Bor - Platforma Promeni

Borba za vazduh u Boru zbog kompanije Zi Đin, građani bez reakcija na zagađenje

Kako bi edukovali građane i posvetili pažnju problemu aerozagađenja, srednjoškolci iz Bora pokrenuli su inicijativu “Mladi protiv aerozagađenja”. Grupu čine srednjoškolci koji žele da edukuju građane o ugroženosti životne sredine. Bor, je inače, visoko pozicioniran kada je reč o aerozagađenju, a problem je kulminirao nakon što je kineska kompanija “Zi Đin” preuzela RTB Bor.

Neformalna grupa “Mladi menjaju” okupila se početkom septembra prošle godine.

“Dobili smo podršku Crte za realizaciju projekta koji je i dan danas inicijativa ‘Mladi protiv aerozagađenja’, a koja je aktivna od februara ove godine. U sklopu inicijative krenuli smo sa realizacijom aktivnosti u martu, ali je zbog epidemiološke situacije projekat pretrpeo razne izmene”, kaže jedan od članova ove grupe Ilija Đuričić.

Zbog pandemije su se odlučili za drugi vid rada. U septembru i oktobru realizovali su dva intervjua. Prvi je sa eskpertom za zaštitu životne sredine Toplicom Marjanovićem o uticaju aerozagađenja na životnu sredinu, a drugi je sa doktorkom Slavicom Vučković o uticaju aerozagađenja na zdravlje ljudi.

“Marjanović je nagovestio da je aerozagađenje itekako bitan problem, ne samo za Bor, već i za čitavu Srbiju, jer aerozagađenje koje emituje RTB danas se prostire i van Bora u velikom radijusu. Posledice ovoga ne trpimo samo mi, već i ljudi koji žive u okolnim mestima. Od dr Vučković, smo doznali da aerozagađanje ima veliki uticaj na građane Bora, mnogo više je dece sa oboljenjima pluća nego u ostatku Srbije, astme, kao i da je stopa smrtnosti veća, ali i to da je procenat oboljevanja od raka mnogo veći nego u ostatku Srbije”, kaže Đuričić.

Smederevo veliki problem, u Loznici najavljeno otvaranje rudnika

Iz neposrednog razgovora sa aktivistima iz Smedereva Đuričić je saznao, kako kaže, da je Smederevo, otkako je topionica u “Zi Đinu” zaustavljena i otkako više nemamo prekomernog zagađenja, najzagađeniji grad u Srbiji, i to višestruko zagađen.

“Pitam se kako će izgledati Loznica pošto je najavljeno otvaranje rudnika, i mislim da će Loznica uskoro da se nosi sa problemom aerozagađenja koji je prisutan u Boru i Smederevu. Što se Beograda tiče, i on je sam po sebi problem. Bio je pozicioniran i na prvom mestu kao najzagađeniji grad u jednom trenutku”, kaže Đuričić.

Najgore stanje je tamo gde je industrija, ističe Đuričić, ali dodaje da postoji problem u Valjevu gde se javlja aerozagađenje u toku zime, kada je grejna sezona i na tome takođe treba poraditi.

“U industrijskim gradovima je prisutno tokom cele godine i on je višestruk, jer imamo povećan sumpordioksid, ali i povećanje PM 2.5 i PM 10 čestica. Naglasiću samo da je u septembru bilo ogromno prekoračenje sumpordioksida u Boru koji je iznosio preko 3000 mikrograma po metru kubnom”, kaže Đuričić.

Građani Bora su nezadovoljni problemom aerozagađenja, ali kako kažu iz grupe, ono što je problem je što nema njihove reakcije.

“Zašto građani ne reaguju i šta je to što ih sprečava da se bore za svoj život i život svoje dece?”, pita se Đuričić i dodaje da skoro 5000 građana radi u RTB-u i da samim tim polovina građana Bora zavisi od RTB-a odnosno “Zi Đina” danas.

