Publikacija: Javna preduzeća i javna uprava – Upravljanje van zakona i pokušaji građana da mu stanu na put

Javna i javno-komunalna preduzeća u Srbiji čine značajan deo ekonomije zemlje (23% kapitala privrede Srbije), a u njima je zaposleno preko 165 hiljada ljudi. Stoga ne čudi što ona ujedno predstavljaju jedno od glavnih poprišta partijske kontrole javnog sektora i korupcije. Kako je vremenom Srbija usvajala propise koji su otežavali zapošljavanje bez kontrole u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, tako su javna preduzeća dobijala na atraktivnosti kao mesto za uhlebljenje partijskih kadrova, koji će, po potrebi, svoje usluge uzvratiti kao sigurni glasovi na izborima. Za svrhu izbornih kampanja ili političke promocije, korišćenje resursa javnih preduzeća je ponekad toliko očigledno da dolazi čak i do reakcija državnih organa, a ne samo ljutitih građana.
Partijskom i drugom nepotrebnom zapošljavanju služe česte izmene akta o sistematizaciji javnih mesta.

Drugi vidovi zloupotreba u javnim preduzećima, koji se pogodno mogu iskoristiti za zloupotrebe u partijske ili druge svrhe ogledaju se u suvišnim ili
nameštenim javnim nabavkama, kao i brojnim situacijama kada se novac troši a da se nabavke uopšte ne sprovode. Neretko, javna preduzeća, koja imaju veću fleksibilnost upotrebe novca od klasičnih korisnika budžeta, kroz oglašavanje pomažu rad „podobnih“ medija, ili kroz navodno komercijalna sponzorstva i „društveno odgovorno“ poslovanje vrše skriveno budžetsko finansiranje, koje nije vidljivo u završnom računu.

Bitno je naglasiti da kada je reč o preduzećima u vlasništvu države na raznim nivoima govorimo u stvari o nekoliko vrsta privrednih subjekata. Nekada je broj preduzeća u kojima je država bila vlasnik merio hiljadama. Većina njih je u poslednjoj deceniji prošlog i prvoj deceniji ovog veka prodata ili propala. Država je i dalje ostala vlasnik u nekim firmama koje se nadmeću na tržištu, bilo zato što niko nije želeo da ih kupi, zbog postojanja komercijalnog interesa (ili političkog) interesa ili čekanja da dođe neka dobra prilika za prodaju.

Pored komercijalnih preduzeća, koja jesu u državnom vlasništvu a ne bi morala biti, postoje javna preduzeća (u užem smislu reči), čiji se rad uređuje posebnim zakonom. To su preduzeća koja obavljaju takozvane „delatnosti od opšteg značaja“, pa je država stoga spremna da ih održava u životu i kada prave gubitke. Takođe, među javnim preduzećima ima i mnogih koji su monopolisti ili izrazito dominanti igrači na tržištu, što im obezbeđuje profitabilnost. Neka od njih su organizovana kao „javna“ ili „javno-komunalna“ preduzeća, a druga kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, što može biti uvod u njihovu prodaju.

Trenutno postoji ukupno 34 takva preduzeća na centralnom nivou, AP Vojvodina je osnivač tri preduzeća, dok lokalnih javnih preduzeća ima oko 70012.
Pokušaj da se rad mnogih preduzeća u državnom vlasništvu sakrije u potpunosti od očiju javnosti, kroz izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su planirane 2018 i 2019. uz nemušta obrazloženja, sprečen je energičnom reakcijom domaćeg civilnog društva i mišljenjima eksperata SIGMA koje su išle u istom pravcu.

Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.

Detalje o publikaciji možete videti OVDE

U “Zoo planetu” otvoren stacionarni prostor za smeštaj zbrinutih životinja

Svaka životinja koja stigne u niški “Zoo planet”, od sada će prvo biti smeštena u posebno opremljeni stacionar. Ovaj novi, adekvatno uređen prostor, omogućiće neophodnu negu životinja pre njihovog udomljavanja, vraćanja u prirodu ili pridruživanju ostalim stanarima “Zoo kutka”.

