PraviLaw
Pirotski gimnazijalci pokreću kampanju o inkluziji
Đaci u Pirotu osmisliće i pokrenuti kampanju kako bi svojim vršnjacima približili inkluziju. Oni su najpre pohađali radionice na ovu temu i sada su spremni da dalje šire svest o prihvatanju, razumevanju i podršci. Ideja je potekla od Centra za podršku lokalnoj zajednici “Mome” koji su pokrenuli projekat namenjen mladima.
Članovi Centra za podršku lokalnoj zajednici “Mome” iz Pirota pokrenuli su projekat kako bi promovisali inkluziju među srednjoškolcima\kama kroz radionice, kreiranje medijskih sadržaja i otvaranje YouTube kanala preko koga će informisati građane i građanke o ovoj temi. Iz “Mome” kažu da su iskoristili mlade kao lokalni resurs da bi pomogli u procesu prihvatanja inkluzije.
Inkluzija u Srbiji je počela odavno, međutim ti procesi nekako otežano idu, znamo da je tu potrebno mnogo toga, pre svega edukacije za ljude koji rade sa decom, a nakon toga i privikavanje same dece na neku vrstu različitosti koju primećuju kod vršnjaka – kaže Gordana Simonović iz Centra.
Simovoićeva kaže da su želeli da unaprede znanja i veštine mladih za kreiranje novih kanala informisanja o inkluziju u obrazovanju. Gimnazijalci su najpre na radionicama učili o samoj inkluziji u obrazovanju, a zatim i o tome kako da ovu temu predstave svojim vršnjacima.
Oni su trenutno na radionicama nakon kojih će kreirati sopstvene sadržaje posvećene inkluziji i otvoriti svoj YouTube kanal koji će da kažem oživeti i nakon našeg projekta i promovisati inkluziju u našem gradu – dodaje sagovornica.
U aktivnostima učestvuju učenici/e iz tri odeljenja, najmanje njih 30, dok će pristup YouTube kanalu imati više od 1000 mladih.
Cilj naših aktivnosti je da se promeni odnos prema inkluziji, da se jednostavno među mladima više govori o tome, da i učenici drugih škola preko vizuelnih sadržaja mogu da vide šta inkluzija podrazumeva i da jednostavno uđemo među mlade da među njima tražimo podršku za njihove vršnjake.
Mladi iz Pirota imaju jasnu poruku, a to je da smo svi različiti, ali da imamo ista prava. Takođe ističu da je različitost = bogatstvo.
Europolis
Mladi sa juga Srbije su deo Evrope – radionice o procesu pristupanja i značaju saradnje sa EU
Edukacija mladih o evrointegracijama, benefitima saradnje Srbije i Evropske unije, ljudskim pravima, ali i miru u regionu uz pomoć digitalnih transformacija – fokus su radionica koje je organizovala studentske asocijacije “MAAT” za mlade na jugu Srbije.
Za razliku od svojih vršnjaka i vršnjakinja iz severne i centralne Srbije, mladi na jugu imaju mnogo manje prilika da se edukuju i usavršavaju u različitim oblastima – tako priču počinje Lazar Petrović, predsednik studentske asocijacije “MAAT”.
Mi smo videli problem koji postoji u našoj lokalnoj zajednici a to je problem koji se tiče pre svega mladih ljudi, ljudi koji su kvalitetni, koji su pametni, koji su dobri, koji su vredni i radni ali koji usled nekih problema koje imaju pre svega finansijske prirode, nemaju mogućnost da sebe usavršavaju na isti način kao što to mogu njihove kolege i njihovi vršnjaci iz razvijenijih delova Srbije – kaže Petrović.
Projekat koji je njegova organizacija pokrenula nosi naziv “Mladi sa juga Srbije su deo Evrope” i podrazumeva tri faze. U prvoj, 25 mladih ljudi pohađa onlajn radionice gde od iskusnih predavača i predavačica uče o procesima evrointegracija Srbije i kakve benefite ali i izazove ono nosi.
Šta je dosad učinjeno u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije sa jedne strane, šta je ono što nije bilo dobro u tim pregovorima odnosno šta je moglo da bude urađeno bolje, kao i na koji način mladi ljudi mogu da profitiraju od potencijalnog članstva Srbije u Evropskoj uniji. Šta jednostavno ta Evropska unija znači za mlade i na koji način oni mogu da imaju određene benefite od tog članstva – objašnjava Petrović.
