Sokobanjsko ekološko društvo (SED) iniciralo je izradu Lokalnog akcionog plana upravljanja otpadom za narednih deset godina, koji je prošle nedelje i predstavljen javnosti. Javni uvid u plan je moguć do 15. aprila, a nakon toga će se o njemu izjasniti Skupština ove opštine.
Kako bi rešili problem upravljanja otpadom Sokobanjsko ekološko društvo pokrenulo je inicijativu “Za čistiju Sokobanju”. Analiza podataka koje su prikupili tokom trajanja projekta ukazuje da je loša situacija u ovoj oblasti posledica stihijskog rešavanja problema od strane nadležnih, navode iz ove organizacije.
SED je zato inicirao izradu Lokalnog akcionog plana koji je radila radna grupa sastavljena od članova Opštinske uprave, članova Sokobanjskog ekološkog društva, zainteresovanih strana, građana, ali i firmi i drugih organizacija iz Sokobanje. Za pisanje plana angažovali su i stručnjaka, koji im je dao predloge i moguća rešenja.
“Plan sadrži uokvirene predloge, probleme i okvire rešenja upravljanja otpadom. Svi oni biće vezani za regionalnu deponiju ‘Keleš’ kod Niša. To je nešto što je dugo planirano, ali se tek sada kreće sa tim. Cilj je da se napravi jasan plan aktivnosti koje treba da se sprovedu da bi se unapredio sistem upravljanja otpadom, a regionalna deponija, kada počne sa radom, će umnogome olakšati posao. Tu je i finansijski plan, koji je takođe bitan”, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.
Javni uvid u plan dostupan je do 15. aprila, a posle toga se, kaže, prosleđuje Skupštini uz izveštaj sa javnog uvida i prezentacije na odlučivanje. Skupština ima 30 dana da usvoji ili odbije plan. Važenje plana je 10 godina, i on, kako dodaje Vučić, predviđa sve mere i načine upravljanja otpadom u narednih 10 godina, od 2022. do 2032. godine.
“Naša očekivanja od plana jesu da dobijemo rešenja i način upravljanja otpadom na teritoriji Sokobanje u narednom periodu kako bi rešili ovaj problem. Takođe, oćekujemo da nam daju finansijsku analizu realizacije od njihovih rešenja u periodu za koji važi ovaj plan”, dodaje član Sokobanjskog ekološkog društva Petar Vučić.
SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja
Pre par godina Sokobanjsko ekološko društvo mapiralo je 103 divlje deponije na teritoriji ove opštine. Jedan od glavnih problema predstavlja i sanitarna deponija gde se odlaže sav otpad sa gradskog područja koja je na obali reke i nesanitarnog je karaktera.
“Mi kao članovi Sokobanjskog ekološkog društva primetili smo da uzrok problema nije taj što se malo ulaže u ovu oblast, već u tome da se rešavanju problema pristupa stihijski, ad hoc, bez nekog plana i strateške procene tako da mislimo da je ovo prvi korak u rešenju ovog problema”, dodaje Vučić.
Projekat “Tvoje mesto u Srbiji” im, dodaju, mnogo znači. Pored finansijske podrške znači i im ona institucionalna, odnosno podrška razvoju Sokobanjskog ekološkog društva.
Projekat su iskoristili za obuku članova ove organizacije, a osnovali su i Društveni centar za čistiju Sokobanju, gde su zaposlili jednog koordinatora. Ističu da će nastaviti da se bave otpadom u Sokobanji kroz primere dobre prakse i implementacijom i realizacijom na terenu. Takođe, radiće na jačanju svoje organizacije i edukaciju mladih i posebno dece u zajednici.
Iako Sokobanja predstavlja pravo prirodno bogatstvo, Sokobanjsko ekološko društvo (SED) mapiralo je više od 100 divljih deponija na teritoriji ove opštine. Kako bi se izborili za čistiju sredinu, prošle nedelje je stotinak aktivista očistilo javne površine u selu Resnik na nekoliko lokacija. Takođe, plan je da do jeseni Resnik dobije sudove za smeće gde će građani moći da ostavljaju otpad.
