životinje - Platforma Promeni

Informativne table, novi sajt i aplikacija – novosti iz „Zoo planeta“ iz Niša

Informativne i promo table u kutku, novi sajt i aplikacija – ovo su novine u udruženju Zoo planet iz Niša. Sve ovo su uradili kako bi posetiocima i sugrađanima omogućili da se bolje informišu o raznim životinjama, zaštićenim vrsta i ugroženim vrstama. Da još bolje brinu o životinjama pomaže im i nedavno otvoreni stacionar, koji je već pomogao da više od 60 životinja bude spašeno.

Svi koji dođu u ZOO kutak sada na info i promo tablama mogu da saznaju brojne zanimljive i korisne stvari. Koje su zmije otrovne, a koje ne, saveti o čuvanju kućnih ljubimaca, ali i informacije o životinjama koje su u kutku – sve ovo se sada nalazi na info i promo tablama u ZOO kutku.

„Želeli smo da na taj način omogućimo da posetioci dok borave u Zoo kutak mogu da se informišu na koji način da se zaštite kada su prirodi ili kako da zaštite svoj dom i dvorište od otrovnih i neotrovnih zmija. Kako da prepoznaju vrste ptica koje žive u gradovima i parkova i na koji način da razlikuju razne životinje“, navodi Dušan Stojanović iz udruženja Zoo planet.

Cilj im je da u ZOO kutku nastave da spajaju čoveka s prirodom. Ono što će im u tome pomoći je i aplikacija i novi sajt udruženja.

„Ono što je još jedna novina samog Zoo planeta jeste veb sajt i aplikacija gde smo omogućili svim korisnicima da mnogo brže i na lakši način dođu do informacija kako da pomognu mladuncu kada se nađe kada je ispalo iz gnezda, ili kako da se preventivno zaštite od zmije ili drugih životinja na koje naiđu u prirodi, ili u svojoj okolini gde žive“, navodi on.

Stacionar pomogao u spasavanju brojnih životinja

Volonteri mnogo lakše rade otkada imaju stacionar za zbrinjavanje povređenih životinja. Od otvaranja do danas spasili su oko 60 životinja.

„Trenutno u stacionaru boravi nekoliko mladunaca raznih vrsta ptica i imamo nekoliko oduzetih mladunaca lisica koje su krijumčarene. Sada su kod nas na odrastanju, biće prebačene u drugi prostor kako bi se osamostalili i navikle na život u prirodi nakon toga vraćene u prirodu“, ističe Stojanović.

Projekat Tvoje mesto u Srbiji im je značio jer su hteli da ojačaju udruženje – od novih volontera, do sređenijeg prostora. Imali su mentorsku podršku sve vreme i finansijsku podršku oko izgradnje infrastrukture koja im je bila neophodna i uređenja prostora.

„U Zoo kutku se nalaze i pozivi na jedan kreativan način za društvene-odgovorne kompanije tako da se nadamo da će se i one uključiti u samu podršku Zoo kutka kako bi predstavili svoju kompaniju, a sa druge strane pomogli zbrinutim životinjama. Dalje radimo na povećavanju i proširavanju kapaciteta samog prostora Zoo kutka. U planu nam je otkup dodatnih parcela i rekonstrukcije i širenje, ali i izrgadnja novih objekata za novopristigle životinje, te rekosntrukcija starih objekata za životinje koje već žive ovde“, dodaje on.

Svi koji žele da uživaju u prirodi i da posete životinje mogu da posete Zoo kutak subotom i nedeljom.

U “Zoo planetu” otvoren stacionarni prostor za smeštaj zbrinutih životinja

Svaka životinja koja stigne u niški “Zoo planet”, od sada će prvo biti smeštena u posebno opremljeni stacionar. Ovaj novi, adekvatno uređen prostor, omogućiće neophodnu negu životinja pre njihovog udomljavanja, vraćanja u prirodu ili pridruživanju ostalim stanarima “Zoo kutka”.

Nekadašnja učionica za edukaciju dece u “Zoo kutku”, koji se nalazi u selu Kamenica nadomak Niša, sada je pretvorena u stacionarni prostor za smeštaj životinja. Volonteri sada mogu brže i efikasnije da reaguju kada životinja stigne u “Zoo kutak”, a i njihovim odvajanjem od ostalih sprečava se širenje zaraznih bolesti kaže osnivač udruženja “Zoo planet” Dušan Stojanović.