Drugi deo projekta podrazumeva izradu publikacije sa esejima učesnika i učesnica, dok će tokom trećeg dela biti organizovana završna konferencija gde će se sumirati sve što je urađeno u proteklom periodu. Ona je planirana za mart mesec.
Jednostavno rečeno
Centar za devojke: “Feminističku teoriju treba uvesti u obrazovni sistem”
Feminizam kao pojam je sve prisutniji u današnjem društvu ipak, učenje o njemu ne postoji ni u jednom predmetu u školi. Zbog toga su članice “Centra za devojke iz Niša” odlučile da naprave predloge na osnovu kojih bi se u srednjim školama na jugu kroz predmet filozofija, izučavao feminizam.
Ženska prava i borba za njih, položaj žena u društvu, samo su neke od svima nama poznatih tema o kojima se u društvu govori. Jana Krstić, iz “Centra za devojke” navodi da su ovo veoma važne teme, ali da je problem što se o njima ne govori i u obrazovnom sistemu.
Zbog toga je ovaj centar odlučio da kroz projekat “FER Filozofijom do EU”, u saradnji sa prosvetnim radnicima/ama kreira plan i program za uvođenje feminističke teorije u okviru predmeta filozofija.
Za početak mi smo sa njima oformili istraživačke grupe gde sa njima zajedno, sa prosvetnim radnicama i radnicima stvaramo taj plan i program nakon čega idemo u nekoliko različitih škola i stručnih i gimnazija, na više mesta na jugu Srbije, da isprobavamo to što su osmislili zato što je bitno da testiramo, da samo ne kažemo ovo je plan i program, sad radimo tako, nego da prosto probamo da što više prilagodimo našoj zajednici, našoj sredini, taj plan i program koji planiramo da sprovedemo – kaže Jana Krstić.
Krstić navodi da su planovi i programi kreirani u zavisnosti od toga kakva je sredina, zatim škola, kao i da li ima više dečaka ili devojčica. Osmišljeni časovi na osnovu ovih planova, već su u korišćeni pojedinim školama. Osim u Nišu, obuhvaćene su i škole u Vlasotincu, Bujanovcu, Leskovcu i Beloj Palanci.
Klasična predavanja kao što je to slučaj kod drugih predmeta nisu u planu, jer ovakve teme zahtevaju drugačiji pristup.
Imamo jedan čas gde iznesemo slike, generičke sa interneta i damo biografije tih ljudi i onda oni treba da povezuju slike sa biografijama i desi se da gde imamo žene na slikama, oni kažu to je čistačica, to je pomoćnica sekretarica, a biografije su rodno neutralne, ali one opet stavljaju čim je neki ceo kompanije, rukovodilac, onda se to lepi muškarcima, onda pitamo zašto, kako i onda tek tad vidimo da deca osvešćavaju da postoje predrasude i zašto su uopšte tako povezali – pojašnjava Jana.
Ona dodaje da je uvidela da današnje generacije znaju dosta toga o feminizmu, a da tome doprinosi internet.
Priručnik o feminističkoj teoriji do kraja marta
Osim što će tokom trajanja projekta najmanje 300 srednjoškolaca biti osnaženo da aktivno učestvuju u društvu, promovišu EU vrednosti i podižu svest o značaju rodne ravnopravnosti u formalnom obrazovanju, plan je da se izradi i priručnik.
Priručnik je takav da je doslovno za sve. Pišemo ga tako da čak i oni koji ne znaju puno o feminističkoj teoriji, što je čak i jasno jer je nemamo u školi, mogu da to savladaju i da krenu da samo otvore tu temu i pričaju o tome.
Po trenutnim planovima, kaže Jana, trebalo bi da priručnik bude gotov marta. Pored priručnika, napraviće i nekoliko predloga za promenu kurikuluma koji će direktno dati Ministarstvu prosvete, Regionalnom centru za obrazovanje i Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja kako bi što više radili na tome da se priručnici koriste.
PraviLaw
Jednom od veoma bitnih tema današnjeg digitalnog sveta, bezbednošću i zaštitom podataka o ličnosti, bavilo se udruženje PraviLaw iz Niša. Njihova platforma Otisak.org nudi građanima Srbije mogućnost provere koliko su im bezbedni i zaštićeni podaci koje ostave i povere nekom državnom organu ili nekoj kompaniji u privatnom vlasništvu.
