Rad sa mladima i unapređenje međusektorske saradnje ključni za dalji rad RERI organizacije

Da treba više raditi sa mladima, uključiti ih u nove obuke, unaprediti komunikaciju sa medijima i raditi na međusektorskom značaju – zaključci su fokus grupa koje je sprovela organizacija RERI iz Beograda. Kako kažu, dobili su dosta pozitivnih reakcija, jer su uspeli da doprinesu povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i zaštite životne sredine.

Organizacija RERI zadovoljna je rezultatima fokus grupa gde su razgovarali sa svojim partnerima, saradnicima, predstavnicima lokalnih samouprava, ali i medijima. Dobili su povratne informacije o tome kakav utisak ova organizacija ostavlja svojim radom, što je i bio cilj, kaže programski direktor Mirko Popović. 

„Dobili smo priliku da se pogledamo u ogledalu i ja sam zadovoljan što je taj lik u ogledalu lep, čak i pozitiviniji nego što sam ja očekivao. Dobili smo puno pozitivinih komentara, puno sugestija, videli smo da ljudi vrednuju i cene ono što radimo. Videli smo gde postoje prostori za dalju saradnju i ono što nam je jako važno što se u velikoj meri pokazuje jeste da smo ciljeve dobro postavili“, kaže Popović. 

Posebno je važno, kaže, da je RERI doprineo tome da se urbanizam i prostorno planiranje prepozna kao važan segment politike životne sredine. Na tom polju će raditi i dalje, sa posebnim ostrtom na jačanje kapaciteta svih aktera kako bi zajedno rešili te probleme.    

Najviše pozitivnih reakcija dobili su za doprinos povezivanju sektora urbanističkog i prostornog planiranja i životne sredine, jer su uspelii da otvore komunikaciju između različitih sektora i organizacija koja se bave različitim pitanjima i umreže ih. 

„U okviru fokus grupe razgovarali smo sa lokalnim inicijativama i organizacijama koje su više usmerene na svoje lokalne zajednice gde smo shvatili da RERI ima još jednu funkciju, a to je da da sa različitim organizacijama i na lokalnom nivou povezujemo međusobno organizacije“, dodaje Popović. 

Kroz ovakve vrste sastanaka oni su uspeli da povežu mnoge ljude koji se nisu poznavali. 

„Kritika nije bilo mnogo. Dosta smo naučili kroz sastanke sa medijima o tome kako bi trebalo da unapredimo komunikaciju sa medijima i na tome će raditi. Ovo je jedan veoma pozitivan utisak i mislim da smo u najmanju ruku dobili i ono što smo očekivali od ovih fokus grupa“, kaže on.

RERI dobar primer ostalim nevladinim organizacijama koje se bave životnom sredinom 

Da je RERI jedna od retkih organizacija koja je za pet godina svog postojanja mnogo toga postigla i podigla lestvicu očekivanja od svih koji se bave zaštitom životne sredine od samih nevladinih organizacija kaže konsultantkinja i dugogodišnja zaposlena u SKGO Ljubinka Kaluđerović. 

„Način na koji su radili, transparentnost koja ih u svakom smislu odlikuje je nešto o čemu mi pričamo dugi niz godina, promovišući saradnju između nekog državnog sektora ili nivoa i nevladinih organizacija“, kaže Kaluđerovićeva.

Kaluđerovićeva ističe da u zaštiti životne sredine nigde ni u jednom organu, ni u jednoj upravi ne postoji dovoljan broj ljudi, ali ni materijalnih sredstava i svega ostalog. 

„Ta saradnja između onih koji imaju administrativna znanja, onih koji imaju jako puno znanja o zakonskim normama koje sprovode i onih koji imaju neke druge veštine, su prava dobitna kombinacija. Nažalost, nije se tu preterano dostiglo u toj saradnji tako da mi je drago da neko istrajava, a RERI istrajava u svemu tome“, dodaje ona.

