DIGITALNI POGON PROMENE
Kako da društvene mreže
budu vaš saveznik? 
Moć digitalnih mreža za mobilisanje zajednice dobro pokazuje i kampanja #PravdaZaJovanu, koja predstavlja snažno protivljenje nepravednom privođenju Jovane Popović zbog navodnog krivičnog dela „nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije“. Građani okupljeni oko inicijative prikupili su 12.000 potpisa, koji su predati sudu zajedno sa zahtevom za ukidanje pritvora, nakon čega je Jovana, nakon 20 dana pritvora, puštena da se brani sa slobode. Nakon ove pobede, aktivisti nastavljaju sa prikupljanjem potpisa pod sloganom #PravdaZaSve, zahtevajući puštanje svih nepravedno pritvorenih.
Kako društvene mreže mogu uticati na promene videli smo i krajem 2017. godine, kada je na Tviteru glumica Alisa Milano objavila: “Ukoliko ste bile seksualno uznemiravane ili napadnute, napišite #MeToo (i ja) kao odgovor na ovaj tvit”. Usledilo je 60,000 odgovora, 50.000 lajkova i tviteraši su ovu objavu podelili 25.000 puta (retweet). Zahvaljujući ovom tvitu, delovanje aktivistkinja #MeToo pokreta postalo je vidljivo u čitavom svetu, i njihovi zahtevi i ideje dobili su brojnu podršku. Prema podacima organizacije Nacionalni ženski pravni centar iz Vašingtona, od kada je pokret #MeToo prodrmao svetsku javnost[1] 15 država uvelo je nove zakone koji štite zaposlene od seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na osnovu pola. #MeToo samo je jedna u nizu kampanja koje su zahvaljujući društvenim mrežama bitno promenile svet nabolje.
Ne očekujte da će i vaš tvit dobiti planetarnu pažnju, niti da ćete promeniti svet preko noći. Ali, zbog čega ne biste krenuli od sopstvenog komšiluka? Pravi saveznik za to su vam upravo društvene mreže.
[1] Izvor: https://www.glasamerike.net/a/metoo-pokret-vajnstin-istrazivanje/5123359.html
Zbog čega su važne društvene mreže?
Na društvenim mrežama možete informisati građane o određenom pitanju ili vašoj ideji kako da rešite neki problem u zajednici. One aktivistima služe da pokušaju da lokalnom pitanju daju globalnu pažnju i da ljude pozovu na akciju. Kampanjama na društvenim mrežama možete da podstaknete offline akcije u vašoj ulici, komšiluku, gradu, kao što su potpisivanje ili pokretanje peticije, doniranje novca ili vremena za ostvarenje neke inicijative, pozivanje ili slanje mejlova odbornicima ili poslanicima, pozivanje na volontiranje…
Takođe, društvene mreže vam značajno mogu olakšati komunikaciju unutar pokreta, kroz zatvorene Fejsbuk grupe i grupne chat-ove.
Prvi korak ili Odakle da krenem?
Svaka aktivistička grupa treba da se dogovori koje će društvene mreže odabrati za komunikaciju sa ciljnom grupom. Samim tim, prvi korak je da odlučite kome ćete se posredstvom društvenih mreža obraćati. Osim o ciljnoj grupi, razmislite i koje društvene mreže vam pružaju najviše mogućnosti da se izrazite. Na vama je da odlučite da li ćete odabrati plasiranje kratkih jezgrovitih poruka na Tviteru ili ćete iskoristiti moć slike za komunikaciju na Instagramu, ili oba…
Važno je imati u vidu da su vaši lični profili na društvenim mrežama dobar način da mobilišete zajednicu, ali da je potrebno da kreirate posebne stranice za vašu inicijativu.
Na Fejsbuku je potrebno da napravite Facebook Page, a da svoje lične profile iskoristite da pozovete vaše prijatelje da “zaprate” stranicu, i da sa njih delite (share) objave sa stranice inicijative.
