Bor nije crna tačka, već veliki turistički potencijal

Obeležavanje evropskih pešačkih staza koje prolaze kroz Bor trebalo bi da celom svetu približi prirodne lepote ovog grada i njegove okoline, jer se o njemu uglavnom priča kao o zagađenom mestu, gde se teško živi i još teže diše.

Ljudi Bor znaju jedino po tome što smo crna tačka. Jesmo delimično ugroženi industrijom, ali industrija je i napravila ovaj grad. Bor ima i prelepu prirodu, koju ljudi ne prepoznaju. Zato želimo da se to promoviše“, kaže Jasmina Stojanović iz udruženja „Eko baština“.

Kroz Srbiju prolaze dva evropska pešačka puta: E7 – koji ide zapadnom Srbijom, i E4 – koji ide istočnim delom zemlje i prolazi kroz Bor.

Pre nekoliko godina počeli smo da obeležavamo put u severnom delu opštine, a sada nam sledi obeležavanje preko južnog Kučaja, područja koje je u procesu zaštite kao park prirode, ili čak nacionalni park. Želimo da duž evropskog pešačkog puta obezbedimo razvoj eko-turizma, etno-turizma i seoskog turizma. Da stanovnici tih naselja spremno dočekaju one koji će ići tim stazama, a to nisu samo planinari već i stranci koji žele da vide prirodne lepote i kulturne vrednosti ovog kraja“, kaže Dragan Ranđelović iz Društva mladih istraživača.

Table za obeležavanje pešačkih staza postavljaju se na presecima pešačkog puta i glavnih saobraćajnica. Do sada su postavljene dve – jedna na putu od Majdanpeka do Bora, a druga na prevoju koji iz Bora ide ka planini Stol. U narednom periodu će se postaviti još tri – na Borskom jezeru, pored Lazareve pećine, i kod sela Podgorac.

Prema rečima Snežane Đoševske iz Društva mladih istraživača, Bor ima zaista velike prirodne vrednosti, koje oni žele da sačuvaju i zaštite.

Lazareva pećina je stanište slepih miševa. Od 32 vrste koje postoje u svetu, ovde se nalaze 24. Ulazak u Lazarev kanjon stanište je poskoka, koji je takođe zaštićen. Imamo i stanište orlova, a na ovoj teritoriji žive i medvedi. Od biljaka je tu i endemska vrsta ramonda serbika“, ističe Đoševska.

Malo je poznato da je Bor okružen zelenim prstenom, odnosno vencem planina koje spadaju u evidentirana pluća za zaštitu prirode, kaže Ranđelović.

Mi se trudimo da se ta područja što pre zaštite kako bi bila kontrateža razvoju rudarstva i metalurgije u Boru. Cilj nam je da se crna tačka drži pod kontrolom i smanji ako je moguće, a da se očuva zeleni prsten. On služi za razvoj alternativnih privrednih grana Bora, kao što su poljoprivreda i održivi turizam“.

Udruženje „Eko baština“ osnovano je 2015. godine sa ciljem da se bave turizmom i ekološkim razvojem Bora, koji za takav razvoj ima veliki potencijal.

Bor je turistički sve atraktivniji. Organizujemo međunarodni festival folklora, foto-safari koji posećuju fotografi sa Novog Zelanda, iz Engleske, Irske, Poljske i mnogih drugih zemalja. Njima je veoma interesantan i taj industrijski deo Bora, jer mi imamo najdublju ručno izbušenu rupu u Evropi. Razvojem industrije, ljudi će sve više tražiti prirodu, što mi i imamo“, poručuje Jasmina Stojanović.

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on skype
Share on email