Priča o kruševačkom Gnezdu, nekada napuštenoj zgradi, sada alternativnom kulturnom centru, zabeležena je u dokumentarnom filmu, koji su snimili Fakiri sa juga.
Film ima nekoliko poglavlja i prikazuje muziku koja se u Gnezdu izvodi, volontiranje, aktivizam, utiske ljudi iz tog kraja, priču o izgradnji krova… Nastao je od materijala koji su Fakiri prikupljali prethodne tri godine, fotografišući i snimajući događaje.
„Želeli smo da gledaocima objasnimo šta je Gnezdo i šta mi to ovde radimo, jer imam osećaj da šira zajednica grada Kruševca ne zna da mi uopšte postojimo. Ovim filmom ljudima objašnjavamo ko smo, šta radimo i kako da se i oni u to uključe, jer je Gnezdo na raspolaganju svim građanima Kruševca“, objašnjava Nenad Dimitrijević, jedan od Fakira sa juga.
Projekciji je prisustvovalo 70-80 ljudi i reakcije su bile odlične, kaže Dimitrijević, naročito posle poglavlja Komšiluk, jer su ljudi bili oduševljeni baba-Smiljkom i njenim pogledom na Gnezdo.
„Imamo čak i fotografije sa venčanja iz ’80-ih godina, što je bilo i pre mog rođenja, kada je ovde bio restoran u kom su se organizovale svadbe, ispraćaji i slično“.
Kao centar za alternativnu kulturu, Fakiri se bave pre svega umetnošću i umetničkom produkcijom, za šta su u Gnezdu stvorili sopstvenu platformu.
„Nama ne odgovaraju galerije, muzeji i slično, zbog toga što to nameće čistoću i okvir, a nama se taj okvir ne sviđa. Alternativna kultura se u moderno doba uglavnom svodi na ruševine i na zgrade kojima je promenjena namena. Tu imate slobodu kakvu nikada nećete imati u muzeju, možete da zakucate ekser, da izbušite rupu, da ofarbate zid, dok vam u muzeju ili galeriji to nikada ne bi dozvolili. Ovako možete da pravite eksperimente, jer imate mnogo veću umetničku slobodu“, priča Dimitrijević.
Fakiri kažu da bi voleli da njihovu platformu koriste i drugi umetnici, koji bi svoj umetnički sadržaj podelili sa njima. Osim za umetnost, Gnezdo je otvoreno i za alternativno obrazovanje, nauku, aktivizam, podizanje svesti…
„Publika će imati mogućnost da unapred pita predavača ono što je najviše zanima, a predavač će detaljno i precizno pripremiti odgovore. Festival će se zvati ’Hoću da znam’, a obuhvataće projekcije filmova i interaktivna predavanja. Na ovaj način videćemo šta u stvari zajednica želi da zna“.
Dimitrijević kaže da alternativna kultura mora da bude avangardna, mora da iznenadi posmatrača, mora da iskoči iz svih okvira i da nastavi tamo gde staje mejnstrim kultura. To je naročito bitno u današnje vreme, kada je mejnstrim kultura pod tvrdom kontrolom i slabo razvijena, zaključuje on.