- Na Instagramu je važno da odaberete opciju Business Account, jer će vam ovakav tip stranice omogućiti bolji uvid u raspoloženje vaše publike i vidljivost vaših sadržaja. Takođe, ovakva vrsta stranica omogućava vam da sprovedete plaćenu (sponzorisanu) kampanju i na taj način obezbedite veći broj pratilaca.
- Na Tviteru je važno da vam profil bude javan.
Ukoliko odlučite da imate više ciljnih grupa, za svaku možete koristiti različite društvene medije, kao i drugačije narative. Primera radi, možete posredstvom Fejsbuka okupljati zajednicu koja aktivno podržava vašu ideju, posredstvom Tvitera pozivati nadležne na odgovornost i izveštavati medije o svojim aktivnostima, a posredstvom Instagrama širiti svoje ideje i vrednosti kod mlađe populacije. Ono što je važno, jeste da poruke koje šaljete budu razumljive grupi kojoj se obraćate.
Dakle, sve što dolazi sa vaših digitalnih kanala, bilo da su u pitanju javne objave ili direktna komunikacija sa zainteresovanima, treba da bude jasno i konkretno. Iako na Fejsbuku nema ograničenog broja reči, kao na Tviteru gde je moguće u jednoj objavi upotrebiti 280 karaktera, preporuka je da objave ne budu obimne.
Čak i ako odlučite da Instagram nećete koristiti u komunikaciji sa publikom, ne zaboravite vizualne sadržaje! Fotografije, ilustracije, grafici će uz tekstualni sadržaj posebno doprineti vidljivosti vaše poruke, jer korisnike na mreži teško može privući samo tekst. Vodite računa da koristite sadržaje koji ne podležu autorskim pravima. Dobre platforme sa kojih možete preuzeti besplatne fotografije i ilustracije su Pexels i Pixabay.
Kako postati prepoznatljiv?
Osim što ćete se od mora drugih stranica na društvenim mrežama razlikovati po autentičnosti svoje ideje, važno je da vodite računa i o vizualnom identitetu. Potrebno je da vaše poruke budu usaglašene sa vizualom vaše inicijative, jer će kontinuitet u tome doprineti vašoj prepoznatljivosti. Nekada je dovoljno i samo da se uz vašu inicijativu veže konkretna boja. Za vizualni identitet vam može pomoći neki od online alata.
Primera radi, Canva je korisna platforma na kojoj i u besplatnoj verziji vrlo jednostavno možete kreirati vaš logo, kolaž fotografija, cover ilustracije za Fejsbuk i Tviter, infografike, animirane objave za Instagram… Canva vam nudi i mogućnost postavljanja teksta na fotografiju, što predstavlja prilično atraktivnu vrstu objava. Međutim, ukoliko želite da sponzorišete takvu objavu na Fejsbuku i Instagramu, to ćete moći samo ako fotografija nije previše opterećena tekstom. Šta znači “previše teksta” možete jednostavno proveriti Fejsbuk alatom Image Text Check.
Platformu Canva možete koristiti i za dizajniranje flajera i postera za vaše offline aktivnosti.
Kada i koliko objavljivati na društvenim mrežama?
Odgovor na pitanje koliko puta na dnevnom ili nedeljnom nivou treba objavljivati sadržaje na društvenim mrežama vrlo je jednostavan - onoliko koliko imate šta da kažete. Uvek je bolje imati i manje postova ako nemate šta da podelite, nego juriti neku kvotu i objavljivati nezanimljive ili nerelevantne sadržaje. Optimalan broj objava na Fejsbuku i Instagramu u periodu izgradnje zajednice i prikupljanja pratilaca, koje je u početku sporo, jeste dva ili tri puta nedeljno.
Kada je najbolje objavljivati sadržaj na društvenim mrežama? Stranice i profili sa velikim brojem pratilaca ove podatke mogu pronaći u segmentu Insights na svojim kanalima, jer najbolje vreme za objavu zavisi od ciljne grupe i njenih navika. Stranicama “u izgradnji” se preporučuje praćenje aktivnosti globalne publike[1]. Pokazalo se da je na Fejsbuku najbolje objavljivati sredom u 11 časova ili između 13 i 14 časova. Sreda u 11 časova je pun pogodak i za Instagram, kao i petak između 10 i 11 časova. Za objavljivanje na Tviteru dobri dani su takođe sreda i petak i to u 11 časova. Objave postavljene nedeljom ne dobijaju veliku pažnju publike ni na jednoj mreži.