U strateškom odlučivanju svako treba da uključi sve one koji su zainteresovani i za njihov rad i za oblast u kojima se bave. Prema rečima Kaluđerovićeve, ono što sada radi RERI je najbolje moguće – kada vi na sopstvenom primeru pokažete kako to treba da radite. 

„Čini mi se da ono što svima nedostaje je rad na međusektorskom značaju praktično i sadržaju zaštite životne sredine. Ovde se pokazalo kao nešto što je glavna nedostajuća karika. Prosto, kolege iz lokalnih samouprava su pokazale koliko teško mogu da se razumeju i sarađuju sa svojim kolegama u istoj upravi, a koji su na poslovima urbanizma, koji donose planove razvoja, urbanističke planove, a ne uvažavaju prosto diktat životne sredine prilikom donošenja planova“, dodaje ona. 

Ono što dobro RERI radi jesu obuke u određenim propisima, o primeni određenih propisa, i kako ističe, treba da nastave, ali dodaje da je vrlo bitno da između ostalog krenu i sa obukama mlađe populacije. 

„Sa fakulteta vam dođu potpuno formirani ljudi, bitno je da pri kraju srednje škole ili početku fakulteta ljudi usvoje neke principe na kojima zaštita životne sredine, prosto, treba da postane deo njihovog zanimanja. MIslim da je to jedan od zaključaka danas šta bi sve RERI u narednom periodu mogao da radi“, završava.

RERI će, kako ističu, u narednom periodu raditi na strateškom dokumentu organizacije i iskoristiti sve primedbe koje su bile izrečene na fokus grupama. 

Kroz fokus grupe sa partnerima i saradnicima do okvirnog dokumenta organizacije RERI iz Beograda

Izrada prvog godišnjeg izveštaja, fokus grupe, bolja komunikacija sa građanima i napredak u strateškom planiranju ključni su ciljevi organizacije RERI iz Beograda koja se bavi zaštitom životne sredine, ali i zaštitom prava građana na životnu sredinu. Ideje o daljem planiranju rada žele da čuju od svojih partnera i organizacija sa kojima sarađuju, kao i od medija i institucija lokalne samouprave. Time će, kako kažu, nastaviti da jačaju kao organizacija i zajedno će doneti okvirni strateški dokument koji će im značiti za dalji napredak. 

Organizacija RERI će u narednom periodu težiti ka strateškoj viziji. Cilj im je da ojačaju transparentnost organizacije rekonstrukcijom veb sajta i da unaprede društvene mreže i kanal komunikacije sa građanima, ističe projektni direktor Mirko Popović. Zbog toga organizuju fokus grupe sa svojim partnerima kako bi zajedno došli do cilja – okvirnog dokumenta RERI organizacije.

„Jedan od načina na koji želimo da unapredimo sebe jeste, ne samo razmišljajući unutar organizacije, već da sa svojim partnerima, saradnicima i ostalima, razgovaramo i da vidimo kako nas drugi ljudi vide, šta nam oni preporučuju da bi trebalo da uradimo, kako vide buduću saradnju sa nama. Želimo od svih njih da čujemo šta oni misle, da čujemo i kritiku i pohvalu i onda da dobijemo objektivniju sliku onoga gde je RERI sada, gde RERI treba da ide i da odgovorimo zahtevima, ukoliko je to moguće. Želimo da ono što radimo rezultira unapređenjem vladavine prava u životnoj sredini i većom zaštitom životne sredine”, dodaje on.

Da bi se razvijali planski, krenuli su u strateško restrukturiranje organizacije.

„Cilj nam je da iz ovog procesa izađemo sa jednim strateškim planom koji će biti okvirni dokument kako za organizaciju, tako i za ljude koji rade ovde. Postoji potreba da se struktura učvrsti, da se postave različiti prioriteti u okviru organizacije, jer smo proširili polje delovanja u regionu, u Bosni i Crnoj Gori“, kaže Popović. 

Prva promena – prvi godišnji izveštaj organizacije

Do sada im nije bila praksa da rade godišnje izveštaje, sem na zahtev donatora, međutim, sada to žele da promene. 

