Izložba „Život staroplaninskog čoveka“ otvorila je drugi po redu Festival slobodnih reka i planina u Toplom Dolu. Na izložbi je prikazana uzbudljiva i dinamična istorija ovog malog mesta koje vekovima opstaje spram svih izazova, mesta koje krase slobodne reke, planine i ljudi.

Kako kaže jedan od pokretača inicijative Srđan Cvetković, ova izložba nam kroz fotografiju, film i predmete oslikava istoriju Toplog Dola i toplodolskog duha.

“Izložba Život staroplaninskog čoveka u Toplom Dolu prikazuje jedan stopedesetogodišnji razvoj Toplog Dola. Kroz ove slike možete videti uspone i pad Toplog Dola, i ponovno dizanje iz pepela, idući u krug. Vidite po samim slikama koliko je bujao život, koliko je to bilo tesno, i ove ulice su bile tesne – od 1400 stanovnika selo je spalo danas na manje od 30, ali opet na kraju je zadnja tabla koja obećava, ona je puna sukoba, ali je puna i energije”, navodi Cvetković.

Nakon borbe sa investitorima oko izgradnje mini hidroelektrana, Topli Do je ostao u žiži pažnje i postao pravo turističko mesto u koje dolazi sve više ljudi, objašnjava Cvetković

“Na neki način zadnje dve godine se ponovo oseća život što nas čini radosnim i daje nam neki energiju da istrajemo u tome.” 

Energija koja se javila u želji da zaštite reke i planine motivisala ih da je nastave dalje sa aktivnostima kako bi stvorili novo toplodolstvo i oživeli vrednosti koje čuva ovo mesto.

“Mi smo se okupili kao grupa građana koji su ili poreklom iz Toplog Dola ili su sami Toplodolci ili su ljudi koji vole Topli Do iz Srbije, pa i cele Evrope. Okupili smo se najpre oko projekta da odbranimo Staru planinu odnosno reke Stare planine od nasrtaja investitora. To je bila priča koja je trajala godinu-dve dana i uspešno je završena, jednim da kažem okršajem, pravim okršajem ovde na nesreću pošto su investitori hteli po svaku cenu da uzmu vodu iz naših reka i nakon toga se postavilo pitanje šta dalje jer čovek ne određuje toliko ono protiv čega jeste koliko ono šta zapravo želi, jer nije dovoljno da sada te reke teku, nego da mi udahnemo pokraj tih reka nekakav novi život i to je zapravo cilj i misija našeg udruženja.“

U planu im je da trenutnu postavku izložbe dodatno prošire i premeste u “Muzej života staroplaninskog čoveka”, na kom trenutno rade. Ovaj Muzej bi trebalo da bude mesto na kom će postioci moći da se upoznaju sa kulturom i istorijom ovog kraja, ali i prostor za okupljanje i razmenu ideja, edukaciju i prezentovanje lokalnih proizvoda i usluga. 

Za podršku u realizaciji izložbe konkursali su preko platforme promeni.rs i dobili savetodavnu i materijalnu pomoć od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD). 

“Mi ne možemo da vratimo ljude sasvim na selo da se bave ekstenzivnim stočarstvom, ali možemo neke druge stvari, i otuda ovi projekti koje radimo i sa mnogim fondacijama kao što je fondacija Trag i Nacionalna koalicija za decentralizaciju, koja nam je omoguća ovu izložbu, i drugi neki fondovi i dobri ljudi koji prilažu svoje vreme i novac da bi mi uspeli u našoj nameri. Dakle, novo toplodolstvo treba da bude sastavljeno od ljudi koji prepoznaju prirodu, koji uživaju u njoj, koji vole lepe stvari, vole umetnost, i da od ovog mesta napravimo jedan brend”, objašnjava on.

Čitava ideja nadovezuje se na “Festival slobodnih reka i planina”, koji je ove godine organizovan drugi put, i nastao je sa idejom da objedini različite vrste umetnosti i nauke, kao i da okupi ljude kroz druženje na različitim aktivnostima.

“Pored izložbe to je jedan miks, jedna kombinacija i umetnosti, i muzike, i fotografije, i kratkog video materijala. Ljudi idu po planinama slikaju, montiraju, u zadnje vreme te moderne tehnologije su svima pristupačne, i onda je to naša želja da se to prikaže, da formalno bude neko takmičenje ali u suštini tu je najbitnije druženje, imaćemo goste muzičare i Snežanu Jandrlić i Dejana Najdanovića Najdu, imamo još neke druge naše umetnike kao što je Peda Tošić, harmonikaš i Dušan Antić, gajdaš. Imaćemo predavanja, pored umetnosti, pored planinarenja, sporta, druženja, festival ima i taj edukativni značaj.”

Ideja da od Toplog Dola stvore novo moderno mesto sa tradicionalnim duhom i stočarskim zaleđem, koje će okupljati ljude koji žele da ulože vreme i trud u očuvanje nasleđa i uživaju u prirodi. 

“Naši preci su digli Topli Do iz pepela, bilo im je lakše imali su ljude, imali su mnogo dece, natalitet je bio veći, i doline su bile prenapučene, bile su žive, i prepune ljudi”, objašnjava Cvetković i dodaje “Nama je teže sa jedne strane, a sa druge strane nam je lakše jer imamo mogućnosti da dobijemo medijsku podršku, neke fondove da otvorimo, i tako dalje, ali to nije dovoljno da bi se obnovilo jedno mesto, moraš da imaš ljude, da stvorimo to neko novo, kako ga ja nazivam, toplodolstvo.”

Pozivaju sve ljude dobre volje i donatore da ih podrže. 

“Radimo nekoliko projekata, jedan od njih je projekat fondacije Trag da se Toplodolski vodopadi obezbede i markiraju, pošto mnogi i ne znaju za njih. Drugi projekat jeste ovaj projekat Muzeja koji smo započeli sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, i zapravo ovo izložba je uvod u Muzej života staroplaninskog čoveka. Počeli smo uređenje fasada, uradili smo 10ak fasada, obnovili smo crkvu, to je akcija „Celo selo kreči belo“. Imamo još neke radne akcije gde pošumljavamo, uređujemo trg i tako dalje, to je sve uglavnom na dobrovoljoj bazi.” 

Inače, udruženje “Ja volim Topli Do” se zalaže za zaštitu prirode, razvoj turizma i negovanje tradicije u Toplom Dolu kroz akcije pošumljavanja i čišćenja reka, kao i organizovanje edukativnih, umetničkih i sportskih manifestacija pod sloganom “Slobodni ljudi – Slobodne reke – Slobodne planine”,  sa idejom promocije vrednosti slobode i tolerancije i zdravog života.