[1] Više na: https://sproutsocial.com/insights/best-times-to-post-on-social-media/
Korisni saveti za aktiviste u digitalnom prostoru:
- Od hashtag-a # do promene 💪 - Iako niste Alisa Milano, i vaš tvit verovatno neće biti podeljen 25.000 puta, upotreba hashtag-ova na društvenim mrežama, posebno na Tviteru, jeste moćno sredstvo za aktiviste i pokrete. Upotrebom već postojećih ili kreiranjem sopstvenog hashtag-a, ne samo da možete podići svest o nekom društvenom pitanju, već možete okupiti i zajednicu istomišljenika oko vaše ideje. Važno je da hashtag nosi jasnu poruku, kao na primer #PravdaZaMarijuLukić, #NeDamoAerodrom, #OstaniteKodKuće i slično.
- Kreirajte i delite kvalitetan sadržaj - Dobar i koristan sadržaj stvara poverenje kod vaših pratilaca. To mogu biti vaše autentične objave (tekstovi, story, forografije, klipovi), ali i objave sa drugih stranica kao što su medijski članci, blogovi, video sadržaji… Ipak, kada je Fejsbuk u pitanju, imajte u vidu da sadržaj koji je plasiran direktno na ovu društvenu mrežu (fotografije, video, gif) ima veću vidljivost od linkova koji vode na druge kanale (druge sajtove, YouTube...)[1]. Dakle, ako objavljujete sadržaj koji je i informativan i koristan, pratioci će izgraditi pozitivnu asocijativnu vezu sa vama i vašom idejom. Ovo je prvi korak da požele da se uključe.
- Budite komunikativni - Nezavisno od toga koju društvenu mrežu koristite, ne zaboravite da budete komunikativni. Sa uvažavanjem odgovarajte i neistomišljenicima. Nemojte uklanjati komentare sa kojima niste saglasni, već pokušajte da objasnite zbog čega imate drugačiji stav. Naravno, ukoliko su komentari uvredljivi ili vulgarni, slobodno ih obrišete. Da biste okupili zajednicu koja vas podržava, neophodno je da sa njom budete u interakciji.
- Podelite digitalne emocije 🙂👍😀 - Upotpunite vaše postove emotikonima, koji će emocionalno obojiti vaše objave. Pokažite publici kako se osećate i šta je ono što vas inspiriše i motiviše na promenu.
- Informišite pratioce o vašim aktivnostima - Pratioci okupljeni oko ideje cene transparentnost. Veoma je važno da ih obaveštavate o svojim aktivnostima i odlukama.
- Ohrabrite pratioce da dele (share) vaše objave - Deljenje bilo koje vaše objave može proširiti vašu ideju. Upravo zbog toga, prilikom kreiranja posta, mislite na vašu publiku. Ponudite joj zanimljiv i koristan sadržaj! Takođe, ovako možete doći do većeg broja pratioca. Iskoristite priliku da sve one koji su lajkovali vašu objavu na Fejsbuku, a nisu fanovi vaše stranice, pozovete (invite) da je „zaprate“.
- Postavljajte pitanja - Postavljanje pitanja pratiocima pokazuje da ste zainteresovani za njih, što dobro utiče na stvaranje i održavanje zajednice. Osluškivanje njihovih potreba dobar je izvor ideja za nove aktivnosti.
- Povežite se sa istomišljenicima - Borite se protiv izgradnje mini-hidroelektrana? Želite da obustavite spornu gradnju u vašem komšiluku? Zalažete se za čistiji vazduh? Postoje mnogobrojne grupe iz različitih delova Srbije ali i regiona, sveta, koje se bore kao i vi. Povežite se i podelite, ne samo postove, već i iskustva. Zajedno ste jači!