Nekadašnja učionica za edukaciju dece u “Zoo kutku”, koji se nalazi u selu Kamenica nadomak Niša, sada je pretvorena u stacionarni prostor za smeštaj životinja. Volonteri sada mogu brže i efikasnije da reaguju kada životinja stigne u “Zoo kutak”, a i njihovim odvajanjem od ostalih sprečava se širenje zaraznih bolesti kaže osnivač udruženja “Zoo planet” Dušan Stojanović. 

“Mnoge životinje, pogotovo kada su divlje jedinke u pitanju, ne znamo da li nose neke virusne ili bakterijske oboljenje. Zato je važno da određeni period provedu u izolovanoj, adekvatnoj prostoriji”, kaže Stojanović. 

Stacionar ima ambulantni sto, neophodnu kadu za kupanje životinja i toplu vodu, kapacitete za šest malih i dve veće životinje i sve medikamente koje koriste za lečenje i preventivnu zaštitu životinja, kao i sterilizator instrumenata koji se koriste za intervencije. 

“Sve ovo će olakšati sam rad naših volontera, ali i pomoći budući zbrinutim životinjama koje budu dolazile. Pored divljih životinja, tu su i kućni ljubimci koji dolaze iz nekontrolisanih uslova, jer ne znamo da li takođe nose neke bolesti. Svaka životinja koju vlasnici ostave moraće da prođe 21 dan kroz stacionarni prostor, gde ćemo uvideti da li je potpuno zdrava i onda će se pridružiti ostaloj grupi životinjama koje su u stalnom delu”, kaže Stojanović.

Rad će biti olakšan i veterinarima sa kojima sarađuje ovo udruženje. 

“Mnoge intervencije sprovodimo ovde zbog stresa životinja. Veterinari nas često obilaze, tako da je i njima dodatno olakšan rad”, ističe.

Pomoć za opremanje stacionara dobili su od USAID-a, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i organizacije ORCA kroz projekat “Tvoje mesto u Srbiji” apliciranjem na sajtu promeni.rs. Ovo je, kako kaže Stojanović, i velika podrška za bolje funkcionisanje i razvoj udruženja.

Opremanje prostora pomogli i mladi

Novi prostor grejaće solarni panel, koji je donirala učenička kompanija “Ekolim” iz Niša u saradnji sa omladinskom inicijativom “Solarni azil”, kroz projekat World Wide Fund-a (WWF) “Na mladima klima ostaje”.

U planu je i postavljanje informativnih tabli koje će biti postavljene u dvorištu Zoo planeta, gde će posetioci moći da saznaju više o stanarima Zoo kutka, udruženju i volonterima, ali i društveno odgovornim kompanija koji im pomažu.

“Nastavljamo sa aktivnostima koje će služiti da se posetioci upoznaju sa životinjama, da pročitaju njihove priče, a tu će biti i promotivne table društveno odgovornih kompanija kako bismo mogli da ih promovišemo, a oni će zauzvrat da pomognu našem kutku time što će pomoći kroz usluge, donacije ili nešto drugo”, kaže Stojanović. 

Inače, u Zoo planetu i dalje traje akcija pripremanja zimnice za životinje. Svi koji žele da pomognu mogu da uplate novčana sredstva na žiro račun udruženja, a mogu i svakog vikenda da dođu od 11 do 17 časova i da lično donesu donacije ii da se druže sa životinjama. U udruženju kažu da je dobrodošla pomoć i u vidu građevinskog materijala, zbog čestog renoviranja i adaptacija prostora.

Udruženje “Danica” edukativnim videima pomaže Romima da se bore protiv diskriminacije

Edukativni videi, razgovori o diskriminaciji i radionice, borba protiv nasilja nad ženama i pravima Romkinja i Roma – samo su neke od aktivnosti koje je udruženje Roma “Danica” radilo poslednjih meseci. Oni su razgovarali sa pripadnicima romske populacije i uputili su ih kome mogu da se obrate ukoliko dožive neki vid diskriminacije.

