Kada god se priča o aerozagađenju i prikazuju se rezultati merenja kvaliteta vazduha, Bor je uvek pri samom vrhu liste najzagađenijih gradova u Srbiji. Zato je grupa borskih srednjoškolaca odlučila je da se protiv toga  bori – oni podstiču sugrađane da dignu svoj glas, ali brojnim akcijama skreću pažnju nadležnih na ovaj problem. Zagađenost vazduha, smatraju oni, naročito je postao ozbiljan problem nakon što je kineska kompanija „Zi đin“ preuzela RTB Bor.

„Građani Bora, ali i cele Srbije, kao i institucije uspavali su se po pitanju ovog problema. Želimo pažnju lokalne i republičke vlasti, ali i da podsetimo kompaniju ’Zi đin’ da ovo što se dešava nije zakonski niti je regularno na bilo kom nivou“, kaže predsednik inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“ Ilija Đuričić i dodaje da je vazduh štetan za sve stanovnike Bora, bez obzira na godine.  

„On je vrlo primetan, pogotovu kada prebaci dozvoljene granice. Zabrinjavajuća su i istraživanja koja pokazuju da se u vazduhu nalaze raznorazne čestice koje su opasne po život. Kršenje našeg prava na čist vazduh i zdrav život nateralo nas je da probamo na neki način da rešimo problem“, kaže Đuričić.

Profesor hemijske grupe predmeta Slavoljub Kostić kaže da su akutna zagađenja vazduha u Boru redovna, ali da to nije najveći problem, već činjenica da to zagađenje negativno deluje na celokupni živi svet.

„Ispuštanje otrovnih gasova u atmosferu mnogo je opasnije od udisanja lošeg vazduha. Često se pominje sumpor-dioksid, ali on nije najveći problem, mnogo su opasniji teški metali. Kada odu u atmosferu, oni nisu problem samo Bora. U gornjim delovima atmosfere, odnosno u oblacima, oni mogu da odu i po nekoliko stotina kilometara i da sav svoj sadržaj izruče na drugo zemljište, tako da ni Beograd, Niš ili bilo koji drugi grad nisu pošteđeni toga“, kaže Kostić i dodaje da ovo potvrđuje činjenica da je vazduh u Beogradu bio jako zagađen tokom vanrednog stanja, kada nije bilo automobila na ulicama, upravo zbog toga što su radila postrojenja kao što su ona u Smederevu i u Boru.

„Kada sve te čestice sa kišom padnu na zemljište, gde se razvijaju različite kulture koje jedemo, mi na taj način unosimo u organizam te štetne materije. Pored toga, kiša spere sa zemljišta te čestice i one odlaze u vodotokove i zagađuju ih. Pored aerozagađenja, sve fabrike ispuštaju i tečni otpad, pa je tako borska reka jedna od najzagađenijih na svetu, a sve to odlazi u Dunav, pa u Crno more, zbog toga je ovo globalni problem. Fabrike imaju i čvrst otpad, koji je toksičan i koji se takođe razlaže i ulazi u zemljište, pa su nama i podzemne reke jako zagađene“.

Prema njegovim rečima, ljudski organizam ne uništava samo sumpor-dioksid o kome se najviše priča, već da su mnogo štetniji npr. arsen koji je izuzetno otrovan, zatim živa, kadmijum i drugi teški metali koji, kada uđu u organizam talože se, jer ih telo ne prepoznaje i tako strada imuni sistem, što dovodi do nastanka bolesti.

„Javljaju se autoimune i kancerogene bolesti, plućna oboljenja, kao i kardiovaskularne bolesti. Kada bismo sada napravili analizu koliko ljudi je poslednjih godina stradalo od takvih bolesti, rezultati bi bili katastrofalni. U topionici skoro svi radnici imaju kardiovaskularne probleme, ali o tome se ćuti“, upozorava profesor Kostić i dodaje da, iako nije deo inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“, podržava to što se bore protiv ovog velikog problema u Boru i smatra da bi celokupna akademska zajednica, koja je u ovom gradu velika, treba da se postidi pred ovom grupom mladih ljudi, jer su potpuno neaktvini kada je se radi o pobuni protiv zagađenja vazduha.

Ilija Đuričić smatra da ljudi svakako mogu da utiču na ovaj problem u Boru, ali da je problem to što su uspavani i nezaitneresovani, iako su svesni problema. Kako kaže, kontekst čitave priče je nezahvalan, jer polovina ovog grada živi od RTB-a, a postoje i razne vrste pritisaka na građane da ostanu tako uspavani i nezainteresovani.

„Mislim da vam posao koji ste dobili u RTB-u ne vredi koliko i vaš život. Moja poruka je da svi građani preispitaju sebe, premere šta sve stavljaju na klackalicu i da se aktivno uključe u donošenje odluka“, kaže Đuričić i dodaje da je u ovom trenutku desetak srednjoškolaca uključeno u inicijativu, ali da postoji dosta njegovih vršnjaka koji su zainteresovani da se uključe u borbu protiv aerozagađenja.

I profesor Kostić se slaže da postoji način da industrije poput ove u Boru rade, a da ne zagađuju vazduh.

„Švedske čeličane nisu ništa manji zagađivači od teške metalurgije, ali Švedska agencija za zaštitu životne okoline ima u planu da 2022. goidne izbace postrojenje koje će u atmosferu ispuštati samo vodenu paru. Neko će da kaže da oni imaju novca. Mi smo RTB prodali Kinezima koji su ovde došli zbog profita. Oni će zaraditi stotine milijardi dolara, red je da ulože jednu milijardu u zaštitu životne sredine“, poručuje Kostić i dodaje da štetnih čestica u vazduhu ima čak i kada se one ne vide i ne osete, i da ih stanovnici Bora stalno udišu.

„Ja imam svoju decu i gledam decu oko sebe, i želim da ona dišu čist vazduh. Kada mogu deca u Švedskoj, koja je prepuna čeličana, da dišu čist vazduh, zašto ne bi mogla i naša deca?“

Članovi inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“ će u narednom periodu održavati javne debate, Zoom intervjue sa stručnjacima, predstavnicima insitucija i donosiocima odluka, kao i performanse koji će jasno poslati poruku koju žele da čuju svi u Boru.