„Želimo da i to promenimo, i to će biti jedan od rezultata – prvi godišnji izveštaj organizacije gde ćemo opet unaprediti komunikaciju sa građanima, učiniti to vidljivijim, dostupnijim i razumljivim. Radimo i na unapređenju kapaciteta za analize i izradu dokumenata javnih politika i izradu komentara na propise i slične aktivnosti, budući da RERI jeste aktivan u tome“, dodaje on. 

Popović ističe da se stvari dešavaju brzo i da je organizacijama nekada teško da odgovore i da se dovoljno fokusiraju na određena pitanja.

„Pažnju ljudi je danas teško zadržati i teško je u kontinuitetu održavati, zato je bitna komunikacija koja se prilagođava potrebama ciljnih grupa. Ovaj vid podrške je značajan pogotovo za organizacije u razvoju, a RERI jeste organizacija u razvoju. On je sastavljan od ljudi koji su dugo u civilnom sektoru ili u advokatskom poslu. S druge strane ponosni smo što, u najvećem broju, u RERI-ju rade mladi ljudi kojima je ovo praktično prvi posao. Za njih je podrška koja im omogućava da se integrišu i da rastu zajedno sa organizacijom veoma bitna“.  

Vladavina prava je ključni element dobre politike životne sredine i osnov da bi građani Srbije mogli da žive u okruženju koje je zdravo i u kome je životna sredina očuvana, podsećaju iz organizacije. 

„S druge strane, za razvoj RERI-ja plodno tlo je da Srbija nije zemlja vladavine prava, da nije zemlja demokratije i da je Srbija zemlja gde se prava na životnu sredinu intezivno gotovo svakodnevno krše, kako na nivou države, tako i na lokalnom nivou, što nam je dalo prostora da se razvijamo kao organizacija“, ističe Popović. 

„Tvoje pravo je u tvojim rukama“ je velika inicijativa koja je, kaže Popović, došla u pravom trenutku zbog ubrzanog rasta ove organizacije.

„RERI godišnje obradi i više od 150 različitih slučaja, počev od jednostavnijih do sudskih postupaka, strateških parnica. Jednostavno, organizacija se uvećavala i u pogledu broja aktivnosti i u broju ljudi, kao i različite oblasti kojima se bavimo. Ona nam pomaže da se strukturno učvrstimo, da utvrdimo smernice strateškog razvoja u narednom periodu, da složimo police RERI-ja i da budemo efikasniji i delotvorniji u svom radu“, dodaje Popović. 

Inicijativa, zaključuje, pomaže organizaciji da bude u još većoj meri službenik javnog interesa i da tako osnaženi pomognu društvu da se izbori sa problemom ugrožavanja zaštite životne sredine i vladavine prava. 

Podsetimo, RERI je udruženje koje je osnovano 2017. godine i bavi se životnom sredinom kroz primenu pravnih sredstava, kroz integrisanje vladavine prava i zaštite životne sredine pravnim sredstvima u unapređenje politika i društvenog i pravnog okvira u kome se obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i prava građana na zaštitu životnu sredinu.

Pravni mehanizmi za zaštitu životne sredine (Video)

U ovom videu, advokat Petar Učajev obradio je najvažnije teme koje se tiču ustavnih odredaba i Zakona o zaštiti životne sredine, kao i obaveze i odgovornost države i njenih organa, prava određenih udruženja i pojedinaca kao i ovlašćenja inspektora i sankcija koje se mogu izreći u situacijama povrede životne sredine. Obrazložio je takođe i pravo na izveštavanje i informaciju, kako od države (konkretno Vlade), tako i korišćenjem mehanizama za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Takođe se osvrnuo i na pravo na pravdu, zagarantovano Zakonom o zaštiti životne sredine.

 

Ovaj video materijal deo je zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene Srbija da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u video materijalu isključivo su stavovi predavača i ne odražavaju stavove USAID-a. #GrađaniImajuMoć #PartneriSrbija