Sa meštanima romskih naselja u Jabuci i Kačarevu, u okolini Pančeva, članovi udruženja “Danica” razgovarali su o problemima sa kojima se suočavaju, nasilju i diskriminaciji. Na radionicama, tokom kojih su i gledali video-materijale koje je radilo udruženje, učestvovalo je 47 osoba, kaže jedna od pokretačica inicijative “Otvoreno o pravima u romskoj zajednici” Vesna Ćerimović.

“Sprovedene su dve ulične akcije podele materijala o pravima građana gde je odziv bio veoma dobar. Sproveli smo onlajn konferenciju preko Zoom aplikacije o položaju i pravima romske zajednice koja je prošla veoma dobro, odazvale su se sve lokalne institucije kao i nevladine organizacije sa kojima sarađujemo. Cilj konferencije bio je uspostavljanje saradnje i identifikovanje problema kao i davanje preporuka za poboljšanje i postupanje prema marginalizovanim grupama”, kaže Ćerimovićeva. 

Ankete su dobro prošle, dodaje ona, jer su na taj način prikupili brojna iskustva, koja će potom biti objedinjena u brošuri.

“Oni su se uglavnom susretali sa diskriminacijom, odbijanjem, nerazumevanjem, omalovažavanjem i ponižavanjem. Mi smo građane koji su nam se obraćali i koji su učestvovali u anketi već uputili na mehanizme koje postoje za postupanje protiv diskriminacije. Uglavnom, informisali smo ih kome sve mogu da se obrate, kako bi se njihovi slučajevi procesuirali ukoliko žele, kao i šta su sve njihova prava. Takođe smo ih uputili na saradničke organizacije kako bi dobili pravno savetovanje u konkretnim slučajevima”, ističe ona.

Nakon svih radionica, anketa i razgovora sa građanima udruženje je organizovalo i onlajn konferenciju na kojoj su sumirali rezultate. 

“Organizovale smo onlajn konferenciju o položaju i pravima Romske zajednice na kojoj su se odazvale nevladine organizacije kao i lokalne institucije. Na samoj konferenciji smo razgovarali o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju marginalizovane grupe. Dogovarali smo se oko preporuka za poboljšanje i postupanje prema marginalizovanim grupama”, dodaje. 

Podrška koju su dobili preko sajta promeni.rs od Nacionalne koalicije za decentralizaciju značila im je mnogo, jer su u svakom trenutku bili tu za njihova pitanja i nedoumice u vezi sa realizacijom projekta. 

Sve aktivnosti ovog udruženja možete ispratiti na Fejsbuk stranici, udruženja kao i na YouTube kanalu. Podsetimo, Udruženje Roma „Danica“ Pančevo u poslednjih godinu dana aktivno je radila na jačanju znanja lokalnih romskih zajednica o sudskim procedurama i jačala pristup pravdi na lokalu u saradnji sa YUCOM-om. Osim toga, u pandemiji su uspeli da obezbede podršku u vidu higijenskih paketa za 60 Romkinja i njihovih porodica. 

Tinejdžeri na sedenću: Jubilarna peta škola pletenja u Pirotu

Jubilarna peta škola pletenja za decu, starije, ali i turiste održana je protekle nedelje tokom  Pirotskog leta u Muzeju Ponišavlja u ovom gradu. Cilj škole jeste očuvanje i negovanje tradicije, a ove godine je pripremljen rad sa motivima pirotskog ćilima po kome je Pirot inače poznat.

Kako kaže predsednica udruženja “Kraljičin vez” Milica Bačević koja je pokrenula inicijativu, ovo je mali jubilej škole pletenja koju je otvorio bugarski konzul u Nišu. 