“Mnoge životinje, pogotovo kada su divlje jedinke u pitanju, ne znamo da li nose neke virusne ili bakterijske oboljenje. Zato je važno da određeni period provedu u izolovanoj, adekvatnoj prostoriji”, kaže Stojanović.

Stacionar ima ambulantni sto, neophodnu kadu za kupanje životinja i toplu vodu, kapacitete za šest malih i dve veće životinje i sve medikamente koje koriste za lečenje i preventivnu zaštitu životinja, kao i sterilizator instrumenata koji se koriste za intervencije.

“Sve ovo će olakšati sam rad naših volontera, ali i pomoći budući zbrinutim životinjama koje budu dolazile. Pored divljih životinja, tu su i kućni ljubimci koji dolaze iz nekontrolisanih uslova, jer ne znamo da li takođe nose neke bolesti. Svaka životinja koju vlasnici ostave moraće da prođe 21 dan kroz stacionarni prostor, gde ćemo uvideti da li je potpuno zdrava i onda će se pridružiti ostaloj grupi životinjama koje su u stalnom delu”, kaže Stojanović.

Rad će biti olakšan i veterinarima sa kojima sarađuje ovo udruženje.

“Mnoge intervencije sprovodimo ovde zbog stresa životinja. Veterinari nas često obilaze, tako da je i njima dodatno olakšan rad”, ističe.

Pomoć za opremanje stacionara dobili su od USAID-a, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i organizacije ORCA kroz projekat “Tvoje mesto u Srbiji” apliciranjem na sajtu promeni.rs. Ovo je, kako kaže Stojanović, i velika podrška za bolje funkcionisanje i razvoj udruženja.

Opremanje prostora pomogli i mladi

Novi prostor grejaće solarni panel, koji je donirala učenička kompanija “Ekolim” iz Niša u saradnji sa omladinskom inicijativom “Solarni azil”, kroz projekat World Wide Fund-a (WWF) “Na mladima klima ostaje”.

U planu je i postavljanje informativnih tabli koje će biti postavljene u dvorištu Zoo planeta, gde će posetioci moći da saznaju više o stanarima Zoo kutka, udruženju i volonterima, ali i društveno odgovornim kompanija koji im pomažu.

“Nastavljamo sa aktivnostima koje će služiti da se posetioci upoznaju sa životinjama, da pročitaju njihove priče, a tu će biti i promotivne table društveno odgovornih kompanija kako bismo mogli da ih promovišemo, a oni će zauzvrat da pomognu našem kutku time što će pomoći kroz usluge, donacije ili nešto drugo”, kaže Stojanović.

Inače, u Zoo planetu i dalje traje akcija pripremanja zimnice za životinje. Svi koji žele da pomognu mogu da uplate novčana sredstva na žiro račun udruženja, a mogu i svakog vikenda da dođu od 11 do 17 časova i da lično donesu donacije ii da se druže sa životinjama. U udruženju kažu da je dobrodošla pomoć i u vidu građevinskog materijala, zbog čestog renoviranja i adaptacija prostora.

niš nkd ORCA Udruženje Zoo planet Niš životinje Zoo kutak Zoo p

Za beloglave supove u okolini Prijepolja hranu obezbeđuju poljioprivrednici, vlasnici klanica i aktivisti

Kako bi beloglavim supovima obezbedili dovoljno hrane, udruženje “Jadovnik” iz Prijepolja okupilo je poljoprivrednike i vlasnike klanica koji žele da pomognu. Pored toga što zajedničkim snagama prikupljaju hranu za ove ptice, udruženje se potrudilo da im objasni i koliko su one značajne, kao i način na koji oni mogu da se uključe u njihovu zaštitu ali i održavanje hranilišta “Kašan”.

