Ekološki pokret „Okvir života“ iz Mionice u proteklom periodu adaptirao je kućicu koja će biti namenjena kvalitetnom očuvanju starih sorti semena, kojih već sada ima više od 400. U ovoj kućici nalaze se semena tikvi, paradajza, paprike, ali i neke zaboravljene biljne vrste poput boba, graha poljaka i leblebije.
„Okvir života“ skoro čitavu deceniju čuva stare sorte semena voća i povrća. Da bi čuvano seme bilo što kvalitetnije, morali su da naprave prostor za njegovo čuvanje. Prema rečima Ivane Petrović iz ovog pokreta, ako imate gde da čuvate seme na kvalitetan način i ako je ono na bezbednom, onda ste u tome uspeli.
„Mi imamo uvek imamo rezervu semena za sve one kojima setva i sadnja ne uspe, što je jako bitno da bismo što duže živeli i održavali ovu ideju“, dodaje ona.
Ono što planiraju u narednom periodu jeste pre svega da pokriju tri važne oblasti, a prva je zaštita i promocija starih sorti
„To je ono što smo i do sada radili, to su mapiranja starih sorti i njihova identifikacija. Tragamo i dalje za semenkama, virimo i dalje po baštama i umnožavamo ta semena“, objašnjava.
Drugi aspekt je, dodaje, naučni jer žele da kao naučnici doprinesu saznanjinama o starim sortama. Treća faza je rad sa proizvođačima.
„Donekle rad sa proizvođačima je istovremeno i rad sa potrošačima. Zašto da kupimo te sorte, zašto su one nama potrebne? Zašto neko ko proizvodi stare sorte bi trebalo to da radi? Mi smo malo istražili te primere agrobiznisa u svetu i zaključili da su stare sorte izuzetno aktuelne i da njihovo vreme tek dolazi“, ističe Petrovićeva.
Na pasošima detalji o nastanku i uzgoju svake sorte
Stare sorte koje se nalaze u novom prostoru su uglavnom retke koje se uglavnom ne mogu naći tek tako. Bitna stvar jeste da svaka vrsta u ovom kutku ima svoj pasoš odnosno podatke koji su detaljni. Sem toga, tu se nalazi i mali herbar voćnih vrsta gde se nalaze uzorci listova.
„Nekad nije bitno znati samo koja je vrsta u pitanju, na primer pasulj, nego kako je taj poljoprivrednik tu sortu gajio, jer ako propustite taj važan detalj, neće vam uspeti gajenje. Takođe, jako je nam je bitno gde je sorta nastala, gde se održavala jako dugo, zato što je svaka sorta prilagođena mikroklimatskim uslovima u kojima se razvijala tako da paprika iz Pirota nikada ne može biti istog ukusa kao kada se gaji npr u zapadnoj Srbiji“, dodaje ona.
U kućici se nalaze još nova semena koja su pristigla, koja tek treba da dobiju svoj pasoš.
„Najviše imamo tikvi i pasulja, tu su naravno paradajz i paprike, boranije i tako dalje, ali imamo i neke vrste koje su zapostavljene, biljne vrste, a koje smo nekada jeli. Na primer pre otkrića Amerika, pre dolaska pasulja, paprike, paradajza, bundeve, kao što su bob, grah poljak, leblebija i slično“, kaže.
Strateški planovi za uspešnu budućnost
Projekat “Tvoje mesto u Srbiji” ih je stvorilo kao organizaciju. Kroz sistem podrške su, zahvaljujući zajedničkom planiranju, postali tim, te mogu da neke stvari koje žele da rade, tek sada imaju kapaciteta da ih urade.
„Ranije smo imali dobru volju, ali tek sada imaju jasan plan, tek sada možemo govoriti u pravom smislu o ekološkom pokretu ‘Okvir života’ u smislu kao organizacije. Građani su izuzetno zainteresovani, te mora reći da je jako zahvalna medijima koji su tome i doprineli“, dodaje ona.
Sem toga, zahvaljujući projektu “Tvoje mesto u Srbiji” uspeli su da naprave strateško i finansijsko utemeljivanje svog udruženja.
„To znači da smo definisali kuda idemo, šta želimo da postignemo dugoročno i na koji način da to postignemo tako da je naš plan zacrtan za nekih pet, pa čak možemo slobodno reći i deset godina. Takođe smo sproveli i selekciju i obuku koordinatora lokalnih banaka semena. U pitanju je bio otvoren poziv u kome smo pozvali sve zainteresovane da nam se obrate i da se prijave na obuku“, dodaje ona.
Prednost zbog specifičnosti teme imali su ljudi iz poljoprivredne struke, tako da su na kraju selekcije i obuke promovisali devet koordinatora odnosno uspostavili su saradnju sa devet fizičkih i pravnih lica. Oni će takođe čuvati stare sorte voća u Srbiji, svako na svoj način i u skladu sa svojim kapacitetima.
Veliku zahvalnost, kažu, duguju i medijima. Petrovićeva kaže da su zahvaljujući njima građani prepoznali rad ekološkog pokreta, te je zainteresovanost građana velika, što starije populacije, to i mlađe, što ovaj pokret posebno raduje.