“Najveći problem predstavlja to radno mesto u “Zi Đinu”, ali ja bih pozvao građane Bora da razmisle da li je bitniji njihov život ili radno mesto u ovoj fabrici”, kaže Đuričić.

Đuričić navodi da su pokrenuli konkurs na temu zagađenja koji je počeo ove nedelje, a koji je otvoren do 25. novembra.

“Učesnici konkursa će moći da pošalju kreativne radove koji mogu biti u literarnoj formi ili kreativne ideje koje opisuju temu aerozagađenja u Boru. Najboljim učesnicima u kategorijama biće podeljene simbolične nagrade koje će odrediti stručni žiri”, ističe Đuričić.

Do završnice aktivnosti, odnosno performansa u gradu koji su planirali, nije došlo zbog epidemiološke situacije sa koronavirusom, te su ovu aktivnost pretvorili u najavljeni konkurs.

Bor na karti Evropskih pešačkih puteva

Kako bi Bor postao prepoznatljiv i po “zelenom prstenu” kojim je opasan, po jezeru, kanjonu i pećinama koje ga okružuju, udruženje “Ekobaština” odličilo je da u svom gradu tablama i putokazima obeleže i istaknu deo Evropskog pešačkog puta. Ovakvim mapiranjem, Bor je ucrtan na mrežu dugih pešačkih staza koje presecaju skoro celu Evropu.

Da je Bor mnogo više od industrijskog i rudarskog grada potrudili su se da pokažu Borani, zaljubljenici u prirodu. Obeležavanje evropskog pešačkog puta,, trebalo bi da doprinese da se prirodni potencijali ovog grada što bolje iskoriste u turustitičke svrhe.

„Završeno je obeležavanje pešačkog puta E4, a info table su postvljene na četiri lokacije: kod planine Stol, zatim kod skretanja za Lazarev kanjon u Zlotu, treća je kod Podgorca, sa strane sa koje se penje na Malinik, a poslednja tabla je na Savači, na putu za Borsko jezero. Ove table su ucrtane u svetsku mapu, pa onaj ko dolazi u ovaj kraj na tabli tačno vidi mesto na kome se nalazi, na srpskom i na engleskom, kao i šta sve ima u blizini, šta može da vidi i kojim putevima da se kreće. Ono što još treba uraditi je obeležavanje samih pešačkih staza i anketiranje domaćinstava koja se nalaze na tom pešačkom putu, jer treba videti ko šta može da ponudi turistima i planinarima“, kaže Snežana Đoševska, predsednica udruženja “Ekobaština” iz Bora.

Postoji čitava mreža evropskih puteva koji prolaze kroz nedirnute oblasti, koje su obično zaštićene. To su najčešće šumovite, planinske oblasti, kroz koje prolaze putevi namenjeni pešacima, odnosno ljudima koji vole prirodu. Pokrivaju celu Evropu još od Atlantika i idu ka Maloj Aziji, objašnjava Dragan Ranđelović iz udruženja “Društvo mladih istraživača”. Kako kaže, za našu zemlju naročito su bitna dva pešačka puta, E7 i E4, a za borsko područje ovaj drugi, koji u našu zemlju ulazi kod Kanjiže, ide kroz Vojvodinu, pa dolazi u severoistočnu, istočnu i južnu Srbiju i kod Besne kobile prelazi u Bugarsku.

„Na ovoj našoj teritoriji taj put prolazi kroz najznačajnije planinske oblasti, takozvanog ’zelenog prstena’ oko Bora, to su planine Stol, Beli Jovan, Veliki i mali Krš, a prolazi i između dva najznačajnija turistička lokaliteta u Boru, a to su Borsko jezero i Brestovačka banja. Zatim se spušta na Lazarev kanjon i Lazarevu pećinu, a odatle ide preko planine Malinik na područje Bojevca, na Rtanj, Ozren, pa preko Stare planine ide dalje“, priča Ranđelović i dodaje da postoje i pobočni putevi, kao što je onaj koji od Lazarevog kanjona vodi do Feliks Rumulijane, poznatog arheološkog nalazišta koje je zaštitio UNESCO, pa se opet vraća na Rtanj.

