Kako
zaustaviti spornu
gradnju? 
Šta raditi kad vas pre jutarnje kafice probudi zvuk motornih testera u vašem dvorištu?
Uzbuna!
Prvo se morate setiti srednje škole i Njutnovog zakona, koji kaže da je sila jednaka proizvodu mase i ubrzanja. Da biste sprečili radove potrebna vam je što veća sila. Zato, ubrzano pozvonite svim komšijama, pozovite ih da izađu i tako napravite masu koja će dati silu, dovoljnu da se postojeći radovi barem zaustave. Jedna stvar je važna. Ovo je pod jedan birokratija. I birokratija se pobeđuje samo upornošću i strpljenjem. I naravno, uz upotrebu birokratije. Kako kaže naš narod, „klin se klinom izbija“. Ako je neko došao iznenada i počeo na brzinu da priprema gradilište, najverovatnije da nema sve potrebne papire, i/ili nije ih dobio na najlegalniji način.
Kada radovi na gradilištu mogu biti stopirani?
Pa da krenemo od suštine problema. A to je gradilište u vašem dvorištu. Šta je to gradilište, kako se formira, ko ga formira, šta mora da ima, i pod kojim uslovima radovi na gradilištu mogu biti stopirani?
Treba da znate da svako gradilište počinje uvođenjem izvođača radova u posao, što zahteva nekoliko veoma bitnih birokratskih detalja koji možda mogu da vam idu u korist. Predaja i obezbeđenje parcele na kojoj će se raditi objekat, kao i pravo pristupa na gradilište mora biti izvedeno u prisustvu investitora, izvođača radova, nadležnih inspekcijskih službi grada/opštine u kojoj se izvode radovi. U radno vreme, uz prethodno obaveštavanje građana koji žive u okruženju. Ukoliko su radovi počeli, pa makar ih zvali „pripremni“, a nešto od navedenog nedostaje, možete slobodno fizički sprečiti izvođenje radova i pozvati policiju da spreči nezakonite radnje u vašem dvorištu.
Svako gradilište takođe mora biti propisno ograđeno, sa privremenim objektom za boravak radnika, urađenim priključkom za vodu i kanalizaciju i naravno, sa tablom koja jasno prikazuje izgled budućeg objekta, broj građevinske dozvole, datum početka i završetka radova, ime i licencu izvođača radova, projektanta i nadzornog organa. Pogađate šta možete da uradite ako nema barem jedne od tih stvari? Možete slobodno fizički sprečiti izvođenje radova i pozvati policiju da spreči nezakonite radnje u vašem dvorištu. Veoma je važno da sprečite bilo kakve radove bez navedenih elemenata, ne dozvolite postavljanje privremenih objekata, ograde ili table bez propisnog uvođenja izvođača u posao. Ovo je bio lakši deo, koji se odnosi na kratkoročne i odmah primenljive mere koje je moguće preduzeti protiv uglavnom (polu)legalne gradnje u vašem dvorištu.
Koju dokumentaciju treba proveriti?
Sasvim je moguće da je vaše dvorište „preko noći“ od zelene površine postalo gradsko-građevinsko zemljište. I to putem nekih odluka lokalne vlasti koju smo mi birali da radi u našem interesu. Koje su to odluke, i kako je moguće osporiti njihovu legitimnost, spada u sledeći niz dugoročnih postupaka koje morate odraditi ukoliko ne želite da ostanete bez svoje zelene površine i drveća koje vas hrani kiseonikom, prečišćava vazduh i pravi hladovinu. Da li znate da jedno prosečno drvo godišnje proizvede kiseonik za pet ljudi, i spreči da skoro 500 kg prašine završi u vašim plućima? Ili plućima vaše dece.
Da li je neka površina „zelena“ ili „građevinska“ u vašem gradu/opštini zavisi od planskih dokumenata, koji se zovu Generalni i/ili Detaljni urbanistički plan. Obično se donose na duži vremenski period (10 godina) i trebalo bi da budu osnovni element planskog razvoja. Prvo treba proveriti da li je postojeći Plan donet u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. To podrazumeva da je bio predmet ranog javnog uvida i da postoji javno objavljeni Izveštaj o obavljenom ranom javnom uvidu (članovi 37-42. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Sl. Glasnik RS, broj 64 od 20. jula 2015).
Sledeći korak u birokratskoj proceduri procene legalnosti postojećeg Plana je provera da li je urađena stručna kontrola planskog dokumenta.
Zašto je to bitno? Stručna kontrola proverava usklađenost predloženog planskog dokumenta sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, kao i sa drugim standardima i propisima. I o tome mora da postoji javno dostupan Izveštaj o obavljenoj stručnoj kontroli planskog dokumenta (članovi 50-53. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Sl. Glasnik RS, broj 64 od 20. jula 2015).
