Novi Sad, 28. april 2026 – Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nije izolovan incident, već posledica dugotrajnog slabljenja institucija i profesionalnih standarda, zaključeno je na panel diskusiji „Korupcija koja ubija: slučaj nadstrešnice i slom institucija u Srbiji“, koju je organizovala Nacionalna koalicija za decentralizaciju u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Panel je okupio stručnjake iz različitih oblasti – Zorana Đajića, inženjera geologije i dobitnika nagrade „Svetioničari“, prof. dr Dušana Dobromirova sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i prof. dr Vladana Kuzmanovića sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, dok je razgovor moderirao Danijel Dašić.
Analizirajući granicu između tehničkih izazova i profesionalnog nemara, ukazano je da problem ne leži u nedostatku znanja ili zakona, već u njihovom svesnom zanemarivanju. Posebno je istaknuto koliko je pojedincima na terenu teško da ukažu na nepravilnosti, s obzirom na pritiske investitora i nadređenih, kao i da ovakvi slučajevi nisu „nesrećni incidenti“, već logičan ishod sistema u kojem se profit stavlja ispred bezbednosti.
Za takav sistem je karakteristično postojanje netransparentnih ugovora i međudržavnih sporazuma koji ograničavaju kontrolu nad projektima, kao i praksa da se objekti često puštaju u rad bez adekvatnih dozvola ili uz formalne tehničke preglede. Inspekcije i nadzor, kako je istaknuto, često postoje samo na papiru, dok se stvarne odluke donose van institucionalnih okvira.
Stvari dodatno komplikuju složeni lanci podizvođača i netransparentni finansijski tokovi, koji otežavaju utvrđivanje odgovornosti i omogućavaju zloupotrebe. Ukazano je i na tipične obrasce u javnim nabavkama koji ukazuju na korupciju, kao i na potrebu da struka povrati integritet i autonomiju u odnosu na političke centre moći.
Korupcija kao bezbednosni problem
Jedna od ključnih poruka panela bila je da korupcija u građevinarstvu ne predstavlja samo finansijski problem, već direktno ugrožava bezbednost i živote građana. Urušavanje nadstrešnice, kako je naglašeno, moglo je biti sprečeno, ali je izostanak odgovornosti i kontrole doveo do tragičnih posledica.
Panelisti su istakli i značaj pojedinaca koji ukazuju na nepravilnosti, uprkos pritiscima, kao i ulogu medija i javnosti u razotkrivanju koruptivnih praksi. Borba protiv korupcije u Srbiji zahteva ne samo izmene zakona, već pre svega njihovu doslednu primenu, jačanje nezavisnosti institucija i obnovu profesionalnih standarda.
„Korupcija u građevinarstvu nije samo krađa budžeta, već direktno ugrožavanje prava na život. Pad nadstrešnice nije bio tehnički incident, već sistemski ishod društva u kojem je provizija važnija od statike“, jedna je od završnih poruka panela.
Događaj je organizovan u okviru projekta „Svetioničari“, koji ima za cilj jačanje participativnih i vaninstitucionalnih mehanizama za borbu protiv korupcije.
Panel diskusija je deo projekta „Svetioničari“ koji sprovodi Nacionalna koalicija za decentralizaciju, uz podršku Švedske u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“. Stavovi i mišljenja izneta na panelu, ne predstavljaju nužno stavove partnera i donatora.
Antikorupcija u Srbiji je u stanju nazadovanja, nakon dužeg perioda koji su obeležili stagnacija i fingiranje antikorupcijskih napora, uz minimalne rezultate, uglavnom na normativnom planu – usvajanjem izmena propisa ili strateških dokumenata, zaključak je panel diskusije „Antikorupcija kroz prizmu Poglavlja 23 – nazadovanje umesto stagniranja“, na kojoj je predstavljen integralni alternativni izveštaj o stanju borbe protiv korupcije u Srbiji.