„Table se nalaze na preseku glavnih saobraćajnica pešačkih puteva, a između njih treba da se planinarski obrade šumske staze i obeleže zainteresovana domaćinstva i lokaliteti koji mogu da se posete. Predlažemo da to urade turističke organizacije u svim mestima kroz koja prolaze pešačke staze, jer je to veliki posao, ali daje trajne rezultate. Zainteresovanim domaćinstvima treba pomoći da urede svoje objekte za smeštaj turista, da ponude određene usluge, ali i da su u stanju da ih realizuju. Pored toga, mogu da organizuju neke manifestacije, organizuju proizvodnju organske hrane, kako bi privukli turiste. Ljudi koji se kreću evropskim putevima ne traže vrhunske hotele, lečenje u banjama i slično, oni traže kretanje kroz prorodu i boravak u njoj, upoznavanje sa tradicionalnom kulturom, zaštićenim oblastima i slično“, naglašava Ranđelović.

On podseća da svaki posetilac Bora ne sme da propusti priliku da vidi Borsko jezero, Brestovačku banju, Lazarev kanjon, Lazarevu i druge pećine, kao i da se popne na planinu Stol i da odatle pogleda okruženje Bora.

Bor Evropski put priroda turizam zeleni prsten

“Svi imaju pravo na čist vazduh”

Kada god se priča o aerozagađenju i prikazuju se rezultati merenja kvaliteta vazduha, Bor je uvek pri samom vrhu liste najzagađenijih gradova u Srbiji. Zato je grupa borskih srednjoškolaca odlučila je da se protiv toga bori – oni podstiču sugrađane da dignu svoj glas, ali brojnim akcijama skreću pažnju nadležnih na ovaj problem. Zagađenost vazduha, smatraju oni, naročito je postao ozbiljan problem nakon što je kineska kompanija „Zi đin“ preuzela RTB Bor.

„Građani Bora, ali i cele Srbije, kao i institucije uspavali su se po pitanju ovog problema. Želimo pažnju lokalne i republičke vlasti, ali i da podsetimo kompaniju ’Zi đin’ da ovo što se dešava nije zakonski niti je regularno na bilo kom nivou“, kaže predsednik inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“ Ilija Đuričić i dodaje da je vazduh štetan za sve stanovnike Bora, bez obzira na godine.

„On je vrlo primetan, pogotovu kada prebaci dozvoljene granice. Zabrinjavajuća su i istraživanja koja pokazuju da se u vazduhu nalaze raznorazne čestice koje su opasne po život. Kršenje našeg prava na čist vazduh i zdrav život nateralo nas je da probamo na neki način da rešimo problem“, kaže Đuričić.

Profesor hemijske grupe predmeta Slavoljub Kostić kaže da su akutna zagađenja vazduha u Boru redovna, ali da to nije najveći problem, već činjenica da to zagađenje negativno deluje na celokupni živi svet.

„Ispuštanje otrovnih gasova u atmosferu mnogo je opasnije od udisanja lošeg vazduha. Često se pominje sumpor-dioksid, ali on nije najveći problem, mnogo su opasniji teški metali. Kada odu u atmosferu, oni nisu problem samo Bora. U gornjim delovima atmosfere, odnosno u oblacima, oni mogu da odu i po nekoliko stotina kilometara i da sav svoj sadržaj izruče na drugo zemljište, tako da ni Beograd, Niš ili bilo koji drugi grad nisu pošteđeni toga“, kaže Kostić i dodaje da ovo potvrđuje činjenica da je vazduh u Beogradu bio jako zagađen tokom vanrednog stanja, kada nije bilo automobila na ulicama, upravo zbog toga što su radila postrojenja kao što su ona u Smederevu i u Boru.

