divlje deponije - Platforma Promeni

“Popularna demokratija”: Edukacijom do poboljšanja građanskog aktivizma među mladima

Kako bi lakše pristupili srednjoškolcima i studentima i podigli svest o aktivizmu i učešću mladih pokrenuta je inicijativa “Popularna demokratija”. Kroz različite interaktivne radionice učesnici će steći znanje o značaju demokratskih vrednosti, političke participacije, ali i onoga što je glavno u svemu ovome – građanskog aktivizma. Zahvaljujući angažmanu ove inicijative i Prve kragujevačke gimnazije, u Kragujevcu je oslikan ekološki mural.

Kako kaže jedan od pokretača inicijative Nikola Jović, “Popularna demokratija” ima za cilj promovisanje demokratskih vrednosti među srednjoškolcima širom Srbije.

“Kroz interaktivni rad u radionicama sa edukatorima Fakulteta političkih nauka srednjoškolci će se upoznati sa značajem demokratskih vrednosti, političke participacije i građanskog aktivizma. Radionice su pažljivo osmišljene tako da odgovaraju nivou znanja i godinama polaznika. U ovom slučaju, fokus je bio na podizanju kapaciteta za društveni aktivizam Đačkog parlamenta Prve kraguječavke gimnazije”, kaže Jović.

Popularna demokratija pre svega podrazumeva peer to peer pristup, odnosno smanjenje starosnog jaza između edukatora i učenika. Zajedno sa timom i parlamentarcima Prve kragujevačke gimnazije oslikan je mural.

“Radionice vode najbolji studenti sa Fakulteta političkih nauka. Specifičnost Covid-19 konteksta uticala je na to da radionice ne budu uživo u učionici, kao što je to uobičajena praksa, već preko Zoom platforme. Ipak, i ovaj put smo se potrudili da imamo što neposredniji kontakt sa parlamentarcima Prve kragujevačke gimnazije, tako da su zajedno sa našim timom bili deo ulične akcije slikanja murala”, dodaje on.

Osnovna ideja inicijative je da bude realna u odnosu na društveno-politički kontekst u Srbiji, što znači da, kako kažu, ne žele da “ubeđuju” mlade da će njihov aktivizam odmah promeniti društvo.

“Svesni smo da je društvno-politički kontekst takav da kreira apatiju i alijenaciju kod mladih, a naše radionice upravo to pokušavaju da isprave i podstaknu mlade na aktivizam. Trudimo se da podižemo svest mladih da mogu da naprave promenu pre svega u svom neposrednom okruženju. Najbolji primer za to su učenici iz Sombora, Vladičinog Hana, Zaječara i Požarevca, koji su nakon naših radionica sami organizovali aktivnosti koje su bile usmerene na rešavanje lokalnih problema. Stvarno je bilo motivišuće videti sve te mlade ljude kako uz malu asistenciju rade velike stvari. Slično je bilo i ovaj put u Kragujevcu, kada smo sa parlamentarcima zajedno radili na muralu koji promoviše aktivizam mladih. Posebno bi se zahvalili Milici Kočović i Jovani Rakićević iz Prve kragujevačke gimnazije, kao i Pavlu Cvijoviću Masteru na muralu”.

Šta je sve demokratija i gde se ona nalazi?

Jović ističe da je važno razumeti da demokratija nije samo pitanje zakona i procedura, da se ona ne nalazi samo u institucijama sistema, već pre svega – u samim građanima.

“Demokratija je aktivnost koja ne podrazumeva samo izlazak na birališta i zaokruživanje određene političke opcije. Želimo kroz naše radionice da ukažemo mladima da je demokratija sve ono što se dešava pre nego što do izbora dođe: kada se informišemo, kada pričamo sa roditeljima o politici, kada se raspravljamo, suprotstavljamo ili slažemo oko načina na koje bi društvo trebalo da funkcioniše. Intenzitet aktivizma mladih u svakom društvu daje odgovor na pitanje koliko je njima važno da budu ravnopravni i slobodni u zajednici u kojoj žive i da sami odlučuju o svojoj budućnosti”, kaže Jović.

