Tokom hladnih dana, sove su stalni stanovnici Sremske Mitrovice. Smeštene su u samom centru grada, ušuškane između zgrada. Iako ih mnogi stanovnici nisu ni svesni ili ih primete tek kada vide njihov izmet na zemlji, ima zaljubljenika u ove ptice koji o njima brinu, redovno ih prebrojavaju i trude se da njihov opstanak ne bude doveden u pitanje, kao i da sova postane zaštitni znak Sremske Mitrovice.

Ovdašnjim sovama najviše smetaju stakleni portali i prozori okolnih zgrada, jer zbog refleksije često udaraju u njih, povređuju se, a neretko i stradaju. Ovim će se najpre pozabaviti članovi Ruralnog centra Sova.

„Za početak ćemo zgradu pored koje su sove nastanjene brendirati, na prozore ćemo zalepiti nalepnice kako bismo sprečili dalje sudaranje sova sa staklom, i mogućnost da zbog toga uginu, jer smo, nažalost, imali takve slučajeve. Takođe, tokom ulične akcije upoznaćemo prolaznike i one koji rade u okolnim zgradama s tim da su ovde zimi sove, i sa njihovim značajem“, priča Gospava Kalaba iz Ruralnog centra Sova.

„U Kikindi su od toga uspeli da naprave svoj brend. Ima i ljudi iz inostranstva koji dolaze tamo, a i u Srbiji su prepoznati kao grad sova. Sremska Mitrovica sa okolinom u određenim periodima ima veći broj sova od Kikinde“, kaže Kalaba.

Kako je čitav Srem poljoprivredno područje, a sove se hrane glodarima, višestruko su korisne u ovoj sredini, jer čiste žitnice, naročito zimi, kada im treba više od po stotinu miševa da bi se prehranile. Uprkos tome, narodno verovanje utiče na negativan stav stanovništva prema ovim pticama.

„Kod nas se veruje da sove donose nesreću, smrt i bolest, da su prenosioci mnogih zaraza i da su prljave jer se hrane glodarima. Jedan od kolega koji se duže bavi proučavanjem sova objasnio je razlog ovakvog verovanja – nekada su uslovi života bili drugačiji, a sove, naročito šumske, uvek je privlačila svetlost. Ako su ljudi imali nekog bolesnog u kući, tokom noći bi im bila upaljena sveća ili lampa, ka kojoj su sove išle. Naravno da su bile veće šanse da umre neko bolestan nego neko zdrav, kod koga je noću bio mrak. Zbog toga su ljudi pojavu sova povezivali sa smrću. I dan-danas, ukoliko je na kući sovino gnezdo, dešava se da ih ljudi uništavaju, spaljuju, a ptice se teraju kako bi se oterala nesreća iz porodice“, priča Kalaba.

Ljubav prema sovama, i pticama uopšte, kod članova Ruralnog centra Sova rodila se još u detinjstvu. Marko Cvijanović kaže da se u sove „zaljubio“ pre 25 godina, na konferenciji Rezervata prirode Zasavica.

„Kao učenici smo se aktivno bavili biologijom i naukom, pa smo imali priliku da budemo deo osnivačke skupštine tada Udruženja pokreta gorana Sremska Mitrovica. Na pauzi smo na drvetu videli čudne oblike, koji su nekima ličili na ananas, nekima na neka druga čuda. Iz godine u godinu obilazili smo drveće, brojali sove i ta ljubav se razvijala. Neki od nas završili su biologiju, ekologiju ili slične nauke, da bismo krajem studija krenuli u veliku priču sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica, a kasnije smo osnovali svoje udruženje Ruralni centar Sova, koje se bavi zaštitom ptica i održivom poljoprivredom. Metodološki smo pristupali proučavanju sova, izlazili na teren, brojali ih na svakom drvetu, gledali koja je vrsta, procenjivali starost, tako da smo već desetak godina vrlo aktivni u tome“, priča Cvijanović.

Kako kaže, oni sove broje u Sremskoj Mitrovici, opštini Šid, i nekim selima severne Bačke. Pored gradske sove, koju će brendirati, odnosno jedne vrste utine ili male ušare, na ovim prostorima ima i ritske sove. Preko cele godine u Mitrovici može da se čuje kukumavka, zatim kukuvija, leti tu dolazi ćuk, a na severnim obodima grada nastanjena je i šumska sova. Posebno su ponosni na posetioca iz 2012. godine, a to je snežna ili uralska sova, koja je tada prvi put viđena u Vojvodini.

„Broj sova kod nas je promenljiv. Kada su jače zime, bude ih više; tokom blagih zima, kao što je bila ova, manje njih dolazi na zimovalište. Broj im se smanjuje i zbog seče stabala, takozvane seče u glavu, odnosno uništavanja krošnji. Seča se obično vrši u vreme kada sova nema, tako da ljudi nisu ni svesni da su uništili zimovalište, mada smo ove godine imali slučaj da su sklanjali gnezda i seklo se dok su one tu, što je još opasnije“, upozorava Kalaba.

U nameri da očuvaju sove u Sremskoj Mitrovici, članovi Ruralnog centra Sova planiraju i druge akcije o značaju ovih životinja i radionice za decu i odrasle.