Članovi tima su procenili 2525 organa javne vlasti prema unapred postavljenim kriterijumima procene stepena rizika i kompletan izveštaj poslali Povereniku. Zahvaljujući tome kontaktiralo ih je 55 radnih jedinica u kojima su uočeni nedostaci i usvojene nove radne procedure. Takođe, rodila se ideja o pravnoj pismenosti gde će PraviLaw nastaviti da usmerava tok svog civilnog aktivizma.
Europolis
Članovi Centra za razvoj demokratskog društva Europolis alarmirali su Novosađane o procesu usvajanja novog Generalnog urbanističkog plana (GUP) koji će važiti do 2030.
Inicijativom Plan je ništa, planiranje je sve nastojali su da ukažu građanima na kašnjenje, netransparentnost i štetne posledice njegovog usvajanja i “otvore” proces planiranja za zainteresovanu javnost. Sa tim ciljem su oformili mrežu od 17 organizacija i strukovnih udruženja i pripremili ih za učešće na javnoj raspravi.
Prikupljeno je 15.000 primedbi građana, izrađen akcioni plan za GUP, kao i predlog politike o njegovom procesu usvajanja nakon čega su nadležni, Generalni plan ipak stavili na rani javni uvid.
Jednostavno rečeno
Kako kulturno evociranje industrijskog i nematerijalnog nasleđa može da poveže jednu zajednicu pokazali su aktivisti beogradske grupe Jednostavno rečeno. Zahvaljujući dobro osmišljenim inicijativama Od igle do šasije i KC Kamion veliki broj ljudi je uzeo učešća u kreiranju izložbe zaboravljenih arhivskih predmeta i fotografija koji ilustruju rad nekadašnje Fabrike automobila FAP iz Priboja. Izložbu je posetilo 1000 ljudi u Priboju i 300 u Beogradu. Podstaknut je dijalog o problemima nezaposlenosti, privatizacije, tranzicione nepravde, sistemu odlučivanja koji ne uključuje građane. Njegovi učesnici, većinom bivši radnici FAP-a razgovarali su o temama radničkog samoupravljanja, solidarnosti, podrške, socijalne sigurnosti i zaštite.
Grupa Mašta
Na inicijativu Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja! Grupe Mašta iz Prijepolja, deca romske populacije postala su vidljivija u svojoj lokalnoj sredini.
Promovišući kulturnu raznolikost na Svetski dan Roma, organizovali su druženje romske i neromske dece i i uključili predstavnike lokalne zajednice.
Učešćem u Forum teatru deca većinske populacije su imala priliku da se suoče sa problemima manjina i nauče koliko diskriminacija, siromaštvo i predrasude negativno utiču na njihove drugare. Predstavljanje uspešnih Roma iz lokalne i šire zajednice mališanima je donelo dodatno samopouzdanje, olakšalo komunikaciju i podstaklo ih na učenje i pripremu za završni ispit.
Start hub - Kosjerić
StartHub iz Kosjerića je razvio mehanizam monitoringa usluga i nege porodilja zahvaljujući neformalnoj mreži od šest organizacija Zlatiborskog okruga.
Oni su kroz istaživanje zadovoljstva uslugama jednom godišnje izveštavali javnost i relevantne institucije kako bi se poboljšali uslovi u porodilištima.
Pored toga, razvili su i onlajn servis za porodilje (direktnu psihosocijalnu i pravnu podršku) posredstvom platforme saMAMAma, gde žene mogu potpuno aninimno ostaviti svoje priče, iskustva i zapažanja.
Kreirana je metodologija za ocenjivanje kvaliteta nege ustanova, a u planu im je crowdfunding kampanja radi kreiranja ChatHub-a, onlajn servisa za podršku porodiljama i mamama.
Fabrika umetnika
Udruženje Fabrika umetnika je uz poštovanje svih ekoloških standarda, u Nišu pored reke Nišave, na terenu površine od jednog i po hektara, podiglo (re)Kreativni kamp. Kamp je mesto gde umetnici amateri i profesionalaci mogu da uče, stvaraju i izlažu svoje radove iz različitih oblasti umetnosti i kreativnog stvaralaštva. Na otvaranju je učestvovalo 700 dece i odraslih građana. Ostvarena su brojna partnerstva sa srodnim udruženjima, dečjim organizacijama, školama, fakultetima, Savezom izviđača, EU Info kutkom koji su nastavili da aktivno koriste prostor.
Pokrenuta je fundraising kampanja Dajmo energiju novom pogonu Fabrike umetnika – kampu na Nišavi! za nabavku i ugradnju solarnih panela. Udruženje planira otvaranje kamp muzeja evropske kulture u kojem će svaka država imati svoju kamp kućicu i dvorište.