“On je bio predstavnik turista iz Bugarske koji su prve tri godine dolazili kod nas. Poslednje tri godine ih nema u tolikom broju zbog kovida, ali smo  imali polaznike iz Nemačke. Radionice traju četiri dana, što je malo da se nauči pletenje, ali je dovoljno da se savladaju prve veštine i neki noviteti u pletenju. Prvih godina smo imali samo nekoliko tinejdžera, već druge i treće godine imali smo i mlađe i starije korisnike, sa iskustvom i bez iskustva. Imali smo i polaznike koje su od samog starta sa nama, i kod nas su naučili da pletu i usavršili svoje veštine, pa smo na bazarima koje smo imali, postavili njihove radove na prodaju, što je za nas pokazatelj da smo uspeli da očuvamo zanat od zaborava, kao i tradiciju našeg kraja, ali i da donesemo zaradu, što je i bio cilj”, kaže Bačevićeva.

Ove godine pripremili su rad motiva pirotskog ćilima na pletenim proizvodima. 

“Nastavićemo da učimo, iscrtali smo šeme i oni će nastaviti u toku godine da se bave time, da usavršavaju tehnike, i već naredne godine očekujemo više motiva i složenije stvari koje ćemo da radimo”, ističe ona.

Ovogodišnja škola pletenja održava se u okviru pirotskog leta.

Članica Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima iz Pirota Vesna Stanković ističe da sa udruženjem “Kraljičin vez” sarađuje već tri godine u okviru škole pletenja. 

“Nama je značajna saradnja zbog socijalizacije korisnika, ali i drugih aktivnosti koje pletenje može da pomogne u razvoju dece, ali i zbog održavanja tradicije i povratka starom zanatu. Sam ambijent u muzeju je jako prijatan, a kroz rad i aktivnosti koje imamo, mi možemo našem programu uvesti dodatnu aktivnost – pletenje. Najmlađi korisnici motaju vunicu i razvijaju svoju motoriku, stariji koji su spretni koriste i igle”, dodaje Stankovićeva.

Jedna od prvih članica udruženja “Kraljičin vez” Slavica Pančić kaže da je udruženje poraslo, jer su na početku bile samo njih četiri. 

“Ja sam se priključila još od prvog dana u školu pletenja. Imali smo goste, bile su devojčice iz Valjeva. Ove godine je nešto manje, jer je kraj sezone, ali imamo naše verne drugare koji svake godine dolaze. U početku smo bile četiri, sada nas je mnogo više, udruženje raste i nama to mnogo znači. Milica nas okupi jednom godišnje, lepše bi bilo da je više puta, ali za to nema sredstava. Znamo i da zapevamo posle štrikanja, uživamo u prelepom ambijentu. Ja sam već baka i zaista koristim ove dane da ih provedem lepo”, ističe Pančićeva. 

 

Iz ovog udruženja dodaju da će se škola pletenja nastaviti i ubuduće da radi na očuvanju starog zanata u ovom kraju.

Romani Asvin: Kroz mentorsku podršku do upisa na fakultet

Kako bi poboljšali obrazovni položaj Romkinja i Roma, udruženje “Romani Asvin” pokrenulo je program mentorske podrške “Podeli znanje, budi mentor”. Programom žele da obuhvate što veći broj fakulteta u Srbiji kako bi pomogli svojim vršnjacima prilikom upisa na fakultet. 

Kako kaže jedna od inicijatorki Alma Kajtazi, prgram je namenjen pre svega onima koji upisuju fakulet, ali i studentima prve i druge godine fakulteta.  

“Taj program smo pokrenuli zato što smo se i mi sami, odnosno članovi našeg udruženja našli u toj situaciji da nismo mali pomoć od nekog drugog da vidimo šta je to nama prioritet, na šta treba da obratimo pažnju prilikom učenja, zašto su nam bitne afirmativne mere, kako one mogu da nam pomognu. Tu smo prepoznali da je veoma bitno motivisati i uključiti mlade Romkinje i Rome da se prijave za ovaj program, odnosno studente treće i četvrtee godine na fakultetu, pa i one koji su završili fakultet, da  podele svoja iskustva sa upisa na fakultet”, kaže Kajtazi. 