Za beloglave supove, ali i brojne divlje životinje, “Kašan” predstavlja dom i izvor života. Udruženje je “Jadovnik” pre 12 godina formiralo ovo hranilište i od tada čestim akcijama brinu o tome da naše najveće ptice budu site. Oni su pokrenuli inicijativu “Zaštitimo beloglavog supa”, a ideja im je da osiguraju kontinuirano snabdevanje hranilišta uz pomoć vlasnika poljoprivrednih gazdinstava i klanica. Do sada su se tri klanice obavezale da će stalno obezbeđivati hranu za supove, dok su drugi odlučili da povremeno pomažu.

“Cilj je da se inicijativa proširi i uključi nove poljoprivrednike i vlasnike klanica kako bi hrane za supove uvek bilo, a istovremeno i manje otpada koji zagađuje prirodu. Odštampane su i podeljene brošure o značaju zaštite beloglavog supa za Prijepolje, kao i način na koji poljoprivrednici i vlasnici klanica mogu da se uključe u zaštitu”, navodi jedna od pokretačica inicijative Dragana Terzić.

Osim obezbeđivanja hrane za životinje, ovi volonteri i ljubitelji prirode se trude i da hranilište održavaju čistim.

“Redovno održavanje higijene hranilišta je veoma važno, a članovi udruženja ‘Jadovnik’ su uz pomoć volontera i ljubitelja prirode u Prijepolju, napravili akciju i zajedno očistili hranilište. Na kraju projekta, održan je sastanak udruženja, lokalnih poljoprivrednika i vlasnika klanica sa namerom da učvrste saradnju i da se dogovore oko nastavka stalnog obezbeđivanja hrane za supove”, ističe Terzićeva.

Realizacija aktivnosti u okviru inicijative u značajnoj meri je bila otežana zbog celokupne situacije izazvane pojavom virusa COVID – 19. Kako kažu, celokupna organizacija aktivnosti morala je biti sprovedena u skladu sa preporukama i merama koje su tada bile na snazi.

“To je bio i slučaj sa završnim sastankom, koji je krajem februara održan u Prijepolju. Na sastanku su se okupili članovi udruženja, lokalnih poljoprivrednika i vlasnika klanica sa namerom da učvrste saradnju i da se dogovore oko nastavka stalnog obezbeđivanja hrane za supove”, kaže Terzićeva.

Inače, ovo udruženje od samog osnivanja 2009. godine sve aktivnosti realizuje iz sopstvenih sredstava.

“Iako naša organizacija brine o funkcionisanju hranilišta za beloglave supove ‘Kašan’ (dovoženje hrane, čišćenje hranilišta, ukljanjaje otpada sa hranilišta), nemamo kontinuiranu podršku za ove aktivnosti. Tako je da je jedan od glavnih ciljeva u budućnosti regulacija statusa hranilišta ‘Kašan’. U dosadašnjem radu pomogli su nam mnoge organizacije i institucije. U dosadašnjem radu, udruženje su podržali i pomogli: Telekom Srbije koji je finansirao ogrlicu
za prvu markiranu jedinku vučice u Srbiji, zatim firma Balkan eco team, SWG organizaija. Tu želimo dodati da udruženje ima odličnu saradnju sa upravljačem zaštićenog područja JP ‘SRBIJA ŠUME’ i lokalnom samoupravom Prijepolje. Ovde moramo pomenuti i profesora Ćirovića sa Biološkog fakulteta iz Beograda koji daje značajan doprinos u radu udruženja zajedno sa svojim timom”, ističe Terzićeva.

Za ceo proces i dobijanje materijalne, ali i logističke podrške, konkurisali su preko sajta promeni.rs. Iz njihove perspektive, iskustvo sa apliciranjem projekta preko sajta promeni.rs je zaista odlično. Kako kaže Terzićeva, put za apliciranje projekta preko ove platforme je umnogome olakšan i dodaje da je od velike koristi svima koji žele nešto da pokrenu kako bi stvorili pozitivnu promenu u svojoj sredini.

“Nakon unošenja naše ideje na ovu platformu i dobijenog pozitivnog odgovora da je naša inicijativa podržana, krenuli smo u realizaiju svih projektnih aktivnosti. Mi smo kroz ovu inicijativu dobili materijalnu podršku, ali ovom prilikom moramo spomenuti i savetodavnu pomoć koju smo imali od tima ORCA organizacije tokom trajanja i realizacije inicijative ‘Zaštitimo beloglavog supa’. Zaista nam je veliko zadovoljstvo što smo imali priliku da ORCA podrži našu inicijativu kojom istovremeno štitimo ove prelepe i retke ptice i utičemo na rešavanje problema nesanitarnog odlaganja otpada životinjskog porekla u opštini Prijepolje”, kaže ona.