„Kada sve te čestice sa kišom padnu na zemljište, gde se razvijaju različite kulture koje jedemo, mi na taj način unosimo u organizam te štetne materije. Pored toga, kiša spere sa zemljišta te čestice i one odlaze u vodotokove i zagađuju ih. Pored aerozagađenja, sve fabrike ispuštaju i tečni otpad, pa je tako borska reka jedna od najzagađenijih na svetu, a sve to odlazi u Dunav, pa u Crno more, zbog toga je ovo globalni problem. Fabrike imaju i čvrst otpad, koji je toksičan i koji se takođe razlaže i ulazi u zemljište, pa su nama i podzemne reke jako zagađene“.

Prema njegovim rečima, ljudski organizam ne uništava samo sumpor-dioksid o kome se najviše priča, već da su mnogo štetniji npr. arsen koji je izuzetno otrovan, zatim živa, kadmijum i drugi teški metali koji, kada uđu u organizam talože se, jer ih telo ne prepoznaje i tako strada imuni sistem, što dovodi do nastanka bolesti.

„Javljaju se autoimune i kancerogene bolesti, plućna oboljenja, kao i kardiovaskularne bolesti. Kada bismo sada napravili analizu koliko ljudi je poslednjih godina stradalo od takvih bolesti, rezultati bi bili katastrofalni. U topionici skoro svi radnici imaju kardiovaskularne probleme, ali o tome se ćuti“, upozorava profesor Kostić i dodaje da, iako nije deo inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“, podržava to što se bore protiv ovog velikog problema u Boru i smatra da bi celokupna akademska zajednica, koja je u ovom gradu velika, treba da se postidi pred ovom grupom mladih ljudi, jer su potpuno neaktvini kada je se radi o pobuni protiv zagađenja vazduha.

Ilija Đuričić smatra da ljudi svakako mogu da utiču na ovaj problem u Boru, ali da je problem to što su uspavani i nezaitneresovani, iako su svesni problema. Kako kaže, kontekst čitave priče je nezahvalan, jer polovina ovog grada živi od RTB-a, a postoje i razne vrste pritisaka na građane da ostanu tako uspavani i nezainteresovani.

„Mislim da vam posao koji ste dobili u RTB-u ne vredi koliko i vaš život. Moja poruka je da svi građani preispitaju sebe, premere šta sve stavljaju na klackalicu i da se aktivno uključe u donošenje odluka“, kaže Đuričić i dodaje da je u ovom trenutku desetak srednjoškolaca uključeno u inicijativu, ali da postoji dosta njegovih vršnjaka koji su zainteresovani da se uključe u borbu protiv aerozagađenja.

I profesor Kostić se slaže da postoji način da industrije poput ove u Boru rade, a da ne zagađuju vazduh.

„Švedske čeličane nisu ništa manji zagađivači od teške metalurgije, ali Švedska agencija za zaštitu životne okoline ima u planu da 2022. goidne izbace postrojenje koje će u atmosferu ispuštati samo vodenu paru. Neko će da kaže da oni imaju novca. Mi smo RTB prodali Kinezima koji su ovde došli zbog profita. Oni će zaraditi stotine milijardi dolara, red je da ulože jednu milijardu u zaštitu životne sredine“, poručuje Kostić i dodaje da štetnih čestica u vazduhu ima čak i kada se one ne vide i ne osete, i da ih stanovnici Bora stalno udišu.

