost može da igra veliku ulogu u artikulaciji društvenih problema i u objašnjavanju uzroka svakodnevnih muka kroz koje ljudi prolaze.
„Problemi koji nam zagorčavaju život su sve složeniji, gubimo se u detaljima svojih „slučajeva” i u banalnim objašnjenjima uzroka problema koje nam servira medijska propaganda. Radnička klasa je danas dovedena u situaciju da čita samo Informer i sudska akta. To im je jedina lektira, jer žive pod stravičnom ekonomskom prinudom i nemaju vremena i snage da od šume konfuznih posledica kapitalizma sagledaju kapitalizam kao suštinski problem. Angažovana umetnost može dati veliki doprinos da se problemi ogole“, objašnjava.
Pantović dodaje da Kolektiv veruje da umetnost može da doprinese veoma bitnom osećaju prepoznavanja sebe u slici, odnosno prepoznavanja sebe u borbi.
„Definitivno se širi taj krug ljudi koji deli interesovanje za ovu temu, i nadamo se da će tako i biti. Muzej će biti ovde dok je tu i kolonija. Mi ćemo biti tu dok se radnicima ne reši ovo pitanje,“ podvlači Pantović.
Osim stalne postavke o Trudbeniku, muzej je otvoren za izlaganja svih umetnika koji žele da predstave svoje ideje, a kojima institucije pod kontrolom grada nisu dostupne ili koji su cenzurisani.
„Mislimo da je jako važno ne samo da umetnici i umetnice solidarno podrže stanare, već i da predstave svoj rad u radničkom naselju, van mejnstrim kulturnih institucija i prostora. Solidarna odbrana prava na dom direktnim akcijama je najvažniji deo našeg rada, ali nije jedini. Život nije samo golo preživljavanje i borba za opstanak i ne smemo da dozvolimo da se u to pretvori“, smatra Zlatić.