ptice - Platforma Promeni

Kako bi beloglavim supovima obezbedili dovoljno hrane, udruženje “Jadovnik” iz Prijepolja okupilo je poljoprivrednike i vlasnike klanica koji žele da pomognu. Pored toga što zajedničkim snagama prikupljaju hranu za ove ptice, udruženje se potrudilo da im objasni i koliko su one značajne, kao i način na koji oni mogu da se uključe u njihovu zaštitu ali i održavanje hranilišta “Kašan”.

Za beloglave supove, ali i brojne divlje životinje, “Kašan” predstavlja dom i izvor života. Udruženje je “Jadovnik” pre 12 godina formiralo ovo hranilište i od tada čestim akcijama brinu o tome da naše najveće ptice budu site. Oni su pokrenuli inicijativu “Zaštitimo beloglavog supa”, a ideja im je da osiguraju kontinuirano snabdevanje hranilišta uz pomoć vlasnika poljoprivrednih gazdinstava i klanica. Do sada su se tri klanice obavezale da će stalno obezbeđivati hranu za supove, dok su drugi odlučili da povremeno pomažu.

“Cilj je da se inicijativa proširi i uključi nove poljoprivrednike i vlasnike klanica kako bi hrane za supove uvek bilo, a istovremeno i manje otpada koji zagađuje prirodu. Odštampane su i podeljene brošure o značaju zaštite beloglavog supa za Prijepolje, kao i način na koji poljoprivrednici i vlasnici klanica mogu da se uključe u zaštitu”, navodi jedna od pokretačica inicijative Dragana Terzić.

Osim obezbeđivanja hrane za životinje, ovi volonteri i ljubitelji prirode se trude i da hranilište održavaju čistim.

“Redovno održavanje higijene hranilišta je veoma važno, a članovi udruženja ‘Jadovnik’ su uz pomoć volontera i ljubitelja prirode u Prijepolju, napravili akciju i zajedno očistili hranilište. Na kraju projekta, održan je sastanak udruženja, lokalnih poljoprivrednika i vlasnika klanica sa namerom da učvrste saradnju i da se dogovore oko nastavka stalnog obezbeđivanja hrane za supove”, ističe Terzićeva.

Realizacija aktivnosti u okviru inicijative u značajnoj meri je bila otežana zbog celokupne situacije izazvane pojavom virusa COVID – 19. Kako kažu, celokupna organizacija aktivnosti morala je biti sprovedena u skladu sa preporukama i merama koje su tada bile na snazi.

“To je bio i slučaj sa završnim sastankom, koji je krajem februara održan u Prijepolju. Na sastanku su se okupili članovi udruženja, lokalnih poljoprivrednika i vlasnika klanica sa namerom da učvrste saradnju i da se dogovore oko nastavka stalnog obezbeđivanja hrane za supove”, kaže Terzićeva.

Inače, ovo udruženje od samog osnivanja 2009. godine sve aktivnosti realizuje iz sopstvenih sredstava.

“Iako naša organizacija brine o funkcionisanju hranilišta za beloglave supove ‘Kašan’ (dovoženje hrane, čišćenje hranilišta, ukljanjaje otpada sa hranilišta), nemamo kontinuiranu podršku za ove aktivnosti. Tako je da je jedan od glavnih ciljeva u budućnosti regulacija statusa hranilišta ‘Kašan’. U dosadašnjem radu pomogli su nam mnoge organizacije i institucije. U dosadašnjem radu, udruženje su podržali i pomogli: Telekom Srbije koji je finansirao ogrlicu
za prvu markiranu jedinku vučice u Srbiji, zatim firma Balkan eco team, SWG organizaija. Tu želimo dodati da udruženje ima odličnu saradnju sa upravljačem zaštićenog područja JP ‘SRBIJA ŠUME’ i lokalnom samoupravom Prijepolje. Ovde moramo pomenuti i profesora Ćirovića sa Biološkog fakulteta iz Beograda koji daje značajan doprinos u radu udruženja zajedno sa svojim timom”, ističe Terzićeva.

Za ceo proces i dobijanje materijalne, ali i logističke podrške, konkurisali su preko sajta promeni.rs. Iz njihove perspektive, iskustvo sa apliciranjem projekta preko sajta promeni.rs je zaista odlično. Kako kaže Terzićeva, put za apliciranje projekta preko ove platforme je umnogome olakšan i dodaje da je od velike koristi svima koji žele nešto da pokrenu kako bi stvorili pozitivnu promenu u svojoj sredini.

“Nakon unošenja naše ideje na ovu platformu i dobijenog pozitivnog odgovora da je naša inicijativa podržana, krenuli smo u realizaiju svih projektnih aktivnosti. Mi smo kroz ovu inicijativu dobili materijalnu podršku, ali ovom prilikom moramo spomenuti i savetodavnu pomoć koju smo imali od tima ORCA organizacije tokom trajanja i realizacije inicijative ‘Zaštitimo beloglavog supa’. Zaista nam je veliko zadovoljstvo što smo imali priliku da ORCA podrži našu inicijativu kojom istovremeno štitimo ove prelepe i retke ptice i utičemo na rešavanje problema nesanitarnog odlaganja otpada životinjskog porekla u opštini Prijepolje”, kaže ona.

Podsetimo, početkom godine je, tokom trajanja inicijative, ovo udruženje, zajedno sa vlasnicima klanica i poljoprivrednicima, prikupilo više od 2,5 tona otpada životinjskog porekla, kojim se hrane beloglavi supovi.