Većina ljudi Sokobanju percipira kao divnu, zelenu oazu okruženu planinama, šumovitim, bistrim potocima, čistim vazduhom, toplim mineralnim vodama. Ipak, na ovoj zelenoj slici postoje i mnoge “fleke”, kaže Vladan Dimitrijević iz SED-a. Reč je o više od stotinu diviljih deponija u opštini, koje, kako kaže, nastaju zbog neuređenog sistema upravljanja otpadom.
“Pojedini znaju da ga odlože u gradu ili na gradskoj deponiji, a pojedinima je to teško ili prosto nemaju osećaj i bacaju ga u prirodu. Mi želimo da se bavimo tim problemom, želimo da rešimo taj veliki problem Sokobanje i zato nam je bilo potrebno jedno selo gde bi sproveli pilot projekat, gde bi probali da taj problem rešimo i gde bismo videli koji su sve to izazovi, koji su potencijalni problemi i kad taj projekat uspe, onda ćemo imati metode da to rešimo i u drugim selima”, dodaje Dimitrijević.
Za sprovođenje pilot projekta odabrali su selo Resnik zato što je najveće u opštini Sokobanja i ima mnogo mladih ljudi koji su spremni da podrže ovaj projekat, ali i onih starijih koji žele da pomognu.
“Ovo nam je najmasovnija aktivnost koju smo planirali, ovo je centralna akcija čišćenja. Mi sada sa planinarima iz Oštre čuke, sa meštanima i uz podršku i opštine Sokobanja, čistimo javne površine u selu. Čistimo i dve manje deponije na Čučinskoj reci u blizini sela. Veoma smo zadovoljni što smo od svih njih dobili podršku, ne samo usmeno, nego su već neke konkretne aktivnosti preduzete i po našem mišljenju na dobrom smo putu da ovaj projekat realizujemo baš onako kako je zamišljeno.”
Kako kaže jedan od članova PD “Oštra čuka” Mladen Antić oni sa SED-om sarađuju godinama unazad, jer su slični, s tim što se oni bave planinarskim aktivnostima, ali i stazama koje redovno čiste.
“Mi se bavimo planinarskim aktivnostima, i naravno nam je u interesu da organizujemo planinarske aktivnosti, i kada turisti planinari dođu jednostavno ne zateknu smeće ili otpad pored staze. Ovo je jedna od više akcija u kojima smo učestvovali zajedno sa SED-om. Velika stvar je ovo za jedno selo i nadam se da će sva ostala naselja u sokobanjskoj opštini slediti ovaj primer. Naravno, mi smo tu da ih podržimo i kao planinari, jer je i nama bitno da ta mesta budu čista, sređena i lepa. Jednostavno, ljudi vole i prirodua, a mislim da je otpad ono što kvari celu tu koncepciju, i na tome treba raditi”, kaže Antić.
Kako bi sve ovo uspelo, udruženje “SED” konkurisalo je preko sajta promeni.rs. Kažu da su dobili značajnu savetodavnu pomoć i pomoć u pisanju projekta i formiranju cele ideje na pravi način.
“U tome su nam pomogli ljudi iz organizacije ORCA koja je takođe deo projekta Tvoje mesto u Srbiji. Mi smo im na tome veoma zahvalni, i uz pomoć tog znanja i iskustva, uspeli smo da prođemo još jedan projekat koji paralelno realizujemo i koji je takođe značajan za našu opštinu”.
Plan je da do jeseni u selu ostane samo jedno smetlište koje građani mogu da koriste. Do tada će očistiti sve javne površine i divlje deponije.
U akciju čišćenja uključena i lokalna samouprava
Kako bi se problem rešio sistemski, članovima udruženja i aktivistima u pomoć stiže i mehanizacija, kao i radnici i zaposleni javnog preduzeća “Zelenilo”.