Urbana Gerila - Niš
Koristeći humor i satiru kao alate za osvešćivanje građana i apel gradskim vlastima da reše probleme javnih prostora u Nišu, Urbana Gerila realizovala je niz uličnih akcija i preformansa različitog sadržaja. Dotakli su probleme zapuštenih zelenih površina, propalu infrastrukturu, probijene rokove za bitne građevinske poduhvate, loša saobraćajna rešenja i sl.
Kreativno osmišljenim sajtom animirali su 20 novih gerilaca iz Niša, Leskovca, Donje Trnave i Toponice da uzmu učešća u sličnim akcijama i ponudili svoj Aktivistički kuvar čiji recepti služe kao inspiracija svima.
Aktivisti iz komšiluka
U nastojanju da svoj kraj učine bezbrižnijim mestom za decu i mlade Aktivisti iz komšiluka su realizovali inicijativu Bezbedno naselje – Bezbedna omladina.
Tom prilikom su skrenuli pažnju nadležnima iz lokalne samouprave na loša saobraćajna rešenja i opasnosti koje vrebaju kraj sportskog terena.
Nakon održane tribine i peticije sa skoro 200 potpisnika, lokalno školsko igralište je napokon dobilo zaštitnu ogradu, te je život u Donjem Neradovcu kraj Vranja postao bolji za jednu dobru promenu.
Romani Asvin
Kako bi podstakli mlade Rome i Romkinje na visokoškolsko obrazovanje ili neki oblik neformalnog usavršavanja, grupa studenata Romani Asvin, sprovela je inicijativu Edu Info Roma.
Da bi animirali što veći broj mladih iz romskih naselja organizovali su “karavane informisanosti” u 13 opština, obezbedili mentore i napravili online platformu gde budući studenti mogu naći neophodne informacije o afirmativnim merama, dostupnim stipendijama i dobiti podršku prilikom upisa na željeni studentski program ili kurs.
Pro.Tok21
Čuveni po svojoj borbi za čistiji vazduh, aktivisti udruženja Pro.Tok21 ovoga puta su se bavili vinskim nasleđem smederevskog kraja i kreirali platformu Nasleđe.rs.
U saradnji sa ključnim institucijama i srednjoškolcima volonterima uspešno su mobilisali zajednicu oko prikupljanja i digitalizovanja građe, kako bi je zaštitili, učinili dostupnom i iskoritstili kao vredan resurs za razvoj zajednice i alternativu prljavim industrijama.
SKC Markovac
U Markovcu, okruženi prirodom, građani imaju priliku da se oporave i povežu nakon izolacije izazvane pandemijom Kovid19 virusa zahvaljujući članovima Seoskog kulturnog centra Markovac.
U saradnji sa Domom kulture, Domom zdravlja i Udruženjem penzionera sproveli su inicijativu Terapija kulturom koja blagotvorne metode biblioterapije, filmoterapije i muzikoterapije koristi da unapredi emocionalno i psihološko stanje ljudi i dece. Radionice je pohađalo 150 učesnika.
I ja se pitam
Leskovac je grad poznat po velikom broju nerazvijenih prigradskih sela i naselja. Upravo tim problemom se bavilo udruženje I ja se pitam koje je uspešno podstaklo (meštane) njihove stanovnike da identifikuju i počnu da rešavaju suštinske probleme, kroz osnaživanje mesnih zajednica. U tu svrhu su pokrenuli inicijativu Tvoje pravo da odlučuješ- razvij svoju zajednicu, izradili priručnik i postali Centar za podršku razvoju lokalnih zajednica i inicijativa.
Nakon pritisaka, Gradska uprava je prvi put organizovala javnu raspravu uz učešče skoro 500 građana u trajanju od 20 dana gde je rešeno da 9 projekata nađe mesto u lokalnom budžetu, a neki su i krenuli sa realizacijom.
BEFEM
Kroz inicijativu Zelena feministička transferzala, Udruženje Befem uspostavilo je kontinuitet decentralizacije feminističke politike kroz povezivanje i osnaživanje oko 20 žena i aktivnistkinja iz područja Priboja, Sombora i Užica, koje žele aktivno da utiču na poboljšanje položaja žena u društvu i njihovog ekonomskog osnaživanja.
Medijska kampanja Žene govore u okviru koje je snimljen i film Polje lavande dosegla je do više od 15 000 ljudi.