Tokom hladnih dana, sove su stalni stanovnici Sremske Mitrovice. Smeštene su u samom centru grada, ušuškane između zgrada. Iako ih mnogi stanovnici nisu ni svesni ili ih primete tek kada vide njihov izmet na zemlji, ima zaljubljenika u ove ptice koji o njima brinu, redovno ih prebrojavaju i trude se da njihov opstanak ne bude doveden u pitanje, kao i da sova postane zaštitni znak Sremske Mitrovice.

Ovdašnjim sovama najviše smetaju stakleni portali i prozori okolnih zgrada, jer zbog refleksije često udaraju u njih, povređuju se, a neretko i stradaju. Ovim će se najpre pozabaviti članovi Ruralnog centra Sova.

„Za početak ćemo zgradu pored koje su sove nastanjene brendirati, na prozore ćemo zalepiti nalepnice kako bismo sprečili dalje sudaranje sova sa staklom, i mogućnost da zbog toga uginu, jer smo, nažalost, imali takve slučajeve. Takođe, tokom ulične akcije upoznaćemo prolaznike i one koji rade u okolnim zgradama s tim da su ovde zimi sove, i sa njihovim značajem“, priča Gospava Kalaba iz Ruralnog centra Sova.

„U Kikindi su od toga uspeli da naprave svoj brend. Ima i ljudi iz inostranstva koji dolaze tamo, a i u Srbiji su prepoznati kao grad sova. Sremska Mitrovica sa okolinom u određenim periodima ima veći broj sova od Kikinde“, kaže Kalaba.

Kako je čitav Srem poljoprivredno područje, a sove se hrane glodarima, višestruko su korisne u ovoj sredini, jer čiste žitnice, naročito zimi, kada im treba više od po stotinu miševa da bi se prehranile. Uprkos tome, narodno verovanje utiče na negativan stav stanovništva prema ovim pticama.

„Kod nas se veruje da sove donose nesreću, smrt i bolest, da su prenosioci mnogih zaraza i da su prljave jer se hrane glodarima. Jedan od kolega koji se duže bavi proučavanjem sova objasnio je razlog ovakvog verovanja – nekada su uslovi života bili drugačiji, a sove, naročito šumske, uvek je privlačila svetlost. Ako su ljudi imali nekog bolesnog u kući, tokom noći bi im bila upaljena sveća ili lampa, ka kojoj su sove išle. Naravno da su bile veće šanse da umre neko bolestan nego neko zdrav, kod koga je noću bio mrak. Zbog toga su ljudi pojavu sova povezivali sa smrću. I dan-danas, ukoliko je na kući sovino gnezdo, dešava se da ih ljudi uništavaju, spaljuju, a ptice se teraju kako bi se oterala nesreća iz porodice“, priča Kalaba.

Ljubav prema sovama, i pticama uopšte, kod članova Ruralnog centra Sova rodila se još u detinjstvu. Marko Cvijanović kaže da se u sove „zaljubio“ pre 25 godina, na konferenciji Rezervata prirode Zasavica.

„Kao učenici smo se aktivno bavili biologijom i naukom, pa smo imali priliku da budemo deo osnivačke skupštine tada Udruženja pokreta gorana Sremska Mitrovica. Na pauzi smo na drvetu videli čudne oblike, koji su nekima ličili na ananas, nekima na neka druga čuda. Iz godine u godinu obilazili smo drveće, brojali sove i ta ljubav se razvijala. Neki od nas završili su biologiju, ekologiju ili slične nauke, da bismo krajem studija krenuli u veliku priču sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica, a kasnije smo osnovali svoje udruženje Ruralni centar Sova, koje se bavi zaštitom ptica i održivom poljoprivredom. Metodološki smo pristupali proučavanju sova, izlazili na teren, brojali ih na svakom drvetu, gledali koja je vrsta, procenjivali starost, tako da smo već desetak godina vrlo aktivni u tome“, priča Cvijanović.

Kako kaže, oni sove broje u Sremskoj Mitrovici, opštini Šid, i nekim selima severne Bačke. Pored gradske sove, koju će brendirati, odnosno jedne vrste utine ili male ušare, na ovim prostorima ima i ritske sove. Preko cele godine u Mitrovici može da se čuje kukumavka, zatim kukuvija, leti tu dolazi ćuk, a na severnim obodima grada nastanjena je i šumska sova. Posebno su ponosni na posetioca iz 2012. godine, a to je snežna ili uralska sova, koja je tada prvi put viđena u Vojvodini.

„Broj sova kod nas je promenljiv. Kada su jače zime, bude ih više; tokom blagih zima, kao što je bila ova, manje njih dolazi na zimovalište. Broj im se smanjuje i zbog seče stabala, takozvane seče u glavu, odnosno uništavanja krošnji. Seča se obično vrši u vreme kada sova nema, tako da ljudi nisu ni svesni da su uništili zimovalište, mada smo ove godine imali slučaj da su sklanjali gnezda i seklo se dok su one tu, što je još opasnije“, upozorava Kalaba.

U nameri da očuvaju sove u Sremskoj Mitrovici, članovi Ruralnog centra Sova planiraju i druge akcije o značaju ovih životinja i radionice za decu i odrasle.

opstanak priroda ptice Sove Sremska Mitrovica

Za beloglave supove u okolini Prijepolja hranu obezbeđuju poljioprivrednici, vlasnici klanica i aktivisti

Da sove Sremice budu obeležje Sremske Mitrovice