Pokrenuli su konkurs i uspeli da dođu do broja od 10 mentora i pokriju 10 fakulteta u Republici Srbiji.

“Mi imamo ukupno 10 mentora, koji imaju veoma dobre kvalifikiacije, imamo čak i bivše prodekane za nastavu. Takođe, većina mentora već ima studente, poznaju svoju ciljnu grupu na prvoj i drugoj godini fakulteta, pa i studente koji tek upisuju fakultete, tako da će verovatno imati komunikaciju sa njima i njima zapravo biti mentori”, dodaje ona. 

U prethodnih godinu dana imali su veliku kampanju “Heroji naše zajednice” gde su predstavili mlade ljude koji su akademski obrazovani, koji su prema njenim rečima, tvrdili  da je njima bio trnovit put na putu do uspeha.

“Pored toga organizovali smo tri karavana informisanosti koji su bili održani onlajn zbog epidemiološke situacije. U narednom periodu planiramo još tri karavana u Kruševcu, Nišu i Aleksincu, gde zapravo želimo da pozovemo mlade da ih informišemo o afirmativnim merama, o fakultetu koji mogu da upišu, o formalnom i neformalnom obrazovanju isto vreme”, ističe Kajtazi.

Kroz svoje udruženje žele da motivišu i uključe mlade Romkinje i Rome i informišu ih o značaju neformalnog i neformalnog obrazovanja.

“Kreirali smo i veb stranicu Romani Asvin na kojoj se nalazi i deo koji se naziva Edu Info Roma, i na toj stranici možete naći bukvalno sve što se tiče formalnog i neformalnog obrazovanja, sve informacije koje se tiču razmene studenata, koje se tiču neformalnog obrazovanja. Tu su razne obuke, seminari, radionice kojima možete da prisustvujete. Pored toga, mi smo sami organizovali radionice koje se tiču pisanja CV-a. Imali smo dve onlajn tribine pod nazivom ‘Romkinje pokreću svet’. Pored toga navela bih radionicu ‘Preuzmi inicijativu za svoju budućnost’ gde smo imali 40 mladih Romkinja i Roma iz cele Srbije. Na toj radionici su čak bili i profesori sa drugih fakulteta da promovišu svoje fakultete kako bi pozvali mlade da  se i oni sami uključuju u sam sistem rada i da upišu njihove fakultete”, kaže ona.

Iz udruženja navode da su dobili veliku pomoć od Nacionalne koalicije za decentralizaciju za sve što su do sada uradili. 

“Uvek smo mogli da ih pitamo za sve što nam je  tom trenutku bilo nephodno. Mi smo prvenstveno osnovani kao neformalana grupa, te nismo imali dovoljno znanja i iskustva u radu, tako da nam je njihova podrška mentorstva bila od velike podrške i hvala im na tome. Pored toga donatori kao što EU za tebe i USAID su od velikog značaja jer smo zahvaljući njima uspeli da dođemo do ostvarenja našeg cilja, a to je otvaranje stranice Edu Info Roma odnosno informisanosti mladih, jer sada postoje informacije za sve njih na jednom mestu”, ističe Kajtazi. 

Neformalna grupa “Romani Asvin” nastala je pre godinu dana. Nakon velikog broja aktivnosti sa mladima, pre mesec dana formirali su svoje udruženje i najavili predstojeće karavane informisanosti. Prvi će biti 10. avgusta u Leskovcu u Domu kulture Roma, drugi  16. avgusta u Nišu, a treći u narednom periodu u Aleksincu.

Valjevci detaljnom analizom budžeta istražuju “Kako se troši zeleni dinar”

Kako bi građani Valjeva znali kako se iz budžeta troši njihov novac koji je namenjen za zaštitu životne sredine, udruženje “Lokalni odgovor” iz ovog grada pokrenulo je inicijativu “Kako se troši zeleni dinar”. Oni će, uz pomoć stručnjaka, detaljno analizirati ekološki budžet grada, zatim će o tome razgovarati sa građanima, strukom i nadležnima, a onda i uraditi izveštaj sa preporukama koji će prezentovati javnosti.