- Utičite sa uticajnima - Priča sa početka o #MeToo pokretu nam ukazuje i na to da saradnja sa poznatim i uticajnim ličnostima koje dele vaše stavove i vrednosti može biti odličan način da vaša ideja dođe do što većeg broja ljudi. Ipak, potrebno je voditi računa da poruke prenese osoba koja je autoritet i u koju ljudi iz vaše zajednice imaju poverenja. To ne mora biti planetarno popularna zvezda ili vrhunski sportista, to može biti i lokalni pisac, profesor, muzičar… Ukoliko se odlučite za ovaj pristup, morate biti sigurni da ta osoba deli vaše vrednosti.
- Pretražujte i istražujte - Vaši pratioci će ceniti kreativnost i inovacije na vašim stranicama. Zbog toga, trudite se da istražujete aktivističke profile i grupe na mreži. Osim što su izvor inspiracije, predstavljaju i stalno podsećanje da aktivistička borba traje i da niste sami. Evo i primera:
CultureStrike (Instagram: @culturestrike) je organizacija posvećena transformisanju društva kroz umetnost i kulturu, sa idejom da svi možemo živeti u pravednijem svetu. Veruju da su zajednicama širom sveta potrebni umetnost i kultura da bi stvorili sigurnije i inkluzivnije društvo. Njihov Instagram profil prati blizu 60 hiljada ljudi. CultureStrike pruža podršku umetnicima, i njihov rad je ukorenjen u zajedničkom razumevanju uloge koju umetnici igraju u „podsticanju na razgovore, otkrivanju novih načina razmišljanja i redefinisanju granica onoga što je moguće“.
ORCA (Instagram: @orca.rs) je grupa posvećena očuvanju prirode i stvaranju zdravog i bezbednog sveta za ljude i životinje. Na Instagramu ih prati skoro 11 hiljada ljudi. Samo jedna od ORCA priča koja je odličan inspirativni primer aktivizma, solidarnosti i promene kojoj su doprinele digitalne mreže jeste #LjubinkinLegat. Ljubinka Vivčar je organizaciji ORCA testamentom ostavila stan od 35m2 u Beogradu, te su odlučili da u njemu naprave prvi studentski dom za buduće stručnjake za zaštitu životinja i prirode. Novac potreban za adaptiranje stana prikupili su preko online platforme, a ideju širili na društvenim mrežama. U toku 51 dana kampanje za #LjubinkinLegat prikupljeno je 1.048.464 dinara, čime je ciljna cifra premašena za 13%.
Mona Chalabi (Instagram: @monachalabi) kreira i na svojim mrežama deli fenomenalne ilustracije i infografike, kojima kompleksne podatke predstavlja na informativan, kreativan i zanimljiv način. Mona ovako približava građanima važne teme kao što su finansiranje izbora, sloboda veroispovesti, zagađenje vazduha i druge. Monin Instagram profil ima 196 hiljada pratilaca.
Naposletku, treba imati u vidu da su društvene mreže sredstvo, a ne cilj, i da je podizanje svesti o nekom pitanju taktika, a ne rezultat. Primera radi, Ice Bucket Challenge (Ledeni izazov)[2] iz 2014. godine nije bio uspešna internet kampanja zbog toga što je podeljeno preko milion video snimaka na Fejsbuku ili Tviteru, već zbog toga što je prikupljeno preko 100 miliona dolara za Udruženje ALS. Ne dozvolite da vaš aktivizam ostane zarobljen u digitalnom svetu. Pozovite svoje pratioce da vam se priključe i u offline aktivnostima.
Mi smo tu da vam pomognemo!
Sve nedoumice i sva pitanja možete uputiti na: [email protected]
Uz dobru ekipu, ideju i solidarnost, promena nabolje je na samo par klika i koraka od vas! Srećno!
*Termini u ovom tekstu izraženi u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.
[1] Pre objave linka sa nekog sajta na vaše društvene mreže obavezno je proveriti URL kroz Debugger. Za Fejsbuk to možete učiniti na: https://developers.facebook.com/tools/debug/og/object/, a za Tviter: https://cards-dev.twitter.com/validator U suprotnom, moguće je da vam se uz link na društvenoj mreži ne “učita” naslovna fotografija prilikom deljenja sadržaja.
