Građani Smedereva koji su u petak šetali centrom grada dobili su po teglu čistog vazduha kako bi je sačuvali za zimu, kada im može zatrebati imajući u vidu da je protekle grejne sezone ovaj grad bio među onima sa najvećim aerozagađenjem u zemlji.

„Trenutno je vazduh malo čistiji, a pošto znamo da će naredne zime biti gori nego prethodne, želimo da naši sugrađani imaju pripremljenu zimnicu, uz koju će napraviti i zalihe čistog vazduha. Internom analizom utvrdili smo i da samo pet do deset procenata naših sugrađana razume problem aerozagađenja. Zbog toga smo i pokrenuli akciju crvenih bedževa da bismo najpre osvestili ljude, a kasnije krenuli u neku borbu i konkretno rešavanje“, kaže Dragan Nedeljković iz organizacije „Protok 21“.  

I volonterka Isidora Đorđević smatra da je ovo jedno od najbitnijih pitanja koje rukovodstvo Smedereva treba hitno da reši:
„Najproblematičnije je što imamo tri merača zagađenosti, od kojih jedan u Radincu ne radi, a to je najkritičnija oblast“.

Kampanja Crveni bedževi u najvećoj meri odvija se na internetu, i ljudi na fejsbuk stranici mogu da nađu informacije o zagađenosti i o potencijalnim rešenjima.

„Mi na taj način ljude pozivamo da dođu na određeno mesto u gradu i uzmu crveni bedž. Nošenjem tog bedža oni pokazuju da se ne slažu sa stanjem kakvo jeste, povećavaju kritičnu masu koja želi da stvori pritisak na javnost i na one koji mogu nešto da preduzmu“, kaže Nataša Rašković iz „Protoka 21“.

Prema njenim rečima, zagađenost u Smederevu poslednja je po značaju za one koji vode grad, pa ne postoji plan kvaliteta vazduha, ni drugi slični akti, a ova tema nikada nije na dnevnom redu u gradskoj skupštini.

„Mi treba da pomognemo sistemu i izađemo sa nekim rešenjima, jer smo u šoku koliko su ljudi nesvesni i misle da je to stanje koje ne može da se promeni. Naročito kada je problem toliko složen, kao što je zagađenost, koja ne može da se reši čarobnim štapićem, ali mora od nečega da se krene“, dodaje ona.

Za sada su članovi ovog udruženja podelili više od 5000 bedževa, što smatraju velikim uspehom, jer svako ko stavi crveni bedž, zastupa njihov stav. Oni predlažu i neka konkretna rešenja.

„U Smederevu ima ogromnih površina koje treba pošumiti. Svi misle da je u Smederevu Železara najveći zagađivač, ali imamo individualna ložišta u domaćinstvima koja se greju na ugalj. To ne može da se reši tako što ćemo najsiromašnije građane naterati da menjaju kotao, to treba sistemski da se reši, da se daju neke subvencije kako bi mogli jeftinije da se priključe na gas i slično“, kaže Rašković i dodaje da i toplane rade po sistemu koji je u svetu odavno isključen.

Akciji Crveni bedž počeli su da se priključuju prosvetni radnici, koji vode ekološke sekcije, i već su se u nekim školama održavale tribine o ovoj temi. Neki profesori za narednu školsku godinu planiraju edukativne programe, koji će se završavati konkretnim akcijama, kao što je sadnja drveća ili slično, najavljuje Rašković.

Crveni bedževi jedna je od prvih akcija koje je pokrenuo „Protok 21“, organizacija osnovana za podršku održivom razvoju u širem smislu, počev od ekologije, ali i socijalne, ekonomske i društvene održivosti.