“Za promenu ovog trenda „nazadovanja“ u borbi protiv korupcije i popravljanje stanja potrebno je pokrenuti ispitivanje svih slučajeva sumnji na korupciju u vezi sa kojima su obelodanjeni dokumenti ili iznete direktne optužbe. Zakonski ograničiti funkcionersku kampanju, izabrati zakonite i profesionalne rukovodioce u preduzećima u vlasništvu države i u javnoj upravi, uvesti krivično delo „nezakonito bogaćenje“, prekinuti praksu zaključivanja međudržavnih sporazuma koji omogućuju netransparentnost i isključuju konkurenciju u vezi sa javnim nabavkama, javno-privatnim partnerstvom i prodajom javne imovine”, izjavio je autor dela izveštaja Zlatko Minić.
Izveštaj, razvijen kroz saradnju organizacija civilnog društva, istraživača i novinara, analizira ključne izazove u oblasti vladavine prava, sa posebnim fokusom na Poglavlje 23, i ukazuje na ozbiljan raskorak između formalno uspostavljenog normativnog okvira i njegove primene u praksi.
“Ključni problem ostaje nedosledna primena propisa, ograničena institucionalna reakcija i nedostatak političke volje da se korupcija sistemski suzbija. U takvom okruženju, sve veću ulogu u razotkrivanju koruptivnih praksi preuzimaju mediji, organizacije civilnog društva, uzbunjivači i građani, koji kroz svoj rad doprinose informisanju javnosti i otvaranju važnih društvenih pitanja”, izjavila je Danijela Radošević, direktorka Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Na panelu su učestvovali Zlatko Minić (Transparentnost Srbija), Vuk Cvijić (Radar), Dejana Stevkovski (Građanske inicijative) i Vesna Radojević (KRIK), dok je diskusiju moderirao Željko Veljković (Nova S).
Tokom diskusije posebno je naglašena potreba za jačanjem institucionalne odgovornosti, unapređenjem transparentnosti i stvaranjem uslova za nezavisno delovanje medija i civilnog društva, kao i za većim uključivanjem građana u procese nadzora i donošenja odluka. Alternativni izveštaj nudi konkretne preporuke za unapređenje prakse u skladu sa evropskim standardima, sa ciljem da doprinese jačanju vladavine prava i unapređenju procesa evropskih integracija Srbije.
Nije izvesno da bi ispunjavanje nekih, pa čak ni svih pomenutih preporuka, iz korena i u kratkom roku preokrenulo stanje korupcije u Srbiji. Za to je potrebno dosledno i uporno raditi, uravnoteženo sprovoditi ključne mehanizme edukacije, prevencije i suzbijanje korupcije, omogućene upravo primenom ovih mera.
Panel diskusija je deo projekta „Svetioničari“ koji sprovodi Nacionalna koalicija za decentralizaciju, uz podršku Švedske u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“. Stavovi i mišljenja izneta na panelu, ne predstavljaju nužno stavove partnera i donatora.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju dodelila je nagrade „Svetioničari“ pojedincima, organizacijama civilnog društva i novinarima koji su se istakli u borbi protiv korupcije u Srbiji u periodu 2023–2025. Među laureatima su aktivista Zoran Đajić, novinar BIRN-a Radmilo Marković, Bečejsko udruženje mladih (BUM) i KRIK, dok su specijalna priznanja dodeljena studentskom pokretu i Anketnoj komisiji. Dodelu nagrada pratila je panel diskusija o ulozi građana i lokalnih zajednica u suzbijanju korupcije i jačanju odgovornosti institucija.
Nagrada „Svetioničari“ je priznanje za izuzetne pojedince, organizacije civilnog društva i novinare koji su svojim radom doprineli sprečavanju, otkrivanju i smanjenju korupcije u Srbiji u periodu od septembra 2023. do oktobra 2025. godine. Nagrade su dodeljene na osnovu odluke nezavisnog selekcionog odbora, u tri osnovne kategorije – aktivista/kinja, novinar/ka i Organizacija civilnog društva sa podkategorijom – OCD/OCD medij (kao i dva specijalna priznanja).