Do svega ovoga ne bi došlo kažu da nije bilo ekipe motivisanih ljudi iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) koja ih je upoznala sa sajtom promeni.rs.

“Tokom čitavog procesa su nam pomagali, kako finansijski tako i savetima i iskustvom. Naš motiv za učestvovanje u ovom projektu je bio da iskoristimo već razvijenu društveno angažovanu platformu promeni.rs za promovisanje ideje u koju verujemo, a to je da jedino slobodni i društveno aktivni građani mogu da unaprede naše društvo”, ističe Jović.

Više informacija o radu inicijative možete pogledati na njihovom zvaničnom sajtu.

Više od 100 divljih deponija u sokobanjskim selima

Svako sokobanjsko selo u proseku ima po četiri divlje deponije, rezultati su popisa koji je sprovelo Sokobanjsko ekološko društvo. Oni kažu da je situacija loša, što su i očekivali, jer su locirali ukupno 103 divlje deponije i uneli ih u geografski informacioni sistem, koji su formirali. Po prvobitnom planu trebalo je da se popišu samo deponije koje ugrožavaju vodotokove i izvorišta, ali su popisali sve do kojih su mogli da dođu. U tome su im pomogli i novi saradnici, meštani iz sela koje su obilazili.

Posao je završen čišćenjem izletišta Lepterija, gde im se pridružilo više od 60 ljudi, ljubitelja prirode, među kojima je bilo dosta mladih i porodica sa decom.

„Odabrali smo potez Lepterija–Podgrađe, jer je jedno od najpopularnijih sokobanjskih izletišta. Kroz njega prolazi reka Moravica i tu se skuplja otpad iz svih sela uzvodno od Sokobanje. Želeli smo da na taj način očistimo otpad iz više seoskih mesnih zajednica, ali i izletište koje posećuje mnogo turista. Stanje je bilo dosta loše, ali ne zbog komunalne higijene, jer su kante za smeće bile ispražnjene i nije bilo mnogo otpada koji bacaju turisti. Međutim, bilo je mnogo smeća koje je reka donela tokom većeg vodostaja, pa je to ostalo u granju pored reke. Naročito je tako u kanjonu Podgrađe ispod Sokograda, koji je prelep i vrlo zanimljiv za turiste, a sada im je i dostupan jer je vodostaj nizak“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Prema njegovim rečima, konačno rešenje za čistu Lepteriju i ostala sokobanjska izletišta i sela bio bi organizovan izvoz otpada, a zatim čišćenje svih divljih deponija i kažnjavanje onih koji prave nove. Prilikom popisivanja divljih deponija, članovi Sokobanjskog ekološkog društva pronašli su brojne saradnike među međtanima sela.

„Razgovarali smo sa više od 90 ljudi i većina njih su naši potencijalni saradnici. To su ljudi koji imaju svest o pravilnom uklanjanju otpada, potrebi da se organizuje izvoz smeća iz njihovih sela i spremni su da to podrže u svojim mesnim zajednicama“, kaže Dimitrijević.

Tokom razgovora sa meštanima, definisali su tri načina za pravilno odlaganje smeća kada za to ne postoje uslovi. Jedan je spaljivanje, što nije ekološki prihvatljivo, ali je bolje od bacanja u šumu ili reku. Drugi način je sakupljanje smeća u džakove i odvoženje do kontejnera u Sokobanji, dok je treći način izbacivanje na gradsku deponiju, koja nije prava deponija, već smetlište, naglašava Dimitrijević.

