Brandalism collective iliti ,,revoltom protiv brenda’’
Šta povezuje naftnu kompaniju Shell, sportski brend Nike i Anonimne alkoholičare? Iako na prvi pogled deluju nespojivo, zajedničko im je što su u nekom momentu bili žrtve takozvanih brend vandala. Šta je podstaklo brendaliste na akciju, čime brend vandali jedne šokiraju, a druge oduševljavaju i da li su oni odgovor na savremeni konzumerizam.
…………………..
Brandalism collective terminološki određuje „brandalism“ kao „revolt protiv korporativne kontrole kulture, prostora i vizuelnog sveta“. Nastao je sredinom 2011. godine kada se tim od nekoliko umetnika entuzijasta okupio oko ideje za pokretanje najvece kampanje za „subvertisinǵ “ u istoriji Velike Britanije. „Subvertising“ predstavlja kovanicu engleskih reči „subversion“ (subverzija, podrivanje ili urušavanje) i „advertising“ (oglašavanje), čime bi se kao bukvalno određenje pojma „subvertising“ moglo uzeti „subverzija oglašavanja“. Odnosno, „subvertising“ bi se mogao definisati kao preduzimanje bilo koje vrste akcije koja bi dovela do radikalne promene ili urušavanja oglašavanja kao nametljivog, pa čak i agresivnog načina komunikacije između proizvođača robe ili usluga, sa njihovim potrošačima, odnosno tržištem. To je akcija usmerena na prostore namenjene spoljašnjem oglašavanju poput bilborda, koja se može kretati od intervencija u vidu grafita, stensila, manupulacije postojećih slika ili simbola, iznošenja humorističkih poruka i dr.
Kako primer Brandalism collective-a može posužiti kao inspiracija aktivistima u Srbiji?
Tu treba poći od prednosti i potencijalnih ograničenja koje ovakav vid delovanja može imati na domaćem terenu. Ideja zauzimanja javnog prostora kao metoda aktivističke akcije inače predstavlja jedan od često praktikovanih obrazaca delovanja srpskih aktivista. Ipak, kada je u pitanju subvertising kao tehnika, može doći do izvesnih ograničenja tehničke prirode, pogotovo u manjim lokalnim zajednicama gde reklamni prostori nisu toliko zastupljeni, ali i spremnosti aktivista da svom aktivizmu dodaju i malo „vandalizma“. Prednost subvertisinga koji praktikuje Brandalism svakako leži i u širokom spektru tema koje ovom tehnikom mogu biti obuhvaćene, ali se kao potencijalno ograničenje mogu javiti same poruke, odnosno njihov smisao, ukoliko se do njih iz razloga preterane sublimiranosti, mora doći zaobilaznim putem. Međutim, ovo potencijalno ograničenje može biti prevaziđeno ukoliko je praćeno drugim oblicima aktivističke akcije poput performansa, koji bi na komplementaran način doprineli razumevanju poruke. Osim toga, ako se zanemare potencijalna ograničenja, prednost ovog načina delovanja svakako jeste njegova primenjivost kako u realnom, tako i u online prostoru, čime se dometi njegove vidljivosti proširuju.
Više o uspešnim primerima brendalizma u svetu pročitajte na sledećem LINKU