U kategoriji aktivista, nagrada je pripala Zoranu Đajiću, inženjeru geologije koji je kao supervizor radova na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu ukazivao na ozbiljne stručne propuste i bezbednosne rizike. Nakon tragičnog pada nadstrešnice, bio je među prvima koji su javno govorili o nepravilnostima, insistirajući na odgovornosti i transparentnosti. Njegov istup prepoznat je kao čin profesionalne savesti i lične hrabrosti u zaštiti javnog interesa.
Kada je došlo do tragedije, Zoran Đajić je javno istupio sa informacijama o propustima i okolnostima koje su prethodile padu. U trenutku kada je bilo lakše ćutati, on je odlučio da govori. Time je omogućio da javnost u Srbiji sazna više o sistemskim greškama, o profesionalnoj odgovornosti i o pitanjima koja se ne smeju zataškati. Njegov istup nije bio politički čin. Bio je čin savesti.
Nagrada za novinarstvo dodeljena je Radmilu Markoviću redakcije BIRN-a, za istraživački rad kojim je razotkrio zloupotrebe moći, falsifikate i mehanizme izbegavanja odgovornosti u više značajnih slučajeva, uključujući projekte od javnog interesa. Tokom 2023. otkrio da je u Beogradu ozakonjeno pola miliona kvadrata nekretnina – mimo zakonskih procedura. Informacije o legalizaciji i vlasnicima nadležne institucije nisu javno objavljivale, niti slale na upite novinara, pa je čitav posao razotkrivanja rađen mesecima, “pešaka”, ukrštanjem dostupnih baza podataka.
Uprkos pritiscima kojima je bio izložen bavio se temeljnim istraživanjem korupcije i zloupotrebama moći, sa posebnim fokusom na slučaj Generalštab, nezakonitostima u vezi sa gradnjom u “Beogradu na vodi” ali i za tekstovima o tokovima oružja sa oznakama MUP-a, kao i o presudama i optužnicama u slučajevima davanja mita i zloupotrebe položaja. Kroz analizu dokumentacije i višestruku proveru izvora, razotkrio je falsifikate, institucionalno
zataškavanje i mehanizme izbegavanja odgovornosti u ovim predmetima.
Njegovi tekstovi pokrenuli su važne javne debate o upravljanju resursima i vladavini prava.
U kategoriji organizacija civilnog društva, nagrađeno je Bečejsko udruženje mladih (BUM), koje je razvilo portal „Otvorene nabavke“ – prvu građansku platformu za praćenje javnih nabavki u Srbiji. Zahvaljujući njihovom trudu, sada svako, u samo par klikova, može da istraži javne nabavke po lokalnim samoupravama, naručiocima ili ponuđačima.
Iako su javne nabavke često percipirane kao sinonim za korupciju i neefikasno trošenje javnih sredstava, istraživanje koje su sproveli među sugrađanima, pokazalo je da polovina njih smatra da nema pravo na uvid u lokalni budžet. Ta informacija donekle objašnjava zašto se građani ne bave lokalnim budžetima. Kako bi ih motivisali da se aktivnije uključe u praćenje lokalnih budžeta i javnih finansija, od čega razvoj lokalnih zajednica direktno zavisi, napravili su portal Otvorene nabavke. Ovaj alat, sa više od milion obrađenih ugovora, omogućava svima koji su zainteresovani jednostavan uvid u trošenje javnog novca i podstiče aktivnije učešće u kontroli javnih finansija. Dodatno, aplikacija „Prijavi korupciju“ omogućava brzo i anonimno prijavljivanje nepravilnosti.
U okviru podkategorije OCD/medij nagrađen je KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, za dugogodišnji sistematski rad na razotkrivanju veza između kriminala, politike i pravosuđa. Njihove baze podataka i istraživački projekti značajno su unapredili transparentnost i informisanost građana o funkcionisanju sistema moći u Srbiji.