„Postoji uredba Vlade prema kojoj u 2020. godini treba da se izvrši rekultivacija i sanacija postojeće deponije. Uz to bi trebalo da se napravi i pretovarna stanica Knjaževac, gde bi se naše smeće izvozilo, pa bi odatle išlo na regionalnu deponiju u Pirotu. Međutim, prema saznanjima do kojih smo došli, u Knjaževcu se još uvek ne radi na toj pretovarnoj rampi, i bila bi veoma loša vest ako se to ne uradi, jer bi došlo do nagomilavanja novog otpada“, zaključuje Vladan Dimitrijević.

divlje deponije ekologija Lepterija sokobanja Sokobanjsko ekološko društvo

Za Sokobanju bez divljih deponija

Opština Sokobanja obuhvata 25 sela, a samo dva imaju organizovan odvoz smeća. Neke mesne zajednice pokušale su samostalno to da reše tako što su odredile lokacije za smetlišta, pa većina meštana tu odnosi smeće, koje se samo zatrpava.

„To nikako nije dobro rešenje. Trebalo bi da se sav otpad izveze iz sela, da se izvrši selekcija otpada, da se ono što je za reciklažu reciklira, a ostalo da se odveze na regionalnu deponiju“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva, čiji je cilj da se njihova opština oslobodi divljih deponija, i zaista postane ekološka, za kakvu je i deklarisana.

Selo Vrelo ima dve divlje deponije, jedna je na samom ulazu, i prave je uglavnom stanovnici rudničke kolonije, odnosno radnici Rudnika mrkog uglja „Soko“ koji tu žive. Osim kraj puta, oni smeće bacaju i u reku i oko nje. Drugi deo sela baca smeće na jalovište rudnika, pa se to periodično zatrpava.

„Moje komšije uglavnom nemaju razvijenu svest o tome gde odlažu otpad, mladi na neki način žele da se reše divljih deponija, ali kod starijih to nije slučaj“, kaže meštanin Dušan Milenković i dodaje da će se pridružiti Sokobanjskom ekološkom društvu u borbi protiv divljih deponija:

„Baš mi je drago što ovakva organizacija postoji u našoj opštini i mislim da će to uroditi plodom, jer je reč o boljitku sela, naše ekološke opštine i ekologije u celini“.

U udruženju planiraju da u svakom selu nađu makar po jednu osobu koja će im pomoći oko lociranja deponija i širenja ideje o značaju ekologije.

„Želimo da vidimo kakvi su problemi u opštini, kakve su njihove ideje i predlozi. To se, osim na odlaganje otpada, odnosi i na snabdevanje vodom i slična ekološka pitanja“, kaže Darko Vasilijić iz Sokobanjskog ekološkog društva i dodaje da im je u planu da popišu sve divlje deponije oko Sokobanje kojih, po njegovoj pretpostavci, ima stotinak.

Neadekvatno odlaganje otpada postoji i u samoj Sokobanji.

„Ni gradska deponija ne zaslužuje naziv deponija jer je praktično smetlište. Ona je veliki ekološki problem, a nalazi se pored reke Moravice, koja kasnije formira Bovansko jezero, odakle se vodom snabdevaju opštine Aleksinac i Ražanj, pa je to potencijalan zdravstveni problem. Ta deponija je poslednji put pre 15-ak godina delimično sanirana“, priča Vladan Dimitrijević.

On kaže da su od lokalnog komunalnog preduzeća dobili ohrabrujuću informaciju da je Vlada Republike Srbije donela uredbu po kojoj se ova deponija u toku naredne godine zatvara, sanira i rekultiviše, kao i da se počinje sa organizovanom selekcijom otpada i odvoženjem na regionalnu deponiju u Pirotu.

„Naš cilj je Sokobanja bez divljih deponija i sa uređenim upravljanjem čvrstim otpadom. Ovo je poznato turističko mesto i okruženo je prelepom prirodom, nemamo industriju ni zagađivače te vrste, ali imamo problem neregulisanog upravljanja smećem, gde mi sami sebi pravimo problem. Potrudićemo se da uključimo sve faktore koji mogu da pomognu da zaista budemo ekološka opština“.

divlje deponije sokobanja