Objavljivanjem Feminističke medijske deklaracije, čije su potpisnice brojne aktivistkinje, novinarke i akademske radnice, poziva se na poštovanje zakona, medijskih kodeksa i nude strategije i alati kako da se stereotipno i diskriminatorno izveštavanje prevaziđe.
Klara i Rosa
Inicijativom Centar za savremenu kulturu i umetnost kao pokretač društvene promene, promovisano je delovanje UG Klara i Rosa i Centra kao simboličkog prostora razmene u dvojezičnoj građanskoj atmosferi i mestu susreta različitih aktera.
Zahvaljujući autentičnim umetničkim i kulturnim programima, građani Subotice su ih prepoznali kao relevantne partnere u pokretanju društvenih promena i predstavnike civilnog sektora za komunikaciju sa lokalnim vlastima. Tome su doprinele i brojne radionice kreativnog preduzetništva, kreiranje onlajn prodavnice sa radovima umetnika, mapiranje potreba mladih pretočene u zvaničan zagovarački dokument. Partnerstvo sa IT zajednicom učinilo je Klaru i Rosu finansijski održivim udruženjem, a unapređen je i rad novosadskog onlajn radija CK13.
Pobunjene čitateljke
Pobunjene Čitateljke, poznate po svojim nastojanjima da najširoj javnosti skrenu pažnju na književnice, čitateljke i ulogu angažovane kritičke misli i glasila u patrijarhalnom medijskom polju su i ovoga puta osvojile značajan medijski prostor
U okviru svoje poslednje inicijative #Pobunjeno čitam – VERZIJA 2.0, zajedno sa svojom juniorskom redakcijom, objavile su još dva broja biltena posvećenih angažovanoj književnosti za mlade i podsticanju kritičke misli i bunta kod čitalaca mlađe generacije. Bilteni su u kombinaciji dometa lista Danas (tiraž oko 7000) i sopstvenom širokom bibliotečkom i knjižničarskom mrežom (tiraž 1200), došli do najšire publike u različitim sredinama.
Organizovale su dodelu regionalne književne nagrade “Štefica Cvek”, koja je ujedno i prva angažovana, progresivna, queer nagrada na ovim prostorima. U budućnosti će se baviti započetom crowdfunding kampanjom sa ciljem uspostavljanja fonda za stipendije za buduće dobitnice/ke.
• Dedina garaža – Dedina garaža – Niš
• Pravo da znam! – Novi put – Kraljevo
• Edu Info Roma – Neformalna grupa Romani Asvin – Aleksinac, Beograd, Niš, Šabac
• Pozdrav iz kraja! – Satibara – Pančevo
• Zelena feministička transferzala – Feministički kulturni centar BeFem – Priboj, Sombor, Užice
• Kultura u izlogu – Kreativni pogon – Novi Kneževac
• Pravo na obaveštenost Juga – slobodan pristup informacijama od javnog značaja – PraviLaw – Niš
• Glas zajednice – Klara i Rosa – Subotica
• Vinsko nasleđe Smederevo – Pro.Tok21 – Smederevo
• Vetar u leđa, a ne kamen spoticanja – Grupa Mašta – Prijepolje
• Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa – Pobunjene čitateljke – Beograd
• Bitisanje – Zu Zu Zujalice – Niš
• Urbana gerila Niš – DELI – Prostor za kreativno delovanje – Niš
• Otvorena vrata – Udruženje žena “Lav” – Pirot
• Nismo isti ali smo jednaki – K-Town grupa – Kosjerić
• Pravo da odlučuješ – I ja se pitam – Leskovac
• Plan je ništa planiranje je sve – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis – Novi Sad
• Ovo mora da je nešto važno! – Zrenjaninski socijalni forum – Zrenjanin
• (Re)kreativni kamp – Fabrika umetnika – Centar za talente Niš – Niš
• Projekat: SLOBODA – Reflektor teatar – Beograd
• Svi UGLAS! – Cela Srbija peva na romskom – Art aparat – Beograd
• Prikaži svoje – upoznaj tuđe – Film klub Prokuplje – Prokuplje
• Otvoreno o pravima u romskoj zajednici – Udruženje Roma “Danica” – Pančevo
• Razumeš li ili treba da ti otplešem? – Asocijacija modernih igrača i koreografa – Beograd
• Da se čujemo – Neformalna grupa Kreativni centar ArtiUm – Novi Pazar
• LALA earthland 2021 -visual earth & thearthe – festival – Klub finih zanata – Mošorin