Podsetimo, početkom godine je, tokom trajanja inicijative, ovo udruženje, zajedno sa vlasnicima klanica i poljoprivrednicima, prikupilo više od 2,5 tona otpada životinjskog porekla, kojim se hrane beloglavi supovi.

aktivizam beloglavi sup inicijativa Jadovnik Prijepolje ptice udruženje "Jadovnik" Zaštitimo beloglavog supa životinje

Prijepolje: Udruženje „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ već jedanaest godina hrani divlje životinje i retke ptice na ovoj planini

Obezbeđivаnje uslovа zа ponovno nаseljenje životinjskog svetа koji su nestаli sа planine Jadovnik, ali i zaštita celokupnog biljnog i životinjskog sveta u kanjonu reke Mileševke, osnovni su ciljevi “Udruženja građana Jadovnik-oaza netaknute prirode”. Zaljubljenici u Jadovnik okupili su se kako bi očuvali floru i faunu ove planine, a u cilju promocije prirodne lepote i razvoju turizma u ovom delu Prijepolja. Ovo udruženje već jedanaest godina hrani divlje životinje i retke ptice na ovoj planini, zbog čega divljač sve ređe nanosi štetu meštanima u kanjonu Mileševke.

Kako kaže jedna od članica udruženja Dragana Terzić, očuvanje prirode, lepote i raznovrsnosti ovog kraja, osnovni su motivi članova udruženja na putu ka stvaranju uslova za održivo korišćenje i plansko uređenje u interesu nauke, obrazovanja, kulture i rekreacije.

“Najznačajnija zalaganja odnose se na stvaranje uslova u cilju opstanka stanovništva na ovom području i povratka građana iz grada u selo. Svoje dalje napore udruženje će uložiti na aktivnostima naseljavanja divljači, srna i divokoza koje su nestale sa ovog područja”, kaže Terzićeva.

Inicijativom žele da obezbede kontinuirano snabdevanje hranilišta Kašan uginulim životinjama koje predstavljaju hranu za beloglave supove, kroz aktivno učešće lokalnog stanovništva – poljoprivrednih gazdinstava i klanica, koje će otpad uginulih životinja kojim raspolažu usmeravati na hranilište.

“Želimo da doprinesemo uspostavljenom mehanizmu zaštite beloglavog supa u specijalnom rezervatu prirode klisura reke Mileševke kroz upravljanje otpadom uginulih životinja na poljoprivrednim gazdinstvima i klanicama. Želimo da podstaknemo stanovništvo na odgovorniji odnos prema otpadu i postupanje prema otpadu na poljoprivrednim gazdinstvima i klanicama na održiv način”, kaže Terzić.

Do sada je udruženje uspelo da realizuje deo aktivnosti.

“Prvenstveno je izrađen promo materijal u vidu flajera i prospekata. Deo promotivnih aktivnosti bile su i objave lokalnih medija. Na veliko zadovoljstvo svih članova udruženja, inicijativa je dobila izuzetno pozitivne komentare, a objavljen je i prilog na regionalnim televizijama, kao i na televiziji nacionalne frekvrencije. Održani su i individualni sastanci sa predstavnicima klanica”, ističe ona.

Za naredni period planiraju održavanje grupnog sastanka sa predstavnicima klanica, vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava i ostalim zainteresovanim stranama.

“Upravo nam trenutna epidemiološka situacija otežava održavanje ovog sastanka, ali i usporava realizaciju ostalih aktivnosti. Nadamo se da će se uskoro stvoriti uslovi da sve aktivnosti realizujemo i ovu inicijativu uspešno sprovedemo do kraja”, dodaje ona.

Iz udruženja smatraju da je edukacija građana o zaštiti životne sredine i zaštićenih vrsta nezaoblazan i bitan segment, i upravo iz tih razloga značajne namere udruženja su usmerene na formiranje svesti građana koji žive na ovom području o potrebama zaštite i očuvanja životne sredine.