“Kako se troši zeleni dinar” je inicijativa u kojoj će se obrađivati problem aerozagađenja koji je, kako kaže jedan od predstavnika udruženja Predrag Matić, i te kako veliki.

“Naš cilj je da uključimo što veću javnost u rešavanje problema aerozagađenja, problema po kome je naš grad prepoznatljiv, u Srbiji, Evropi i u svetu. Želimo da građanima damo odgovor, jer oni mogu da vide i vrlo dobro znaju kakvi su rezultati i efekti ekološkog budžeta, ali građani Valjeva već godinama ne mogu da dobiju odgovor da li se plan kvaliteta vazduha primenjuje i kakva je učinkovitost ekološkog budžeta našeg grada”, dodaje Matić.

Oni će posle detaljne analize budžeta koji je namenjen za zaštitu životne sredine sastaviti i izveštaj. Sve informacije biće prikazane tako da ih svi građani dobro razumeju.

“Zbog istraživanja ćemo angažovati licenciranog revizora koji će se baviti efektima i analizom budžeta kroz punjenje budžeta, trošenje istog… On će ustanoviti i usklađenost planskih i strateških dokumenata, od nivoa Republike pa sve do plana kvaliteta vazduha koji je usvojio grad Valjevo 2016. godine”, ističe Matić.

Do građana planiraju da dodu pokretanjem internet platforme, jer će na taj način sa njima imati direktnu komunikaciju.

“Pokušaćemo da saznamo šta misle o ovim problemima, da čujemo sve njihove sugestije, uvrstimo ih u našu analizu i istraživanje, a takođe i da sprovedemo anketu sa njima koja će se naći na platformi”, kaže Matić.

Kako objašnjava, do svega ovoga ne bi došlo da nisu dobili pomoć od Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, ali i drugih partnera na projektu.

“Od NKD smo dobili višestruku pomoć koja nam je mnogo značila već od starta. Zajedno smo došli do formata projekta, zajedno smo iskristalisali ideju i upravo ona jeste koju ćemo mi uz pomoć partnera, pokušati da primenimo i na druge gradove u Srbiji, budući da je ovaj problem poprilično rasprostranjen”, rekao je Matić.

Veruju da će izveštaj koji planiraju da urade u narednim mesecima, poslužiti kao osnova za uticaj na lokalne i nacionalne politike, ali i za konkretne kampanje informisanja i pokretanja građana.

Publikacija: Građanima moć oduzima centralizacija i korupcija

Publikaciju možete preuzeti OVDE

Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa ponosom predstavlja rezultate istraživanja koje je sprovedeno kombinovanom metodologijom u 20 jedinica lokalne samouprave (JLS), gradova i opština, geografski raspoređenih u četiri regiona. Ovo istraživanje se zasniva na tri koraka: prvi je desk istraživanje na osnovu definisanog upitnika, zasnovanog na metodologiji Indeksa dobre uprave na lokalnom nivou koji koriste Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), prateći principe transparentnosti, otvorenosti, participacije i antikorupciju; drugi obuhvata je organizaciju fokus grupa sa predstavnicima građana, biznisa, mladih, aktivista i stručne javnosti, gde su obuhvaćene četiri oblasti: izazovi u lokalnoj zajednici, odgovornost vlasti, učešće građana u donošenju odluka i sprečavanje korupcije; završni korak se bazira na nalazima i zaključcima iz prva dva koraka i čine ga intervjui sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave, kojima su postavljana pitanja o izazovima u lokalnoj zajednici, mehanizmima komunikacije sa građanima i o prevazilaženju izazova u toj komunikaciji.

