Skip to content

Fakiri sa juga ipak neće odleteti iz Gnezda  

Kruševački fudbalski klub „Borac“ ponovo dobija svoj stadion, i to je dobra vest za sve ljubitelje ovog sporta u Kruševcu, ali je Alternativni kulturni centar „Gnezdo“ to umalo koštalo opstanka u zgradi koju je zajedno sa komšijama renovirao ugrađujući u nju, osim krova i fasade, i mnogo ljubavi. Posle pregovora sa gradom i čelnicima FK „Borac“, ipak je dogovoreno da „Fakiri sa juga“ i dalje koriste sprat Bele boce kako bi u njemu gnezdili svoj kulturni centar.

Udruženje „Fakiri sa juga“ je krajem prošle godine obavešteno da će se obnavljati stadion FK „Borac“, ali su ovog februara iz medija saznali kako se planira da zgrada Bela boca postane kuća fudbala i da se, osim obnavljanja svlačionica u prizemlju, planira i opremanje kancelarija na spratu, gde se trenutno nalazi Alternativni kulturni centar „Gnezdo“.

„U tom trenutku smo se već zabrinuli za našu sudbinu, naročito zato što nismo imali kontakt ni sa kim i nismo imali konkretne informacije. Kasnije smo pozvani na sastanak u gradsku upravu, gde nam je rečeno da obnova zgrade jeste u planu, da na donjem spratu budu svlačionice, a na gornjem kancelarije, da je u planu izgradnja mosta i stadiona Fudbalskog kluba ’Borac’. Taj sastanak je protekao u prijateljskom tonu. Mi za gornji sprat imamo desetogodišnji ugovor sa klubom, koji podrazumeva i opciju jednostranog raskida ugovora, ali ukoliko je to bez krivice korisnika, klub bi bio obavezan da isplati nadoknadu za sva ulaganja. Samo da podsetim, mi smo zgradu zatekli u ruiniranom stanju, sami smo izvršili elektrifikaciju, popravku fasade i bilo je još mnogo građevinskih radova. Obavili smo ih sami, sa našim volonterima“, priča Kaća Dimitrijević iz udruženja „Fakiri sa juga“.

PROČITAJ I  Kruševačko Gnezdo – od mesta za proslave do alternativnog kulturnog centra

Na tom sastanku njima je ponuđen alternativni prostor, koji je, kako kaže Dimitrijevićeva, neadekvatan po različitim osnovama.

„To je kuća sa malom kvadraturom, u jako lošem stanju i zahtevala bi dosta ulaganja. Postoji niz faktora zbog kojih mi nismo bili raspoloženi za taj prostor. Pregovore je prekinula pandemija, pa smo bili na čekanju neko vreme. Naknadno je u samom Gnezdu održan sastanak, kome je prisustvovala gradonačelnica Kruševca, arhitekte koje su zadužene za projekat izgradnje stadiona i svlačionica, predstavnici FK ’Borac’ i naravno mi iz udruženja. Na sastanku smo vagali kako da razrešimo sve, i na našu veliku radost ispalo je najjednostavnije – da mi zadržimo gornji sprat objekta, da te kancelarije budu na drugom mestu, a da se svlačionice obnavljaju u prizemlju. Postavljaju se i kontejneri svlačionice pored samog stadiona, tako da je pronađeno rešenje koje, čini mi se, svima odgovara“.


Kao i mnoge organizacije, i Gnezdo je zbog pandemije prekinulo sa planiranim programom rada i biće tako dok je okupljanje rizično.

„Pošto nismo bili sigurni kako će se odvijati situacija sa našim opstankom na ovom prostoru, ove godine nismo konkurisali za projekte iz oblasti kulture i umetnosti, kao ni za međunarodni volonterski kamp, sve smo stavili na čekanje. Sa druge strane, to nam ostavlja priliku da probamo neke druge stvari, pa ćemo ove godine možda krenuti sa školicom crtanja i slikanja, jer je ovaj prostor idealan za to. Preko leta ćemo biti ovde, pa će ljudi moći da svraćaju i tu provode vreme, a u narednom periodu ćemo konkurisati i sa nekim projektima“, kaže Dimitrijevićeva i podseća da se svi koji u Srbiji rade u kulturi suočavaju sa ogromnim problemima i u redovnom stanju, a naročito za vreme i nakon vanrednog stanja u zemlji, pa je tako i sa „Gnezdom“.

PROČITAJ I  Kaća Dimitrijević, udruženje “Fakiri sa juga”: Hrabro i ne postavljajte sami sebi granice

Za „Fakire sa juga“, ali i sve ljubitelje alternativne kulture u Kruševcu, mesto na kome su svili gnezdo je posebno i teško se može zameniti nekim drugim.

„Nama mnogo znači opstanak baš ovde, jer se mi verovatno ne bismo usudili na ovakvu inicijativu da je bio u pitanju neki drugi prostor. Ovaj je bio naročito inspirativan za nas samim svojim oblikom i lokacijom. Da ne govorim o ogromnom naporu i energiji koju su uložili svi, ne samo iz našeg udruženja nego i brojni volonteri. Mnogo bi drugačija situacija bila da smo mi iznajmili neki lokal, tada bi nam mnogo lakše palo premeštanje iz jednog prostora u drugi. Za nas je ova zgrada simbol jedne lokalne, građanske inicijative, jedne solidarnosti među mladima, jer je ovaj prostor upravo njima namenjen“.