“Poslednjih godina je vidan napredak u nivou aktivnosti na polju ekološkog edukovanja. Kada je reč o beloglavom supu, moramo istaći da je to naša najveća ptica sa rasponom krila od 2,80 m. Jadovnik jeste, pre svega, poznat zbog klisure Mileševke, gde je stanište beloglavog supa, jedno od samo tri u ovom delu Evrope i Srbije. Klisura reke Mileševke predstavlja pored Uvca njihovo stanište i gnezdilište. Stoga je redovno obezbeđivanje hrane na hranilištu Kašan od izuzetnog značaja za njihov dalji razvoj. Mi ovde moramo istaći odličnu saradnju sa upravljačem zaštićenog područja JP ‘SRBIJA ŠUME’ gde se tokom godine vrši redovan monitoring ove vrste i prati njihov razvoj”, rekla je Terzićeva.

Na taj način udruženje pomaže divljači da preživi i radi na očuvanju životne sredine. Udruženje je formiralo i hranilište za beloglavog supa koji se gnezdi u klisuri Mileševke (druga po broju gnezdećih parova u Republici Srbiji). Ova kolonija je stabilna i u proseku broji oko 35 parova. Na ovo hranilište godišnje se iznese oko 35 tona hrane, životinjskog porekla.

Pored ovog hranilišta, formirano je i hranilište za mrkog medveda na koje se iznosi biljna hrana-žitarice. Na hranilište za mrkog medveda u toku godine iznese se oko 750 kg žitarica, najčešće kukuruza.

“Na samom hranilištu, instaliran je video nadzor uz pomoć koga se budno prati prisustvo životinja na hranilištu. Izgrađena je tzv. mala osmatračnica koja služi kao baza video nadzora i objekat u kome može da se boravi određeno vreme bez uznemiravanja životinja na hranilištu. Na 400 m od hranilišta izgrađena je tzv. velika osmatračnica koja je dostupna svim posetiocima, sa koje mogu posmatrati hranilište”, dodaje ona.

U septembru 2017. godine na hranilištu uhvaćen je i “obeležen” sa GPS odašiljačem jedan primerak mrkog medveda, kome je dato ime “Miloš sa Jadovnika”. Markiranje ove jedinke uradio je prof. dr Duško Ćirović sa ekipom biologa i on predstavlja prvi primerak mrkog medveda koji je markiran van NP Tara. Oktobra 2020. izvršeno je markiranje vučice kojoj je dato ime Vanda, kao i još jedan primerak mrkog medveda koji je nazvan Bora.

Na ovo hranilište pored medveda, beloglavih supova dolaze i druge životinje koje nastanjuju Jadovnik, vukovi, lisice, divlje svinje, jazavci, kao i druge ptice grabljivice.

aktivizam beloglavi sup fauna flora Jadovnik - oaza netaknute prirode planina Jadovnik Prijepolje životinje

Zoo kutak: Besplatno druženje sa životinjama za nezbrinutu i decu sa zdravstvenim problemima

Kako bi pomogli deci bez roditeljskog staranja, kao i mališanima sa zdravstvenim problemima, udruženje Zoo planet u svom Zoo kutku u selu Kamenica kod Niša radi na rekonstrukciji prostora za hipo i pet terapiju. Terapija se zasniva na druženju sa životinjama poput patuljastih zečeva, patuljastih koza i pasa, dok se kod poremećaja u ponašanju koriste konji i terapijsko jahanje. Sve aktivnosti biće potpuno besplatne, navode iz udruženja.

Akcija za rekonstrukciju ovog prostora počela je pre dve nedelje na Svetski dan zaštite životinja, kada je prikupljen deo sredstava kojim će se rekonstruisati prostor, kaže Dušan Stojanović, osnivač Zoo planeta, i dodaje da se radi na uspostavljanju kontakta dece i korisnika Doma za nezbrinutu decu “Duško Radović”.

„S obzirom da je situacija sa virusom korona poremetila i realizaciju naših aktivnosti trenutno se očekuje odobrenje od strane Ministarstva kako bi mogli da nastavimo sve što smo započeli. Nakon toga ćemo odlučiti da li će korisnici iz doma Duško Radović doći u Zoo kutak i da li ćemo ovde da sprovedemo te aktivnosti ili ćemo naći drugi model i rešenje”, kaže Stojanović.