Osnovna karakteristika je da su građani davali vrlo iscrpne odgovore na pitanja, dok  su predstavnici JLS bili malo manje iscrpni. Zajedničko im je, međutim, što su teme na koje su i jedni i drugi davali odgovore veoma povezane, te da građanima nije bilo lako da odvojeno tretiraju izazove u zajednici, odgovornost vlasti ili učešće u odlučivanju. Slično, predstavnicima JLS bilo je teško da izazove u zajednici ne povežu sa komunikacijom sa građanima.

Prvi utisak koji se dobija uvidom u odgovore građana dosta je pesimistična slika o znatnom broju problema koji se prenose sa jedne vlasti na drugu, dok za to vreme zajednica polako tone pod pritiskom što problema, što osećaja da se oni nikada neće rešiti. Predstavnici lokalne samouprave sa svoje strane govore o građanima koji nisu zainteresovani da se uključe u rešavanje problema, jer često ukazuju na njih, a nisu spremni da ponude eventualna rešenja; takođe napominju i da građani često nisu svesni da je rešavanje nekih problema vrlo kompleksno. Ono što se izdvaja, čak možda i u većoj meri nego kod građana, jeste centralizacija, jer ona podrazumeva nedostatak novca, odnosno budžeta za rešavanje problema u zajednici.

Najznačajnija razlika je da građani prepoznaju korupciju kao jedan od uzroka problema u zajednici, ali se ona, očekivano, uopšte ne pominje kod predstavnika JLS.

Važne su takođe i dve oblasti u kojima se pokazalo saglasje: prvo, građani u većem broju zajednica, kao i neki od predstavnika JLS, označili su jednostranačje kao problem, i nerazumevanje svih onih koji rade kao državni službenici da su oni servis građana. Građani veruju da se o važnim pitanjima odlučuje na drugom mestu, a ne u njihovoj zajednici zato što su na vlasti stranački ljudi, koji služe stranačkim interesima, a ne interesima lokalne zajednice gde su izabrani. Ovo se pitanje znatno ređe pominje među predstavnicima JLS, ali jeste pomenuto: „Rešavanje mnogih problema često je vezano za neke političke interese pre svega najveće stranke koja vodi grad, ili stranke koja je na čelu resora na koji se odnosi konkretna tema“.

Drugo važno pitanje, koje se poklopilo u više zajednica, jeste problem centralizacije. Građani često ističu da se problemi ne mogu rešavati na lokalu, jer sve zavisi od vlasti na republičkom nivou, dok više predstavnika JLS ukazuje da, sa budžetom koji im je na raspolaganju (jer veliki deo novca odlazi ne u kasu JLS, već državnu), prosto nije moguće rešavati neka pitanja, naročito ona koja zahtevaju značajna ulaganja, poput infrastrukture, zagađenja itd.

Ovo istraživanje sa dubinskom analizom predstavlja značajan iskorak u promeni pristupa ka decentralizovanom i korisničkom pogledu na izazove koji postoje u procesu reforme javne uprave, i otvara mogućnost za primenu transformacionih projektnih i evaluacionih mehanizama koji će omogućiti efikasniju javnu upravu koja je ne samo bliža već i razumljivija građanima.

Publikaciju možete preuzeti OVDE

Gadžin Han: Park za mališane u selu Donji Barbeš, uskoro i bioskop na otvorenom

Kako bi se mladi vratili i oživeli svoj kraj, u Donjem Barbešu je osnovana poljoprivredno-socijalna zadruga “Barbeš”. Žele da se u selu pokrene poljoprivreda, jer je, kako kažu iz udruženja, zemlja plodna, ali najmanje obrađena, a kasnije da se pokrene i proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda. Za najmađe je prošlog vikenda otvoren park u centru sela, dok je u planu da se u narednom periodu radi i na parkovima za starije. 

U Donjem Barbešu kraj Gadžinog Hana zvanično je otvoren park sa mobilijarom za. U početku su, kako kažu u udruženju, u saradnji sa opštinom rasčistili rastinje i šiblje, kako bi ceo park bio spreman za za mališane koji će sada svoje vreme često provoditi ovde.