“Na jesen će meštani dobiti adekvatne sudove za smeće, a potom će započeti odvoženje smeća. Kako bi sve to funkcionisalo, pobrinuće se jedan tim kontrola koji smo formirali, koji će raditi monitoring, znači, šta god da zaškripi u upravljenju otpadom, bilo neki eventualni problem sa komunalnim preduzećem ili neki meštani ne budu hteli da podrže, neki da poštuju ta pravila, mi ćemo to svakako prijavljivati”, kaže Dimitrijević.
Očekuju ih razgovori sa opštinskim inspekcijama, gde će tražiti da se takvi građani brzo sankcionišu, kako bi sprečili da projekat ne uspe.
“Vrlo smo posvećeni tome, i mi i mesna zajednica, ali i opština koja je rado prihvatila učešće u projektu. Verujem da je to jedna prava sinergija i jedan zamajac koji moramo da iskoristimo da ovo uspe i da to bude sistem koji će zaživeti u svim sokobanjskim selima, i da ćemo imati tu sliku Sokobanje sa bukvalno netaktnutom prirodom i bez ikakovog otpada.”
Uz čistije selo do razvijenijeg turizma
Kako kaže predstavnik sela Resnik i odbornik skupštine Sokobanja Mladen Milosavljević trude se da većinu svog stanovništva motivišu da ostanu u selu. Resnik je jedino selo u opštini Sokobanja koje ima vrtić zbog velikog broj dece.
“Ova akcija doprinosi opstanku dece i mladih i zato se svi borimo za čistiji Resnik i samim tim će doći do neprestanog razvoja seoskog turizma kome svi gravitiramo zbog blizine Sokobanje. Zdrava životna sredina je jedan od uslova za bavljenje seoskim turizmom. Bavićemo se i organskom proizvodnjom hrane”, kaže Milosavljević.
Prema rečim predsednika Skupštine Sokobanja Vladana Petkovića ova akcija je dobar primer jedne male zajednice kako se može biti aktivan i društveno odgovoran kako bi se rešili neki problemi.
“To što je Sokobanja ekološka opština, to ne znači da nema ekološke probleme. SED je sa mesnom zajednicom organizovao akciju, a ima i podršku JP Zelenilo. Mi sa SED-om imamo dobru saradnju. Pomažemo kroz projektno finansiranje, ali i kroz druge aktivnosti. Bili su uključeni u javnim raspravama planskih dokumenata, a nama su oni ukazali na mnoge probleme. Popisali su veliki broj deponija, a nadamo se da ćemo dobiti novac na konkursima kako bi sve to sanirali”, ističe Petković.
SED od osnivanja u borbi za ekologiju
SED je grupa građana pretežno stanovnika Sokobanje koji su prepoznali značaj očuvanja životne sredine i koji su spremni da izađu i anagažuju se za rešavanje ekoloških problema. Iako postoje tek tri godine, od 2019. do danas napravili su vidne ekološke pomake u ovoj opštini.
“Radili smo na zaštiti pojedinih područja. Nekoliko smo im predložili za zaštitu, dva su u proceduri. Jedno smo nedavno predložili, čekamo odgovor Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radimo puno na zaštiti životnog sveta, pomažemo povređenim životinjama, imamo dosta edukacija. Naročito radimo sa školskom decom svih uzrasta u sokobanjskim školama, a pored toga učestvujemo redovno u javnim raspravama i radu prostornih planova”, ističe Dimitrijević.
Inače, pored uklanjanja divljih deponija, ovo udruženje se skoro izborilo i protiv mini hidroelektrana na sokobanjskim vodotokovima u prostornom planu. Nedavno su se izborili i protiv velikog vetro parka na planini Devici, koji bi, kažu, u potpunosti ugrozio ovu netaknutu planinu, koja je i za sokobanjske prilike izuzetno blago u smislu prirodnih lepota i živog sveta.
