Da bi hranilište “Kašan” u Prijepolju nastavilo da postoji, neophodno je da se preko nadležnih institucija, uz zakonsku regulativu, donese odluka o zvaničnom registrovanju ovog hranilišta. Kako kažu iz udruženja „Jadovnik – oaza netaknute prirode” koje je pokrenulo inicijativu za zaštitu hranilišta, potrebno je rešenje nadležnog ministarstva, koje će finansirati njegov rad.
Da bi beloglavi sup, ali i ostale životinje čije je stanište u okolini Prijepolja, imali dovoljno hrane neophodno je hranilište. Međutim, udruženje “Jadovnik” iz Prijepolja, koje više od decenije održava “Kašan”, više nije u mogućnosti da to radi iz svojih sredstava.
„12 godina se hranilište samofinansiralo, odnosno udruženje je samo nalazilo sredstva. Mi više to nismo u mogućnosti iz više razloga da radimo. Ukoliko ne budemo imali finansiranje, mi ne možemo više nastaviti da radimo ovim intezitetom i na ovaj način“, kaže iz udruženja „Jadovnik“ Vjekoslav Joksimović.
U želji da okupe predstavnike svih relevantnih institucija udruženje je organizovalo okrugli sto, gde se razgovaralo o konkretnim predlozima da ovo hranilište opstane.
Gordana Jančić iz JP „Srbija šume“ kaže da ovo javno preduzeće planira da realizuje projekate monitoringa stalnog praćenja beloglavog supa.
„U prethodnom periodu smo realizovali 5 projekata sa udruženjem građana ‘Jadovnik’. To ćemo nastaviti da radimo i ubuduće“, kaže ona.
Iz lokalne samouprave kažu da imaju interesa da pomogne „Jadovniku“ iz razloga što je animalni otpad veliki problem svih gradova, ali i Prijepolja.
„Najvažnije nam je da se nađu pravi zakonski okviri kako možemo instuticionalno da pomognemo. Nadam se da će ovi ljudi izdržati još taj neki kraći period da to sami iznesu na sebi. Projekat je vredan pažnje i daćemo sve od sebe da beloglavi supovi lete i iznad naše teriotirije“, kaže Vladimir Babić, predsednik opštine Prijepolje.
Do sada su, kažu iz udruženja, imali sva potrebna odobrenja, od Zavoda zaštite prirode, veterinarske inspekcije i od svih nadležnih institucija.
„Ali to je negde sve visilo u vazduhu, papire imamo, hranilište ne postoji, niko ga zvanično nije priznao, nema finansiranja“, kaže on.
Dodaje da će u narednom periodu ponovo razgovarati sa nadležnima i u državi i u opštini, kako bi što pre dobili konkretne odgovore i rešenja.
O važnosti „Kašana“ udruženje informisalo i građane
Inicijativu „Zaštitimo beloglavog supa“, koju je udruženje pokrenulo, traje već dve godine. Međutim, Joksimović kaže da su sve vreme morali da dokazuju da hranilište „Kašan“ mora da postoji.
„Uradili smo i niz aktivnosti, poput edukacije i informisanje lokalnog stanovništva, a održali smo i neke sastanke sa predstavnicima lokalne samouprave i JP ‘Srbija šume’“, ističe on.
Joksimović dodaje da su ti sastanci imali pomaka, ali je, kako kaže, njihov glavni cilj je bio da im samo pokažu i dokažu da hranilište treba da postoji, što je sada jasno svima.
„I lokalnoj samoupravi da bi zbrinuli ugunile životinje, ali i Srbija šumama kao upravljaču zaštitnim područjem u kome se nalaze gnezdeća kolonija beloglavog supa“.
Iz udruženja dodaju da su proteklih godina mnogo uradili i za supove, i za ostale životinje. Ponosni, kažu, i što je da je povećana brojnost medveđih parova ugrožene vrste sa 35 na 65. Zato, kažu, žele da veruju da nadležne institucije neće ostati neme na njihove pozive.
„Hoću da verujem u državu da je ozbiljna. Ne možemo da budemo neozbiljni. Kanjon reke Mileševke je nešto čime treba da se ponosimo, ali sem beloglavog supa su i ostale životinje. Ovde se nalazi velika kolonija koja je jedna od najznačajnih na Balkanu, nalazi se 10% gnezdeće populacije sa Balkana“, ističe Bratislav Grubač, ornitologiju i zaštitu prirode.
Na ovo hranilište pored medveda, beloglavih supova dolaze i druge životinje koje nastanjuju Jadovnik, vukovi, lisice, divlje svinje, jazavci, kao i druge ptice grabljivice.
