Želja za nastavkom rada predškolske ustanove “Neven” u Zrenjaninu okupila je roditelje, članove organizacije Zrenjanski socijalni forum, kao i brojne zajednice kako ovo mesto ne bi prekinulo sa radom. Peticiju je popunilo preko 2.000 ljudi i na taj način uspeli su da zadrže jaslice za koje je prethodno najavljeno da će biti ugašene zbog sigurnosti dece. Za promeni.rs govorila je Tara Rukeci o borbi iz koje su izašli kao pobednici.

1. Zbog čega je aktivizam važan?

Aktivizam ne treba posmatrati tako kao nekakvu posebne sfere života, nečiju profesiju, životni put, poziv…. Mnogo je ljudi koji se bune ali ne znaju kako da se organizuju, kako i ka čemu usmeriti nezadovoljstvo ili pak kako učiniti neke dobre akcije vidljivim van svoje zajednice. Aktivizam treba gledati šire, kao svaki vid aktivnog učestvovanja u životu zajednice, stoga je živeti u zajednici i pokazati interesovanje za nju, već je aktivizam. Svaka društvena akcija je i politička, stoga je važno da se aktivizam ne vezuje za pojam apolitičnog delovanja u zajednici. Dakle, možemo se vratiti na Aristotela, možeš biti ili političko/zainteresovano biće za zajednicu  ili idiot.

2. Koja je bila inicijalna kapisla da započnete Vašu aktivističku priču?

U našem slučaju, ne možemo govoriti o nekoj inicijalnoj kapisli…već o malom gradu u kome su se na nekim tačkama spojili oni koji su zainteresovani za zajednicu, društvo. Dolazimo iz različitih borbi, a kako su svi problemi mahom uvezani, nije bilo teško da se nađemo na nekoj konkretnoj temi, bilo ona odbrana vrtića, ili borba protiv privatizacije komunalnih delatnosti ili za radnička prava i ostalo.

3. Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?

Nije bilo trenutaka kada je došlo do želje da se odustane, već su ćorskokaci služili da se preispitaju  metodi borbe, mogućnosti borbe u datim uslovima i da se nastavi da se uči kako do cilja.

4. Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?

 Izazovi se sastoje upravo u onome što je i najveći problem ako se sva borba svodi na institucionalnu, konvencionalnu vrstu borbe- vreme i crpljenje energije i uvek i iznova shvatanje da se u visokobirokratizovanom, koruptivnom sistemu na kapitalističkim osnovama dolazi do zaključka da je Kafka pisao istinu, a ne fikciju. Kafkijansko, to je ono što je najveći izazov, shvatiti kako može drugačije i da li je to put kojim želiš dalje da ideš. Mali koraci te ohrabre, ali cena koju platiš dok ideš od jednog zahteva do drugog, pregovora, obećanja….mislim da može drugačije.

5. Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?

Trud vredi samo ukoliko nekom, makar tom jednom čoveku, život bude bolji zbog delovanja grupe. Bude dobar osećaj kada vidiš da si zaustavio nekog da zarad ličnog interesa, profita otme nečije javno dobro. Međutim, kakvo je to društvo u kome postoje tolike nejednakosti, toliko neravnopravne borbe? Truda vredi samo ukoliko pobeda dovede do jačanja entuzijazma da se, ne samo nastave borbe, već preispita kakvo mi društvo želimo i na kojim osnovama su naše želje moguće da postanu stvarnost.

6. Po(r)uka budućim aktivistima…

Poruka je da svaka iskra biće deo ognja, stoga ne treba odustati od toga da se bude zaintresovan za društvena pitanja, za problem u zajednici i da treba graditi solidarnost sa onima sa kojima dele isti interes i društveni položaj.

7. Podrška kroz rsnam je značajna zbog…

Podrška je bila značajna pre svega jer je potpomogla da se dođe do cilja, da jaslena grupa ostane i krene se u adaptaciju vrtića, dakle, dala je neki konkretan, opipljiv rezultat. Drugo, pomogla je da priča postane vidljiva, da se drugi sa sličnim problemima povežu, to će svakako doprineti lakšem organizovanju budućih borbi, ma kakve one bile. Važno je da se ljudi vide, čuju, da drže negde u malom mozgu da postoje neki ljudi koji su tad i tad uradili to i to, pa možda mogu i ja da probam slično ili da ih pozovem na solidarnost u mojoj borbi.