Plan je da se kasnije uključe i druge institucije i organizacije koje se bave osobama sa invaliditetom, kao što je Centar za dnevni boravak, dece, omladine i odraslih lica mentalno ometenih u razvoju „Mara“.

„To će biti pilot projekat gde ćemo moći da uključimo i individualno stanovništvo kako bi mogli da dovode svoje decu i kako bi se družili sa životinjama, gde ćemo obezbediti besplatno terapijsko druženje i hipo terapiju, koje su nam glavni cilj”, ističe Stojanović.

Sve aktivnosti sa decom radiće volonteri Zoo kutka, uz podršku vaspitača i osoblja doma Duško Radović.

„Uključeni su i operativni treneri konjičkog sporta, kao i volonteri medicine i psihologije, koji će uz konsultaciju i saradnju sa stručnim licima, raditi na tome. Sama pet terapija ili terapijsko druženje je ništa drugo sem običnog druženja sa životinjama. Prisustvo životinje, pogotovo konja pored čoveka, ima pozitivan efekat na organizam. Konj ima sedam puta jaču pozitivnu energiju koja utiče na regeneraciju ćelije i tkiva, utiče na smirenje, smanjenje stresa, i takođe utiče na određene bolesti i, naravno, olakšava samoj osobi da prebrodi taj problem koji ima. Sam boravak zdrave osobe minimum pola sata u Zoo kutku ima neko lekovito dejstvo”, dodaje Stojanović.

Podršku za inicijativu dobili su u okviru projekta Tvoje mesto u Srbiji, što udruženju, kako kaže Stojanović, mnogo znači, jer kroz realizaciju aktivnosti stiču nova znanja i iskustva, i uviđaju kako bi trebalo da prošire te kapacitete, i uvedu nove metode koje će biti značajne za dalje aktivnosti.

„Zookutak je jedino ovakvo mesto na jugu Srbije gde ljudi mogu da dođu i da upoznaju određene vrste životinja, da nauče nešto više o njima, s obzirom da nam se sela gase i da deca nemaju prilku da vide neke od domaćih životinja”, priča Stojanović.

Cilj je da najmlađi sugrađani, pa čak i ljudi iz drugih gradova koji posete Niš, dođu da se upoznaju sa domaćim životinjama i čuju njihovu priču – kako su dospele u Zoo kutak.

„Životinje ne dolaze zarad ljudi, došle su jer su imale neki svoj problem. One se ovde osećaju slobodno, neke od njih koje se mogu vratiti u prirodno staništvo, vraćaju se nakon oporavka, ali gledamo da na prvom mestu obezbedimo prave i adekvatne uslove za njihov život, a nakon toga da ih spojimo sa posetiocima koji dolaze vikendom da ih obiđu”, ističe Stojanović.

Pet terapija i terapijsko jahanje radi se u Zoo kutku poslednje dve godine, a dalje aktivnosti zavise od odluke Ministarstva koja se čeka, ali i od epidemiološke sutuacije. Zoo kutak je trenutno zatvoren za posetioce do 23. oktobra zbog rekonstrukcije prostora za potrebe organizovanja navedenih terapija.

deca životinje Zoo kutak Zoo planet

Zookutak prikuplja sredstva za zbrinute životinje

Nedavno okončano vanredno stanje nije teško palo samo ljudima. U velikom problemu našle su se i životinje, naročito one koje žive u različitim prihvatilištima, kakvo je Zookutak u Kamenici pored Niša. Zbog pandemije koronavirusa, i Zookutak je uveo restritktivne mere i zatvorio svoja vrata kako za posetioce, tako i za volontere, iz bezbednosnih razloga.

„U Zookutku sam na početku ostao samo ja, a kasnije sam uključio još dva volontera, jer je još bilo snega, bilo je loše vreme, i samim tim teško za održavanje životinja. Zbog toga smo morali da se aktiviramo, da nas uvek bude dvoje u Zookutku“, priča Dušan Stojanović, osnivač Zooplaneta, društva koje vodi Zookutak.