„Ja imam svoju decu i gledam decu oko sebe, i želim da ona dišu čist vazduh. Kada mogu deca u Švedskoj, koja je prepuna čeličana, da dišu čist vazduh, zašto ne bi mogla i naša deca?“

Članovi inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“ će u narednom periodu održavati javne debate, Zoom intervjue sa stručnjacima, predstavnicima insitucija i donosiocima odluka, kao i performanse koji će jasno poslati poruku koju žele da čuju svi u Boru.

aerozagađenje Bor RTB Bor

Bor nije crna tačka, već veliki turistički potencijal

Obeležavanje evropskih pešačkih staza koje prolaze kroz Bor trebalo bi da celom svetu približi prirodne lepote ovog grada i njegove okoline, jer se o njemu uglavnom priča kao o zagađenom mestu, gde se teško živi i još teže diše.

„Ljudi Bor znaju jedino po tome što smo crna tačka. Jesmo delimično ugroženi industrijom, ali industrija je i napravila ovaj grad. Bor ima i prelepu prirodu, koju ljudi ne prepoznaju. Zato želimo da se to promoviše“, kaže Jasmina Stojanović iz udruženja „Eko baština“.

Kroz Srbiju prolaze dva evropska pešačka puta: E7 – koji ide zapadnom Srbijom, i E4 – koji ide istočnim delom zemlje i prolazi kroz Bor.

„Pre nekoliko godina počeli smo da obeležavamo put u severnom delu opštine, a sada nam sledi obeležavanje preko južnog Kučaja, područja koje je u procesu zaštite kao park prirode, ili čak nacionalni park. Želimo da duž evropskog pešačkog puta obezbedimo razvoj eko-turizma, etno-turizma i seoskog turizma. Da stanovnici tih naselja spremno dočekaju one koji će ići tim stazama, a to nisu samo planinari već i stranci koji žele da vide prirodne lepote i kulturne vrednosti ovog kraja“, kaže Dragan Ranđelović iz Društva mladih istraživača.

Table za obeležavanje pešačkih staza postavljaju se na presecima pešačkog puta i glavnih saobraćajnica. Do sada su postavljene dve – jedna na putu od Majdanpeka do Bora, a druga na prevoju koji iz Bora ide ka planini Stol. U narednom periodu će se postaviti još tri – na Borskom jezeru, pored Lazareve pećine, i kod sela Podgorac.

Prema rečima Snežane Đoševske iz Društva mladih istraživača, Bor ima zaista velike prirodne vrednosti, koje oni žele da sačuvaju i zaštite.

„Lazareva pećina je stanište slepih miševa. Od 32 vrste koje postoje u svetu, ovde se nalaze 24. Ulazak u Lazarev kanjon stanište je poskoka, koji je takođe zaštićen. Imamo i stanište orlova, a na ovoj teritoriji žive i medvedi. Od biljaka je tu i endemska vrsta ramonda serbika“, ističe Đoševska.

Malo je poznato da je Bor okružen zelenim prstenom, odnosno vencem planina koje spadaju u evidentirana pluća za zaštitu prirode, kaže Ranđelović.

„Mi se trudimo da se ta područja što pre zaštite kako bi bila kontrateža razvoju rudarstva i metalurgije u Boru. Cilj nam je da se crna tačka drži pod kontrolom i smanji ako je moguće, a da se očuva zeleni prsten. On služi za razvoj alternativnih privrednih grana Bora, kao što su poljoprivreda i održivi turizam“.

Udruženje „Eko baština“ osnovano je 2015. godine sa ciljem da se bave turizmom i ekološkim razvojem Bora, koji za takav razvoj ima veliki potencijal.

„Bor je turistički sve atraktivniji. Organizujemo međunarodni festival folklora, foto-safari koji posećuju fotografi sa Novog Zelanda, iz Engleske, Irske, Poljske i mnogih drugih zemalja. Njima je veoma interesantan i taj industrijski deo Bora, jer mi imamo najdublju ručno izbušenu rupu u Evropi. Razvojem industrije, ljudi će sve više tražiti prirodu, što mi i imamo“, poručuje Jasmina Stojanović.

"Eko baština" Bor Društvo mladih istraživača pešački put