KRIK godinama istražuje najmoćnije ljude u Srbiji, naročito one koji raspolažu novcem građana – otkrivajući mehanizme sistemske korupcije. Kroz bazu imovine političara, KRIK otkriva šta poseduju, čime su se bavili i sa kim su poslovali ključni donosioci odluka. Baza „Prosudi ko sudi“ dodatno osvetljava rad sudija, njihove kontroverzne presude, napredovanja i stečenu imovinu. Uprkos pritiscima, javnom targetiranju, prisluškivanju, pretnjama i SLAPP tužbama, ovaj tim hrabrih ljudi nastavlja da radi u interesu javnosti i doprinosi većoj transparentnosti i odgovornosti.
Specijalna priznanja dodeljena su Studentskom pokretu i Anketnoj komisiji, za preuzimanje odgovornosti i doprinos borbi protiv korupcije u trenutku kada su institucije pokazale slabosti.
Na ovogodišnji poziv pristigle su 24 nominacije. Kriterijumi za izbor laureata obuhvatali su kontinuirani doprinos borbi protiv korupcije, javno ukazivanje na nepravilnosti, podršku uzbunjivačima i razvoj mehanizama za unapređenje transparentnosti i odgovornosti.
Dodelu nagrada pratila je panel diskusija „Građani i gradovi protiv korupcije“, koja je okupila predstavnike civilnog društva i istraživačkih organizacija. Panelisti su govorili o razvoju antikorupcijskih politika u Srbiji, političkom uticaju na institucije i rezultatima na Indeksu percepcije korupcije. Na panelu su učestvovali: Zoran Gavrilović (Birodi), Miroslav Mijatović (PAKT – Podrinjski antikorupcijski forum), Aleksandar Đekić (Bečejsko udruženje mladih), Siniša Janković (Institut za istraživanje korupcije KAREJA) i moderatorka Zorica Miladinović (novinarka Danas).
Pokrenuta je diskusija o stanju borbe protiv korupcije u Srbiji, sa posebnim fokusom na lokalni nivo vlasti, gde se veliki deo koruptivnih rizika manifestuje u svakodnevnom radu institucija i njihovom odnosu prema građanima. Predstavljeni su rezultati istraživanja koje se bavilo primenom i funkcionisanjem antikorupcijskih politika i mehanizama na lokalnom nivou. Iako u većini lokalnih samouprava postoji normativni okvir za borbu protiv korupcije, njegova primena često ostaje ograničena i formalna. Poseban izazov predstavljaju lokalni antikorupcijski planovi (LAP) i tela za praćenje njihove primene koji neretko postoje samo formalno, bez dovoljnih institucionalnih kapaciteta i političke podrške za rad – uprkos njihovom formalnom značaju u procesu evropskih integracija.
Panelisti su se osvrnuti na konkretne primere institucionalnih propusta na lokalnom nivou, uključujući studiju slučaja (Slučaj grada Ložnice) koje ukazuju na značaj javnog nadzora, transparentnosti i aktivnog učešća građana u procesima donošenja odluka.
Učesnici su ukazali i na postojanje „korumpiranog razvoja“ u kojem formalni napredak nije praćen suštinskim promenama, kao i na potrebu za jačanjem lokalnih i vaninstitucionalnih mehanizama kontrole i veće uključenosti građana u procese donošenja odluka.
„Svetioničari“ predstavljaju pokušaj da se prepoznaju i osnaže oni koji u otežanim uslovima istrajavaju u borbi za javni interes. Kako je istaknuto na dodeli, borba protiv korupcije zahteva integritet, hrabrost i solidarnost – i ne može biti prepuštena samo pojedincima, već zahteva podršku čitave zajednice!
“Projekat „Svetioničari“ realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju, uz podršku Švedske u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.”