“Do sada smo donacijom svih meštana i nekih ljudi sa strane nabavili sredstva za pravljenje i postavljanje prohromskog krsta koji smo postavili i osveštali za Markovdan ovde. Takođe, planiramo ubuduće postavljenje još dečijih mobilijara za malo stariju decu, sada smo ovim sredstvima nabavili samo za najmlađe”, dodaje direktor zadruge “Barbeš” Milan Stevanović.

U planu je postavljenje i bioskopa na otovorenom. Sem parka, oni su prikupili sredstva donacijom većine prijatelja iz inostranstva i napravili letnjikovac.

“Težićemo da obogatimo ceo ovaj kompleks da tu ima sadržaja i za mlade i za starije ljude. Naravno, ovde u selu su za sada stariji ljudi i za njih ćemo gledati da uradimo neke stvari koje će njima značiti”.  

Prvenstveno žele pokrenu mlade koji žele da urade nešto za svoju zajednicu i mlade koji su se odselili kako bi svoje slobodno vreme više provodili na selu.

“Naš cilj je da se u ovom selu razvije poljoprivreda. Ovde, na teritoriji naše opštine, je da kažem, veoma plodno zemljište, ali najmanje obrađeno u ataru našeg sela. Tako da smo mi planirali da svo to zemljište koliko možemo u početku pomalo, a kasnije sve više i više, stavimo u svrhu proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, zatim dalje prerade i prodaje”, dodaje Stevanović.

Selu nedostaju deca, ambulante, prodavnice, ali i češći javni prevoz ka gradu

Imali su podršku svih mladih u selu, koji su im se, kako kaže, sem na rečima, pridružili i na delu. Naime, na seoskoj slavi “Markovdan” okupili su se i organizovali anketu, kako bi videli kako će ljudi reagovati na akcije i planove koje imaju u narednom periodu, ali i uvideli šta meštanima u ovom kraju najviše nedostaje.

“Anketa je imala neke zanimljive odgovore. Najviše ovom selu nedostaju deca, mladi ljudi, zatim prodavnica, ambulanta, češći polasci autobuskih linija i tako dalje. Ljudi su se usaglasili da bi podržali i naredne akcije koje ćemo imati”. 

Iz udruženja kažu da ovo ne bi mogli da urade da nisu konkurisali za sredstva preko sajta promeni.rs. 

“Od Nacionalne koalicije za decentralizaciju dobili smo logističku podršku i savete, u okviru pisanja ovog projekta i pripremanja za sledeću fazu, za kojuse nadamo da ćemo takodje konkurisati i nadamo se uspešnom ishodu”, kaže Stevanović.

Jerej Dušan Janković, paroh zapljanski, kaže da je veliko čudo videti mlade ljude koji su u ovom kraju pokrenuli ovakvu inicijativu. Dodaje da je srpsko selo napaćeno, a zapljanska još više, jer je prosek godina na ovim prostorima preko 45. 

“Videti sve ove mlade ljude zasita je veliko čudo, ne samo za ovaj kraj i za ovo mesto, nego i za državu. Tošto su se okupila ova deca je divno. Jedan osmeh, jedna radosna reč i taj dečiji osmeh jači je od miliona, miliona razjarenih duša. Ovaj njihov osmeh danas pokazuje veliku pobedu u jednoj bitki, ali ne i u ratu. Ovo jeste jedna bitka, bitka za srpsku porodicu, bitka za srpsko selo, bitka za ovaj kraj, ali i bitka za celu državu. Jer naše selo je trenutno razapeto, mi smo počeli da se okupljamo oko krsta, obnovili smo krst i evo došli smo do tog trenutka da okupimo ove mlade ljude ovu mladu dečicu sa namerom da im učinimo jednu radost. Zahvaljujući  donacijama i, mi smo im učinili tu jednu radost i učinili, da sve ono što imaju gradska deca da na delić i ova deca koja ovde odrastaju to imaju”. 

Ovakva inicijativa je pre svega obradovala mališane, ali i roditelje. U narednom periodu radiće se na novim elementima kako bi se park proširio.