• Za dostojanstven rad! – Žensko udruženje kolubarskog okruga – Veliki Crljeni
• Zid problema i rešenja – Teen Assistants – Ćićevac
• Ja sam stvarno dete – PUNK Parada – Požega
• Kuhinjski studio 4. – Mini Jugoslavija – Subotica
• Od igle do šasije – Jednostavno rečeno – Beograd
• Art karavan – INEX teatar – Beograd
• Kako se troši zeleni dinar? – Lokalni odgovor – Valjevo
• Za dah provincije! – Forum civilne akcije FORCA – Požega
• Podizanje svesti o pravima na kvalitetnu uslugu i negu porodilja – SaMAMAma – StartHub – Kosjerić
• N.A.D.A – Novi analogno-digitalni aktivizam – Kvalitetno pokrećemo zajednicu – KP(Z) – Užice
• Odgovorni za promene – Romkinje Palilule – Beograd
• KulturAutovanje – Centar za pedagoške inicijative – Sombor
• Milan Mladenović – život i delo (prikupljanje arhivske građe) – Zadužbina Milana Mladenovića – Beograd
• KC Kamion – Jednostavno rečeno – Priboj na Limu
• Otisak.org – platforma za proveru bezbednosti ličnih podataka – Pravilaw – Niš
• Boswellia sacra – Neformalna grupa Artista de la fe – Niš
• Snaga slikoslovlja – Petlja – Obrenovac
• Ujedinjeno zdravstvo – Ujedinjeni protiv kovida – Beograd
• Performans za promenu – KAKO do efikasnijeg uspostavljanja vladavine prava – Neformalna grupa Kreativno anti-korupcijski optimisti KAKO – Bečej
• Bezbedno naselje – bezbedna omladina – Aktivisti iz komšiluka – Vranje
• Tvoje pravo da odlučuješ – faza 2 – I ja se pitam – Leskovac
• Pobunjeno čitam – verzija 2.0 – Pobunjene čitateljke – Beograd
• Razvoj servisa za rad sa građanima – Krizni štab za urbanističko planiranje – Zajedničko – Beograd
• Centar za savremenu kulturu i umetnost kao pokretač društvene promene – Klara i Rosa – Subotica
• Zelena feministička transferzala 2.0 – Feministički kulturni centar BeFem – Beograd
• AKC Poligon – K-Town grupa – Kosjerić
• FecAkt – Filmski edukativni centar za aktivizam – Nezavisni filmski centar Filmart – Požega
• Svi UGLAS! – Art aparat – Beograd
• Ponovo (ne)radi Vajfertova pivara – Fondacija Neozoik – Pančevo
• Terapija kulturom – Seoski kulturni centar Markovac – Markovac
• Audio-video bukvar na romskom jeziku – Udruženje Roma intelektualaca – Vladičin Han
• Na krilima igre – Palčica – Požega
• Prostori budućeg sećanja – Udruženje građanki FemPlatz – Pančevo
• Sajberbuling u prevodu – mjuzikl o internet vršnjačkom nasilju – Udruženje PATOS – Smederevo
• Pitaj me kako sam – Prostor – Beograd
• Selo za mlade – Mladi za selo – Udruženje žena Sačuvajmo selo Priboj – Priboj
• Kulturna raznolikost u održivoj modi – Udruženje građana Žene na putu – Beograd
• Aktivno učešće građana u izvršnom postupku u lokalnim komunalnim uslugama – Organizacija potrošača Kragujevca – Kragujevac
• Gradimo poverenje – Kreativni pogon – Novi Sad
• Glas srednjoškolaca u lokalnim procesima – Naš svet, naša pravila – Vranje
• Uključimo organizacije koje se bave omladinskim radom i povećajmo dostupnost usluga mladima iz osetljivih društvenih grupa – Udruženje Sociativa – Beograd
• Različit, a isti – Film klub Prokuplje – Prokuplje
• Javni budžet-moja stvar! – Lokalni odgovor – Valjevo
• Selo selima – Seoski kulturni centar Markovac – Markovac
• Eko alert – Društvo za zaštitu životne sredine Stara planina – Pirot
• Dijalogom ka participativnom urbanom razvoju – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis – Novi Sad
• Rtaći iz kićblona osvajaju Gnezdo – Fakiri sa juga – Kruševac
• Alternativni centar Puls – Alternativni centar Puls – Brus
Ove inicijative su podržane od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju i partnerskih organizacija: Fondacija Jelena Šatić i Grupa 484, u okviru projekta „Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica” uz finansijsku podršku Evropske Unije.