Marko Bošković, koji već osam godina volontira u Zookutku, bio je i sada sve vreme sa životinjama. Kaže da im je u vanrednom stanju najteže pao manjak volontera, jer se radilo po ceo dan. Rad dosta otežavaju i pojačane higijenske mere, ali i nestanak vode koji ih je zadesio nekoliko puta tokom vanrednog stanja.

„Za razliku od mojih vršnjaka, koji su sedeli u stanovima i kućama po ceo dan, ja sam bio ovde, provodio sam vreme sa životinjama i svaki dan bio mi je potpuno ispunjen. To mi je pomoglo da ne razmišljam o vanrednom stanju i što ne mogu da se krećem“, priča Bošković.

Kako se smanjivao broj posetilaca, a naročito kada su posete obustavljene, manje je bilo i donacija.

„Apelovao sam na naše sugrađane preko medija da nam pomognu oko obezbeđivanja hrane, prostirki i preventivne zaštite za životinje, kao i za održavanje prostora. U roku od nedelju dana javilo se mnogo ljudi – onih koji dolaze u Zookutak, ali i onih iz cele Srbije, tako da smo uspeli da pokrijemo nastala dugovanja i da nabavimo sve potrebne resurse do početka maja“, priča Stojanović.

Tada su preko platforme donacije.rs pokrenuli kampanju za prikupljanje novca kako bi obezbedili sve što im treba za rad, ali i preventivnu zaštitu za životinje.

„Svake godine maja i juna radimo preventivnu zaštitu životinja, kontrolu krvi, vakcinaciju, čišćenje unutrašnjih i spoljašnjih parazita, dezinfekciju i dezinsekciju samog prostora, održavanje kopita i papaka za kopitare i papkare koje imamo, pa su nam u ovo vreme najveći troškovi. Oko ishrane nam i dalje pomažu piljari koji stalno donose voće i povrće za sve naše životinje. Životinjama trenutno najviše fali druženje i malo veća pažnja od volontera. Nedostaju im posetioci, to se vidi kada se prođe pored ovih kaveza: životinje traže da budu mažene, pa koristimo svako slobodno vreme da im se posvetimo“, kaže Stojanović.

U Zookutku trenutno su 132 životinje, a sa lepim vremenom krenulo je zbrinjavanje životinja i pomoć građanima kad se pojave zmije, zbog kojih su ove godine intervenisali četiri puta. Bilo je desetak intervencija zbrinjavanja povređenih životinja, uglavnom su to bile ptice, a bilo je mladunaca koji su zalutali, pa je tako Zookutak dobio najmlađeg stanovnika – divlje prase pronađeno u selu Cerje.

„Javila nam se osoba koja ga je pronašla, i zaključila da su verovatno psi proganjali divlju svinju sa prasićima. Ona je prošla kroz vikend-naselje u blizini Cerja, a ovo prasence je zalutalo i pronašli su ga u žbunu. Čovek nije znao kako da ga prihrani, našao je naš telefon i mi smo odmah otišli po njega. Nakon detaljnog pregleda ustanovili smo da prase nema više od 24 sata. Mi smo ga prvo ugrejali jer je bilo promrzlo, zatim smo ga nahranili i sada uživa kod nas, priviklo se i na volontere i prati nas u stopu“, priča Stojanović i dodaje da su kontaktirali sa Lovačkim udruženjem Niš, koje gazduje tom divljači, i dogovor je da se prase, nakon osamostaljenja, prebaci u njihov centar za reprodukciju i vraćanje mladunaca u prirodno stanište.

Iz Zookutka poručuju da su im, tokom vanrednog stanja, od svega najviše falila deca. Nadaju se da će, ukidanjem mera prevencije, polako krenuti otvaranje prostora za posetioce, na radost svih koji bi da odu tamo, a i na radost životinja.

„Jedva čekamo da se sve ovo završi i da funkcionišemo kao i ranije. U početku ćemo verovatno morati da ograničimo broj posetilaca zbog bezbednosti naših volontera i životinja, ali i građana koji dolaze. Krenućemo i sa terenskim jahanjem, školom jahanja i jedva čekamo da svi zajedno uživamo u proleću i letu koje nam dolazi“, poručuje ljubiteljima životinja Dušan Stojanović.

životinje Zookutak Zooplanet