Nakon toga sledi javni uvid u finalnu verziju planskog dokumenta koji se okončava Javnom sednicom komisije za planove. I ta komisija mora da sačini Izveštaj o obavljenom javnom uvidu u kome moraju biti navedene sve primedbe na predlog plana, kao i zaključak komisije o svakoj podnetoj primedbi uz obrazloženje (članovi 59-66. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Sl. Glasnik RS, broj 64 od 20. jula 2015).
Ako ste mislili da je ovde kraj – pogrešili ste. Pre potvrđivanja planskog dokumenta, potrebno je organizovati i javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana, gde je takođe moguće dati primedbe i sugestije. Tek nakon razmatranja svih primedbi i sugestija, sastavlja se pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta, na koji je takođe moguće podneti prigovor gradskom/opštinskom veću. (član 83. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, Sl. Glasnik RS, broj 64 od 20. jula 2015).
Kako je najverovatnije da vi niste ni bili svesni da se ovaj komplikovani postupak odvijao negde unutar „zidina“ birokratije, potrebno je proveriti da li je vaša lokalna administracija sprovela ceo postupak bez greške, uz uključivanje javnosti i poštovanje svih rokova. Iz iskustva, velika je verovatnoća da su se negde „sapleli“, pogotovo u delu ranog javnog uvida i javnog uvida. Ipak, potrebno je za ovo imati stručnu pomoć u vidu advokata ili pravnika koji se razume u ovu problematiku.
Ukoliko se ispostavi da nešto od navedenog nije sprovedeno u potpunosti u skladu sa zakonom i propisima, pogađate šta opet možete da uradite? Možete slobodno fizički sprečiti izvođenje radova i pozvati policiju da spreči nezakonite radnje u vašem dvorištu. Naravno, uz podnošenje krivičnih prijava protiv odgovornih lica koja su propustila da urade zakonom propisane radnje.
Koja je dozvoljena udaljenost između zgrada?
Jako oružje u vašim rukama može biti i Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US i 24/11), koji propisuje opšta pravila i uslove parcelacije, regulacije i izgradnje, i sa kojim svaki urbanistički plan mora da bude u saglasnosti. Prema članu 58. Pravilnika međusobna udaljenost slobodno stojećih višespratnica i objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi po pravilu najmanje polovinu visine višeg objekta, tako što se obezbeđuje udaljenost novog objekta od granice susedne parcele.
Udaljenost se može smanjiti na četvrtinu ako objekti na naspramnim bočnim fasadama ne sadrže naspramne otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim prostorijama).
Šta to znači? Izbrojte koliko nivoa ima vaša zgrada. Zgrada od npr. 7 spratova ima obično 8 ili 9 nivoa (prizemlje i stambeno potkrovlje ili krov). To znači, da je uz prosečnu visinu jedne etaže od 2,8 metara, vaša zgrada visoka preko 26 metara, te da niko ne može da postavi objekat bliže od 13 metara vašoj zgradi. Naravno da i tu postoje „začkoljice“, jer je to moguće „zaobići“ delimično i smanjiti razmak samo na 6,5 metara, ako je zgrada ima poslovni prostor i nema otvore na strani koja je okrenuta vašoj zgradi. Ali je to lako proverljiv detalj koji mora biti jasno naveden u građevinskoj dozvoli. I eto još jednog argumenta koji vam omogućava da fizički sprečite izvođenje radova i pozovete policiju da spreči nezakonite radnje u vašem dvorištu. Naravno, uz podnošenje krivičnih prijava protiv odgovornih lica koja su propustila da urade zakonom propisane radnje.
Zajedno ste jači!
Obaveštavajte javnost i komšije. Sve vreme morate imati aktivnu komunikaciju sa komšijama, udruženjima građana koje se bave tom problematikom, lokalnim i nacionalnim medijima. Uključivanje javnosti i medija je najveći neprijatelj korupcije, koja je uglavnom u srži ovakvih radnji čiji smo svedoci širom Srbije. Budite vidljivi na društvenim mrežama, objavljujte fotografije, informišite medije kratkim saopštenjima, šaljite redovno zvanična pisana saopštenja i prijave nadležnim službama (inspekcije, gradska/opštinska uprava, policija). Povežite se sa inicijativama širom Srbije koje se bore protiv nelegalne izgradnje u svom komšiluku i razmenite iskustva. Podržite jedni druge.
I uvek imajte na umu da je suprotna strana veoma motivisana da vam oduzme dvorište i da ima uglavnom više stotina hiljada evra razloga zašto će na svaki mogući način pokušati da zaobiđe zakon i propise kako bi ostvarila svoju zaradu.
