Ekološki pokret „Okvir života“ iz Mionice uveliko vrši popisivanje autohtonih sorti voća i povrća u Srbiji. Po rečima Ivane Petrović iz ove organizacije, interesovanje ljudi za stare sorte mnogo je veće nego što su očekivali.
„Ispostavilo se da su mnogi za svoju dušu sakupljali stare sorte i već dugo razmišljali kako da daju strukturu tome što rade. Dobili smo veliki broj podataka o tome šta gaje ljudi u Srbiji, koje sorte imaju, kako ih umnožavaju i slično. Napravili smo dobru bazu podataka i sada na terenu popisujemo stara stabla kako bismo saznali koje sve sorte postoje, ko ih gaji, da li rađaju, i slično, jer je to sve veoma bitno za nastavak rada banke semena“.
U Srbiji je trenutno jabuka najočuvaniji genetički resurs, a osim nje, uzgajivači se dosta fokusiraju i na očuvanje kruške.
„Delimično se čuva i šljiva, najviše u valjevskom kraju. Paradajz je atraktivan, prvenstveno zato što ovaj sa pijace nije toliko zanimljiv. Vrlo nam je drago da nam se javljaju ljudi iz Beograda, koji nikada nisu posadili ništa, a zainteresovani su da na terasi gaje neku malu kulturu, poput luka, čisto da oplemene svoj prostor i imaju zdravu hranu“.
Osim velikog interesovanja za Banku gena u našoj zemlji, Ivana Petrović kaže da su imali pozive iz Mađarske, koja je takođe poljoprivredna zemlja i ima potrebu za sličnom organizacijom semena autohtonih sorti, ali i iz Nemačke.
