Radnici nekadašnjeg građevinskog giganta, preduzeća Trudbenik, koji žive u radničkoj koloniji na Konjarniku, od 2012. godine strepe od izvršitelja.
Tridesetak porodica živi sa brigom da svakog časa mogu završiti na ulici. Ova situacija posledica je toga što je 2008. godine Trudbenik kupila kompanija Montera, te je njen vlasnik stanarima koji su imali rešenje o privremenom korišćenju stanova počeo da šalje tužbe, tražeći da se odatle isele. Tri godine kasnije, 2011, Montera odlazi u stečaj, a sud presuđuje u korist ove kompanije. Stanari radničke kolonije dobili su pravosnažne presude o iseljenju.
„Radnici koji su učestvovali u izgradnji Jugoslavije sada su u situaciji da sami nemaju krov nad glavom. Dakle, ljudi koji su bili neposredno uključeni u stanogradnju, i izgradili preko deset hiljada stanova samo u Beogradu, sada se bore da očuvaju i ovaj bedni krov nad glavom koji imaju“, ističe aktivista Združene akcije Krov nad glavom, sada i Kolektiva Radnički muzej Trudbenik, Nemanja Pantović.
Kakobi skrenuli pažnju javnosti na ovo pitanje, aktivisti Združene akcije Krov nad glavom upravo su u radničkoj koloniji, u ulici Luneta Milovanovića, otvorili improvizovani muzej, koji predstavlja svojevrsno svedočanstvo građevinskih uspeha Trudbenika u zemlji i inostranstvu, ali i sporne privatizacije, štrajkova i izbacivanja radnika i radnica na ulicu.
„Naša solidarna odbrana njih i stvaranje nove zajednice u velikoj se merioslanjaju na njihovu borbu iz vremena štrajka. To su različite etape suprotstavljanja istom procesu privatizacije i nehumanoj ideologiji koja iza toga stoji“, navodi aktivista Ivan Zlatić.
Pantović dodaje da redovno dolazi između 100 i 200 ljudi da brani naselje, da postoji velika solidarnost, te da veruje da će se ova priča završiti povoljnim ishodom za radnike i radnice Trudbenika.
Trudbenik je poznat po izgradnji Beogradskog sajma, Hrama Svetog Save i Kliničkog centra Beograda, dok su među važnijim objektima građenim u inostranstvu Centar za međunarodnu trgovinu u Moskvi i Olimpijsko selo u Minhenu.